Свети Максим Исповедник је рекао: „Теологија без крста јесте демонска теологија.“ Пошто свето Предање Цркве налаже крст на све хришћане, онда закључујемо: да демонска теологија настаје кад се гази свето Предање Цркве.

Данас се гази свето Предање о браку и брак се не прихвата као крст и зато се прихвата демонска теологија о браку. Јер Јеванђеље не можеш другачије разумети, него на основу светог Предања.

Ево на пример, како на основу светог Предања разумети ове речи Јеванђеља о браку: „И приступише к Њему (Исусу) фарисеји кушајући Га и рекоше Му: је ли дозвољено човеку отпустити жену своју за сваку кривицу? А Он одговори и рече им: нисте ли читали, како (Бог,) Који је створио од искона, мушко и женско створио је њих? И рече: тога ради оставиће човек оца свога и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје у плот једну; тако да више нису двоје, него плот једна. Које је дакле Бог саставио, човек да не раставља.“ Говоре Му (они): „Зашто онда Мојсеј заповеда, дати књигу распусну и отпустити је?“ Говори им (Исус): „Да Мојсеј по тврдосрђу вашем (по окорелости срца у страстима) дозволио је вама да отпуштате жене своје: а испочетка није било тако; и кажем вам, да ко год отпусти жену своју, осим разлога блудног, и ожени се другом, прељубу чини: и ко се ожени пуштеницом, прељубу чини.“ Говоре Му ученици Његови: „Ако је тако одговорност човеку са женом, боље је не женити се.“ А Он им рече: „Не смештају сви то слово до они, којима је дано; јер има ушкопљеника, који се тако родили од утробе материне: и има ушкопљеника, који су ушкопљени од људи: и има ушкопљеника, који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може да прими, нека прими“ (Мт.19:3-12).

Најпре Господ говори: „Нисте ли читали, како (Бог,) Који је створио од искона, мушко и женско створио је њих? И рече: тога ради оставиће човек оца свога и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје у плот једну; тако да више нису двоје, него плот једна. Које је дакле (тј. мужа и жену) Бог саставио (у брак), човек да не раставља“; а затим каже: „Има ушкопљеника, који су сами себе ушкопили царства ради небескога“, што значи, да само ушкопљеници улазе у царство Небеско. То потврђује и Јеванђеље о Великој Вечери, где стоји: „И трећи рече: ожених се и зато не могу доћи (на Велику Вечеру)“ (Лк.14:20).

Најпре Господ подржава брак и рађање деце, а затим подржава ушкопљенике и тиме поништава брак, јер ушкопљеници не могу бити у браку – и то је очигледна противречност. Али ту противречност решава свето Предање, јер ту је потребно духовно шкопљење, а телесно шкопљење је строго забрањено у Цркви. У старом хиландарском Синаксару за 29. септембар имамо пример таквог шкопљења.

Слово о неком попу, који се саблажњавао кад је крштавао жене

Неки монах у општежићу (тј. јеромонах), Конон по имену, а поп по чину (тј. јеромонах), био је одређен да крштава људе који долазе код њега. И кад је помазивао жене, саблажњавао се и тога ради хтео је да оде из општежића. Али кад год је хтео да оде, долазио је код њега свети Јован Крститељ, говорећи: „Не иди, олакшаћу те од те борбе.“ А једном је дошла девица Персијанка да се крсти, и била је добра веома, и тако је била лепа, да није могао поп да помаже ноге њене светим уљем (маслом); и учинила је она дан тамо (онде је провела дан, да би се сутрадан крстила). А кад је чуо о њој архиепископ Петар, зачудио се благородности њеној, и хтео је да узме њу за ђаконису; али ово девица није учинила (тј. није прихватила). А поп Конон је узео ризе и пошао, пошто је рекао овако: „Већ нећу да будем на овом месту.“ И кад је узишао на гору, срео је њега свети Јован Крститељ, и тихим гласом је рекао њему: „Врати се, попе, у манастир твој, већ ћу да те олакшам од борбе.“ Тада је Конон рекао са гневом њему: „Веруј ми, да нећу да се вратим, јер много пута си обећао да ми олакшаш, и ниси (то) учинио.“ Онда је ухватио њега свети Јован и посадио га, и открио је ризе његове, и знамењем крсним прекрстио је стомак његов (чрево), и говори њему: „Веруј ми, презвитере, хтео сам да ти имаш плату ради те борбе, али пошто нећеш, ево већ сам ти олакшао борбу, али плату већ нећеш имати од ове ствари.“ И вратио се у манастир презвитер. И ујутру је крстио и помазао персијанку, а никако није разумео, како је жена по природи. И учинио је и других дванаест година крштавајући и мажући, а ни помисла није имао о женама. И тако се преставио с миром. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Овде је тачно изложено: шта је ушкопљеник по Јеванђељу и како човек постаје ушкопљеник – кад више нема помисли и жеље према женама. Додуше, свети Јован Крститељ је рекао попу, да је хтео да га ушкопи после неког времена, пошто би поп издржао борбу и одбијао нападе помисли и жеља, јер од те борбе има награде. Из тога закључујемо, да ако хришћанин одбија блудне нападе помисли и жеља, временом такви напади бивају све лакши и лакши и на крају хришћанин постаје ушкопљеник, кад више нема блудне помисли и жеље. Апостол Павле заповеда: „Бежите од блуда“ (1Кор.6:18), што значи: не улазити у борбу са демонима, него одбијати помисли и жеље на прву – чим се појаве, или још је боље – пре него што се појаве.

Да оставимо сада монаштво, и да расудимо: како свето Предање решава противречност у Јеванђељу, где Господ подржава и брак и ушкопљенике? Речено је да, ко нема блудне помисли и жеље, тај се рачуна у ушкопљенике, па ако хришћанин нема блудне помисли и жеље у браку, он се рачуна у брачне ушкопљенике, јер није грех брак, него блудне помисли и жеље. Због тога свето Предање забрањује улазити у брак по својим помислима и жељама, јер ту се човек не одриче од себе и не прихвата брак као крст, него да би он прихватио брак као крст ваља он да прихвати брак по послушању родитељима и Цркви. И онда он неће рећи: „Ожених се и зато не могу доћи (на Велику Вечеру)“, а не може рећи ни: „Оженили су ме родитељи и Црква и зато не могу доћи (на Велику Вечеру)“, јер тако би он имао оправдања за недолазак на Велику Вечеру, јер су га родитељи и Црква спречили да не дође на Велику Вечеру. Али, као што знамо, није тако, него вековима су хришћани прихватали брак по послушању родитељима и Цркви, и улазили су у брак без блудних помисли и жеља, и тако је био благослов и мир и напредак у браку. А данас је све наопако, данас и пре брака и у браку подстичу блудне помисли и жеље и зато данашњи хришћани немају благослова и мира и напретка.

Али не само данашњи хришћани да прихватају брак без крста, него они прихватају и литургију без крста и причешћивање, без крста и пост, без крста и молитву, без крста и своје послове, без крста и уопште – живот без крста, и тако они прихватају демонску теологију.