Посланица великог старца Нила Сорског брату на корист

И за време наших разговора лицем у лице, и у својим посланицама, ти, светиња твоја часни оче, обраћао си се мени и просио од мога ништавила (сиромаштва), да ти напишем корисно слово, које ће служити на угађање Богу и на корист душе.

Али ја сам грешан и неразуман човек, побеђен свим страстима, и бојим се да се заузмем за то дело. Зато сам ја одбијао и одлагао њега (да одговори и напише писмо брату). Али ради твоје духовне љубави усуђујем се, изнад моје мере, да ти напишем што доликује, да би се и ти уверио у моју недостојност.

Питање твоје о (бого)хулној помисли

Та помисао је бестидна и зла. Она много досађује и јакима и тврдима у вери; и не само сада, него и од давнина тако је било – јављала се она (тј. демон хуле) великим оцима и светим мученицима, и то баш у време кад су мучитељи хтели да их муче и предају горкој смрти, (у име) ради исповедања вере у Господа нашег Исуса Христа. Неопходно је извојевати победу над том мишљу, сматрајући да њен извор није твоја душа, већ сматрајући да је нечисти демон виновник те помисли. Моли се против тог (бого)хулног духа овако: „Отиђи од мене, сатано; Господу Богу мојем поклањам се и Њему Јединоме служим; а теби хула твоја – на врх твој вратиће се теби; написаће и ову Господ: одступи дакле од мене. „Бог, Који ме је створио по образу Своме и подобију (на Своју слику и прилику), да те испразни (да одеш празан).

Ако и после тога ова помисао бестидно досађује, пренеси своје мисли на нешто друго, Божанско или човечанско, у границама како приличи. И чувај се од гордости и настоји да идеш путем смирења; јер су оци говорили, да се од гордости рађају (бого)хулне помисли (Лествица 23,34); а бивају оне и од демонске зависти. И као што јелен истребљује змије отровнице (Лествица 26,199; 30,14), тако, независно од узрока рађања помисли, смирење је погубно за ову страст, и не само за њу, већ и за остале страсти. Тако су писали свети оци.

Четврто питање

Ти питаш (такође), како не скренути са правог пута. Даћу ти следећи добар савет. Постави себи, као заповест, законе Божанских Писама, Писама истинитих, Божанских, и испуњавај их. Јер има много различитих писама, али нису сва божанског порекла, не происходе од Бога. Него ти, пошто испиташ њихову поузданост и истинитост, држи се њих и беседа разумних и духовних људи, јер не разумеју сви, него само разумни људи разумеју истинитост Писама, и без сведочанства Писама не чини ништа. Као што ти и ја сведочим о себи, јер твоја љубав према Богу чини ме толико безумним, да ја говорим о себи; али као што је речено: тајне моје откривам онима, који ме љубе, зато ти ја сведочим о томе и говорим. Ја ништа не чиним без Божанских Писама, али следујући твојим писмима, чиним оно што могу. Па ако ми предстоји нешто да учиним, истражујем прво Божанска писма, и ако тамо не налазим потврду својих мисли о започињању дела, онда одлажем њега (то дело), док не нађем за њега потврду у Писмима. Па кад нађем потврду, онда поступам са добром смелошћу, по благодати Божијој. А по свом разуму ништа не смем да чиним, јер сам незналица и прост човек.

Тако и ти, ако желиш, чини све сагласно са светим писмима и са разумевањем настоји да испуњаваш заповести Божије и предања светих отаца. И ако животни валови сметају стремљењу (настојању) срца твога, не плаши се, јер ти имаш утврђење на несаломљивој стени заповести Господњих и ограду у предањима светих отаца. И у свему буди ревнитељ онога, што си видео и чуо у писмима светих, о којима има сведочанство њиховог побожног живота и мудрости и који су исправно ишли путем спасења. И, записавши то у срце своје, следуј без скретања по путу Божијем и, по благодати Божијој, нећеш залутати и нећеш одступити од истине. Јер је писано, да не може мудар човек, који побожно живи, погинути (уп.Сир.39,7-12). Али они, који поквареним умом покушавају да врше слово Божије, греше и [скренули су] са правог пута.

Па иди напред и, пошто положиш руку на плуг Господњи, не окрећи се назад, и тако ћеш достићи Царство Божије. И настоји, пошто примиш у срце своје семе речи Божије, да не превратиш срце своје ни на ивицу пута, ни на камен, ни на трње, него да га учиниш (срце)] добром земљом, доносећи многоструки плод у светости душе своје (уп.: Мт.13;3-23).

Да се ја об​​радујем, благодарећи Богу, кад видим да си ти примио слово Божије са разумевањем и показао врлине достојне хвале, пошто си ти, чувши слово Божије, сачувао њега у свом срцу. Просим те, Господа ради, да се помолиш за мене грешнога, који ти говорим добре речи, али их никако не испуњавам.

А Бог, Који твори дела преславна и даје сваки добри дар онима, који побожно испуњавају вољу Његову, да ти подари разум и снагу тврдоћу да твориш свету вољу Његову, по молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и свих светих, јер је благословен Он у векове векова. Амин.