Држава поклања милионе, црква са ортацима гради луксузне станове Предузетнички дух ушао је у врх СПЦ. Сви станови у „Дорћол центру“, који је изградила са две приватне фирме, продати су и пре него што су били завршени. Осим једног локала од 113 квадрата, који кошта чак 700.000 евра. Црква зида и у насељу Сењак, где је један стан продат за рекордних 13.000 евра по квадрату, а ускоро креће и градња новог комплекса у центру Земуна
Из државног буџета Српска православна црква годишње добија милионе евра, што путем редовних давања, што ванредно, из текуће буџетске резерве, а због „тешке ситуације“, обнове манастира или завршетка Храма Светог Саве, за који је у последњих седам година држава издвојила најмање 74 милиона евра. У исто време СПЦ као инвеститор улази у грађевинске подухвате и зида луксузне стамбено-пословне објекте у Београду који су намењени даљој продаји и то по ценама које достижу и 6.000 евра по квадрату. Недавно, Црква је добила употребну дозволу за зграде које је са својим партнерима изградила у строгом центру престонице Србије. У том комплексу све је већ распродато, осим једног локала чија је цена чак 700.000 евра. То свакако није крај црквеног бизниса са некретнинама. Напротив. Тренутно Црква прибавља документацију за градњу још једног сличног комплекса, овога пута у Улици цара Душана у Земуну, једној од главних улица те београдске општине. Парцела је у власништву СПЦ, а осим ње као инвеститор води се и грађевинска компанија Премијум констракшн, која је пред крај прошле године, 12. децембра, поднела захтев за грађевинску дозволу. Локацијске услове им је издао Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове града Београда још пре годину дана. Парцела на којој ће зидати Црква налази се у делу града у којем су углавном породичне куће. Будући да на њој већ постоји објекат површине од 279 квадрата, мораће да га руше пре почетка било каквих радова. Како пише у локацијским условима, на његовом месту зидаће стамбено-пословну зграду од скоро 3.000 квадрата, са 20 станова, два пословна простора и 26 паркинг места у подземним етажама, а имаће укупно четири спрата, односно три и још један повучени. У „Дорћол центру“ цена квадрата прескочила 6.000 евра Може се претпоставити да ће и овај комплекс у Земуну бити луксузан, имајући у виду да је СПЦ баш такве зидала претходних година. Један је, са још две приватне фирме, недавно завршила у строгом центру Београда, на углу улица Цара Душана, Книћанинове и Скендербегове, за који је средином октобра 2024, после више неуспешних покушаја, добила и употребну дозволу. Тај блок зграда састоји се од дограђиваног и реконструисаног старог објекта и две нове ламеле, а према грађевинској дозволи има 107 стамбених јединица, 11 пословних, као и три подземне етаже са 148 паркинг-места. Ово мини-насеље које је градила Црква носи назив „Дорћол центар“, а како је писало на сајту на коме се промовише, у том објекту планиран је пространи спа и фитнес центар који је „топлом везом“ повезан са сва четири улаза. Сваки од улаза има такозвани пријемни простор, место за портира, као и два луксузна лифта, који су осим са становима повезани и са гаражама и станарским оставама. Као и гараже, и оне се налазе у подземним етажама. Станови су продати док је објекат био још у изградњи, а на почетку, када је тек био оглашен, цена је ишла и изнад 4.000 евра по квадрату. Пред окончање радова квадрат је коштао и више од 5.000 евра. Како нам је речено у фирми која га продаје, неколико дана пре Нове године у понуди је био само још један локал, површине од 113 квадрата, а коштао је чак 700.000 евра. То значи да је цена једног квадрата за последњу непродату некретнину у том комплексу достигла скоро 6.200 евра. Граде само на атрактивним локацијама, попут Сењака и Булевара Зорана Ђинђића Српска православна црква већ неколико година гради објекат и у београдском луксузном насељу Сењак, у Дринићкој улици, у којој је 2023. квадрат достигао максималну цену од око 13.000 евра и био је најскупљи у Београду. Судећи према грађевинској дозволи, тај објекат ће се састојати од подрума, приземља, једног спрата и повученог спрата, а кад радови буду окончани имаће шест станова и 12 гаража, укупне бруто површине од 1.318 квадрата, од чега ће 660 квадрата бити изнад земље. Грађевинска дозвола за овај пројекат Цркве издата је у фебруару 2021, а рок за завршетак радова био је три године, што би требало да значи у фебруару 2024, а ни неколико месеци касније радови нису били окончани. Упркос томе, тај објекат већ је био уписан у катастар и ту може да се види да ће у њему бити 12 гаража површине од 13 квадрата и шест станова, од којих најмањи има 32, а два највећа по 114 квадратних метара. Први инвеститорски подухват Српске православне цркве у станоградњи био је комплекс на атрактивној локацији у Булевару Зорана Ђинђића, на Новом Београду још 2018, где је цена квадрата била око 3.000 евра са ПДВ-ом, тако да је за њега у то време било потребно нешто више од седам просечних нето плата, која је те године у Србији била непуних 420 евра. Годину дана касније сазидано је 36.600 квадрата са 127 станова, међу којима су и луксузни петособни дуплекси на врху зграда. У овај пројекат Црква је ушла са компанијом ПМЦ инжењеринг, ћерком фирмом државне компаније за извоз наоружања Југоимпорт СДПР, којој је СПЦ заправо уступила земљиште за градњу. Подаци о томе како се троши јавни новац постали својеврсна државна тајна И све би то било у реду да је Српска православна црква предузеће и да као и остале грађевинске компаније подноси финансијске извештаје, односно полаже рачуне грађанима који је заправо и финансирају. О томе ћути и врх СПЦ, али и Министарство финансија које упорно одбија да одговори на питање новинара колико се годишње из буџета Србије издваја за финансирање разних активности СПЦ. Тек приближан износ можемо одредити ако се послужимо подацима из закона о буџету и издвајањима из текуће буџетске резерве. Тако ће, бар судећи по Закону о буџету за 2025, СПЦ ове године добити нешто више новца из државне касе него ранијих година. Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, чији је највећи корисник убедљиво СПЦ, имаће ове године за 4,3 милиона динара већи буџет него лане, конкретно око 1,1 милијарду динара (око 9,4 милиона евра), од чега је 325 милиона динара планирано за плаћање пензијског и инвалидског осигурања свештеника, а 177 милиона је опредељено за изградњу верских објеката. У односу на прошлу годину, око 3,8 милиона евра више биће издвојено за заштиту културне баштине, подршку Српској православној цркви и културним активностима. Уз то, преко Канцеларије за Косово и Метохију, у те сврхе биће потрошено још око 8,5 милиона евра. Међутим, неисцрпан извор прихода за СПЦ је текућа буџетска резерва преко које се, мало-мало, милиони евра сливају у црквену касу. Истраживање Радара је показало да је само у прошлој години на тај начин исплаћено девет државних донација Цркви и то у укупном износу од око 4,1 милион евра. То и није нека сума, ако се зна да је ранијих година било појединачних донација које су износиле и невероватних 10 милиона евра. То се догодило у марту 2019. када је Влада Србије донела одлуку да се баш толико уплати за изградњу Храма Светог Саве. Држава само за Храм Светог Саве обезбедила 74,5 милиона евра У 2024. највећу донацију од државе СПЦ је добила у новембру, када је за Храм Светог Саве опредељено 212,4 милиона динара или нешто више од 1,8 милиона евра. Управо изградња овог објекта је и највише коштала пореске обвезнике. Председник Србије Александар Вучић, обилазећи Храм, рекао је 2020. да „нико као власт СНС-а није толико помагао Српску православну цркву у последњих 50 година“. Он је тада обелоданио да је само у последње три и по године, дакле од марта 2017. до септембра 2020, држава за изградњу Храма издвојила 43 милиона евра. Од тада је, међутим, како су објавили медији, преко буџетске резерве за тај објекат донирано још најмање 31,5 милиона евра, па испада да је држава до сада за његово финансирање обезбедила 74,5 милиона евра. Међутим, држава финансира и обнову цркава, манастира, а даје новац и када је СПЦ у „тешкој ситуацији“. Баш тако је дословно гласило једно образложење објављено у Службеном гласнику у новембру 2018, када је Влада пребацила Патријаршији милион евра. Како је тада пренео Инсајдер, патријаршијска управна канцеларија СПЦ у Београду претходно се обратила дописом председнику Владе са захтевом да им се одобри милион евра, с обзиром на тешку ситуацију и немогућност измирења приспелих законских обавеза за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање за своје запослене, као и припадајуће порезе. С тим у вези ваља подсетити да држава из буџета ионако, без ичије интервенције, издваја новац управо за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање свештеника. Осим за изградњу Храма Светог Саве, држава је преко буџетске резерве у 2024. новац дала и за Задужбину светог манастира Хиландар и то 100,4 милиона динара, за обнову и изградњу манастира Рмањ још 29,5 милиона динара, Епархији врањској за манастир Прохор Пчињски 53,1 милион динара… Кад се све то има у виду, а посебно велики новац који Црква зарађује продајом луксузних некретнина које гради заједно са ортачким, углавном приватним фирмама, не чуди што ће само за реновирање виле за патријарха Порфирија у Ужичкој улици на Дедињу Црква издвојити 75,4 милиона динара или око 650.000 евра... Цео текст на сајту "Радар" https://radar.nova.rs/ekonomija/novi-biznis-model-spc/ |