"Студенти у Србији живе у паралелним универзумима и на њима је да одлуче да ли желе да живе у свету о којем им је говорио патријарх Порфирије, или у оном у којем се извргавају руглу све светосавске вредности и сва српска идентитетска обележја", навео је у ауторском тексту објављеном на званичном сајту СПЦ Душан Стокановић, потписан као службеник Патријаршије (овде:).

Од текста се убрзо оградила СПЦ, наводећи да је реч о ауторском делу и личним ставовима, али и група свештеника, монаха и монахиња, теолога и угледних верника. Они су навели да је текст тенденциозан и недостојан, поручујући: „Не, у наше име“.

Душан Стокановић, службеник Патријаршије, је економиста који је једно време био члан Управног одбора Радиодифузне установе Србије, именован у то тело у априлу 2011, а од исте године био је и члан Управног одбора РТС.

Пиштаљка је писала да је својевремено у извештају Савета за борбу против корупције из 2011. критиковано што се Епархији бачкој Српске православне цркве плаћају две емисије: „Верски календар” и „Верски мозаик” јер је њихову производњу предводио тадашњи члан УО РТС-а Душан Стокановић. Како је наведено у тексту Пиштаљке од фебруара 2023, и тада – а на основу докумената које поседују новинари овог сајта, видело се да Епархија бачка и даље добија новац од РТС-а и да је планирани износ за ту годину био 330.710 евра, што – како се наводи у тексту – те емисије чини најскупљим у информативном програму. Поређења ради, укупни планирани трошкови Јутарњег програма и Београдске хронике, за које се у извештају о раду наводи да су најгледаније информативне емисије које јавни сервис самостално производи, су 15.000 евра, навела је у тексту из фебруара пре две године Пиштаљка.

Подсетимо, Шеф информативне службе СПЦ је Иринеј Буловић, епископ Епархије бачке, а на сајту СПЦ стоји да је Стокановић управник Информативно-издавачке установе Српске православне цркве.

У званичној биографији Стокановића наводи се да је рођен 23. августа 1959. године у Шапцу, да је по занимању економиста, а да је професионалну каријеру градио у служби Српске православне цркве, од 1987. године.

Од 1989. до 1995. године обављао дужност секретара Сталног просветног одбора Светог Архијерејског Синода, који је водио бригу о унапређењу мисије Цркве, посебно међу младима и у расејању, као и о унапређењу црквеног школства на свим нивоима.

Од 1996. до 2000. године обављао је дужност секретара Комисије Светог Архијерејског Сабора за унапређење црквеног школства, која је у том периоду израдила савремене наставне планове и програме за средње богословске школе у Богословском факултету. Истовремено, координирао је у раду са ауторима, на изради и штампању нових уџбеника, стоји у званичној биографији.

За уредника информативне службе СПЦ Свети Архијерејски Синод га је изабрао 1999. године, а на том месту је као уредник и извршни продуцент реализовао, наводи се у његовој биографији, више телевизијских и документарних филмова везаних за живот и рад Српске православне цркве и сарадњу са традиционалним хришћанским и верским заједницама. То су први документарни филмови у којима се Српска православна црква, самостално, или у сарадњи са традиционалним хришћанским и верским заједницама појављује као независни продуцент. Неки од тих филмова приказани су на телевизијским станицама у Немачкој, Русији, Француској, САД, Србији, као и на фестивалима документарног филма у Београду, Међународном Мостару, додаје се. Затим од 2006. године, првенствено ради на оснивању и покретању рада самосталних црквених електронских медија (радио-станица и интернет презентација), организује велики број црквено-културних манифестација, концерата, семинара и предавања…

У то време, почетком двехиљадитих, осмишљава маркетиншке кампање у циљу афирмације повратка верске наставе у јавно школство, прикупљања средстава за довршење храма Светог Саве на Врачару, помоћи манастиру Хиландару.

Извор: n1