Јуче, 1.2.2025. године, сајт Фондацијa „Пријатељи Божији“, пренео је текст под насловом „Живот као псалам: прича о деди Живану“ (овде:), који је изворно објављен на новотарском сајту „Живе речи утехе“.

Читав овај напис је осмишљен да афирмише новотарије и „оснажи“ их квазипобожном причом о - скоро митском - деди Живану из „побожне породице“.

Већ из прве реченице јасно је да се ради о новотарској работи, јер  аутор текста каже да је старац „обитавао у икони царства Божијег – Литургији“, што је лако препознатљива зизиуласовско-игњатијевска вербалистика, на коју је надовезао афирмацију папистичке формуле при причешћивању - „Тело и Крв Христова“, уместо исправног ''Причешћује се слуга Божји (име) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни'“

Видети овде: http://borbazaveru.info/

Иначе, то што неко потиче из побожне породице, није никаква гаранција да ће и он бити побожан. И надлежни епископ епархије браничевске, која је место догађања ове приче, је из побожне породице, па је ипак постао водећи новотарац у СПЦ.

С обзиром да се у тексту помиње и отац Симеон Рукумијски, коме је приписано да је учинио нешто за шта смо сигурни да он никада није учинио,  преко наших сарадника из епархије браничевске проверили смо све податке изнете у тексту.

Деда Живан је заиста постојао. Родом је из села Александровац, из богомољачке породице, у коме је службавао поп Бобан Ристић, аутор текста, садашњи парох у Коларима, иначе миљеник владике Игњатија.

Живанов деда и отац су били људи из Богомољачког покрета Светог Владике Николаја. Обојица су отишли у манастир и замонашили се, али се никада нису слагали са Живаном због његовог прихватања новотарија и пристајања уз новотарце.

На овај текст се, вероватно, не бисмо ни осврнули (пошто је интернет пун новотарских измишљотина), да у њему није – као што рекосмо - изнета клевета на оца Симеона.

Деда Живан је попу Бобану Ристићу, наводно, испричао и ово:

„Одем ја на Литургију у манастир Рукумију, код оца Симеона. Знамо се одавно. Служи отац Симеон полако, певница лепо одговара, складно, црква пуна народа. Као у рају. Изиђе отац на двери са путиром и каже: са страхом Божјим и вером приступите! Срце ми се угреја да приђем. Видим нико не прилази, а чаша покривена. Ја приђем. Позвао је.

Станем пред њим а он ће:

-Живане, зашто си пришао?

-Позвао си оче.

-Како сам позвао?

-Рекао си приступите, и ја сам послушао.

-Не можеш да се причестиш, није пост.

-Оче, због тебе сам пришао, да не би лагао.

-Како да не бих лагао?

-Тако оче што ћеш после да кажеш, ми који смо примили Божанске дарове заблагодаримо Господу, а сам си их примио, што не кажеш: ја који сам примио...

Поћута отац Симеон и причести ме. Добар је то човек. Велики молитвеник“.

1. Отац Симеон није познавао деда Живана из Александровца који је живео у селу Божевац;

2. По нашим информацијама, деда Живан - иако је пристао уз новотарце -  био је честит човек, што значи да је поп Бобан читав догађај у Рукумији, чији су актери наводно били отац Симеон и Живан измислио;

3. Да је прича лажна говори и то што аутор текста наводи да је отац Симеон Живану рекао да „није пост па не може да се причести“. Отац Симеон причешћује и када није пост, то знају сви који иду у Рукумију. Оно што би он рекао Живану, да је заиста водио цитирани дијалог са њим, то је да га неће причестити јер није постио, а не зато што није пост.

4. Отац Симеон је тобоже подлегао снази доказа деда Живана  да се у благодарној молитви каже „ми који смо примили свете, пречисте и бескрвне Христове тајне, достојно заблагодаримо Господу“, а не „ја који сам примио“, па га је причестио иако није постио, што је тешка клелевета на оца Симеона.

Наглашавамо:

Отац Симеон никада није причестио било кога ко се претходно није спремао за причешће по Типику и Учитељном известију.

И како би се  дало на веродостојности клевети на оца Симеона, деда Живан, односно поп Бобан, га на крају лукаво хвали: „Добар је то човек. Велики молитвеник“.

Оно што се у закључку може рећи то је да ове и овакве новотарске измишљотине, баналности, клевете и подметачине имају за циљ не само да се афирмишу новотарије, већ и да се подрије поверење у стајање у истини малобројних носиоца правоверја у СПЦ, од којих је један и отац Симеон Рукумијски.