Аутор: Андреј Рјумин

Датум: 15.07.1997.

Дешавања у Грузији су почела тада, кад су убрзо после Васкрса настојатељи четири велика манастира у отвореном писму изјавили, да прекидају општење са патријархом Илијом 2-гим због његове екуменистичке јереси.

 „Содому постаје слична Црква, у којој налазе место гадости јеретичких учења“, писали су монаси у свом обраћању верницима. „Господ је дуготрпељив и милостив и као што се одлагала казна Содому ради праведног Лота, тако ради верних (слугу) рабов Својих не одузима Бог привремено благодат Светога Духа од Цркве, која застрањује у јеретичку таму. Али до ког времена? Где је граница безакоња, која премашује дуготрпљење и милост (Божију)?

Ако наступи време Лотовог изласка, онда је то време краја рокова, време испуњења Божијих судова, време праведног гнева, време одузимања самог Духа Живота. Тако знак духовне смрти нечестиве црквене јерархије јесте екуменизам и зато је потребан излазак истинитих чеда Православне Цркве из средине греха њених. И тек кад Господ изведе испод јарма нечестивих епископа све верне Њему, Своју истиниту Цркву, тада ће благодат Светога Духа коначно напустити зборницу преосталих јеретика (екумениста)“.

Говорећи против либерално-екуменског препорода Православља, аутори овог писма формулисали су шеснаест главних теза у прилог свом ставу.

1. Екуменизам је јерес! Штавише, екуменизам је јерес (скуп) свих јереси...

15. Тако да, шта преостаје православном хришћанину, који тражи спасење и који је уверен да само то спасење није могуће без исповедања праве вере, слободне од јеретичке гнусобе?

16. ...И они отидоше из синедриона радујући се што су се удостојили за име Господа Исуса да приме бешчашће (да претрпе срамоту) (ДелаАп.5:41).

Даље су настојатељи манастира своју одлуку да прекину евхаристијско општење са екуменистом-патријархом Илијом 2-гим образложили позивајући се на 15. канон Другог Константинопољског Сабора, који гласи: „Тај (хришћанин), ко се одвоји од свог епископа и пре саборске одлуке прекине са њим општење, кад тај епископ јавно проповеда јерес и јавно учи о њој у Цркви, тај не само да је ослобођен од законске казне, већ напротив, достојан је сваке части као ревнитељ који стреми ка истинитом Православљу, јер он је осудио не епископа, него лажног епископа и лажног пастира, и не само да није унео раскол у Цркву, него је избавио њу од раскола и подела“. „А јеретици“, додали су аутори писма речи преподобног Максима Исповедника,  „јесу и они, који су само делимично несагласни (делимично се не слажу) са учењем Цркве и само мало искривљују њега (учење Цркве)“.

Писмо су потписали настојатељи највећих грузијских обитељи: настојатељ манастира преп. Шио Мгвиме архимандрит Георгије, настојатељ лавре преп. Давида Гареџијског архимандрит Григорије, настојатељ Бетанског манастира јеромонах Агеј и настојатељ Зарзмског манастира архимандрит Георгије.

Последњи потпис на овој изјави постављен је 15. маја. У почетку се грузијско свештенство, по навици, надало да ће „заташкати” ствар (дело), пошто казне непослушне и учине изглед, да се ништа необично није догодило. Али таквим плановима није било суђено да се остваре. Већ 19. маја захтеву монаха придружили су се и други представници свештенства, као и монаси и парохијски свештеници, обративши се Илију 2-гом и епископату Грузијске Цркве са предлогом да престане екуменско деловање Грузијске Православне Цркве.

„Ваша Светости, преосвећени епископи“, стоји у том обраћању, „обавештавамо вас да је по благослову преосвећеног Јосифа епископа Шемокмедске епархије, 19. маја ове године одржан сабор свештенства Гурије. На овом сабору је размотрено стање, које је настало у недрима Матере Цркве. Понизно вас молимо да не цепате расколом хитон (одежду) Цркве Христове. Ради љубави примите одлуку и изађите из ССЦ (из Светског Савета Цркава). У супротном, ми ћемо се придружити решењу (четири манастира) да прекинемо евхаристијску заједницу са вама“.

Присуство архијерејског благослова да се одржи такав Сабор, који је разоткрио раскол и у грузијском епископату, очигледно је решило ствар (дело). Већ сутрадан је сазвано хитно заседање Светог Синода, на коме је јерархија Грузијске Православне Цркве одлучила да удовољи свим захтевима монаха и да иступи из Светског Савета Цркава и Конференције Европских Цркава. У резолуцији Синода наводи се, да су главни разлог за ову одлуку „стални напори руководства ССЦ да тој организацији дају јединствене еклисиолошке функције“, или простије речено, да претворе ту јеретичку зборницу у темељ за изградњу неке „Светске Цркве“.

Ова одлука грузијског Синода је званично послата у Женевско седиште ССЦ 22. маја 1997. године. Тридесетпетогодишња историја учешћа Грузијске Православне Цркве у екуменском покрету је завршена. И слава Богу!