Данашњи епископи, свештеници и многи јеромонаси повезали се са безбожним властима, јеретицима и мафијашима, од којих узимају новац, и њих не сме нико да прогања, јер они су под заштитом ђавола и антихриста и светских власти.

+ + +

Апостол Павле често пише у посланицама: „Радујте се свагда у Господу: и опет велим, радујте се“ (Флб.4:4 и 1Сол.5:16). Али коме је речено: радујте се свагда? и ко треба да се радује свагда? То у јеванђељу Господ јасно објашњава и говори: „Блажени сте, кад вас избрукају, и изагнају, и реку сваки лукави глагол (злу реч) лажући на вас, Мене ради. Радујте се и веселите се, јер велика је плата ваша на небесима: јер тако су изагнали пророке, који су били пре вас“ (Мт.5:11-12). И опет: „Блажени ћете бити, кад вас омрзну људи, и кад вас одвоје и избрукају, и разгласе име ваше као зло ради Сина Човечијега. Радујте се у тај дан и играјте: јер гле, велика је плата ваша на небесима. Јер тако су чинили пророцима оци њихови“ (Лк.6:22-23).

Господ даје хришћанима за пример пророке и говори: „Јер тако су изагнали пророке, који су били пре вас“. Према томе, ако хришћане прогањају ради Христа, тада они треба да се радују, јер их чека велика плата на небесима. У супротном, ако хришћани нису у прогону ради Христа, тада они не треба да се радују, него треба да плачу, „јер ће се утешити“, и за њих је речено у јеванђељу: „Блажени су они, који плачу, јер ће се утешити“ (Мт.5:4). И опет: „Блажени сте (ви,) који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени сте (ви,) који плачете сада, јер ћете се насмејати“ (Лк.6:21).

За прве хришћане, коју су у прогону ради Христа, Господ даје за пример пророке и обећава велику плату на небесима, а за друге хришћане, који су гладни и плачу, Господ обећава да ће се утешити, тј. да ће се наситити и насмејати. Које блаженство, од ова два, одговара данашњим црквеним старешина и њиховим духовним чедима? Очигледно је, да њима не одговара прво блаженство, него друго – да гладују и да плачу, јер они не само да нису у прогону ради Христа, него њих и не сме нико да прогања, јер они су под заштитом антихриста и данашњих власти. Данашњи епископи, свештеници и многи јеромонаси повезали се са безбожним властима, јеретицима, масонима и мафијашима, од којих узимају новац, и њих не сме нико да прогања, јер они су под заштитом ђавола и антихриста и светских власти.

Зашто данашњи хришћани немају власт над демонима?

Данас се прихвата као нормално да скоро нико у Цркви нема власт над демонима, али треба знати због чега данашњи хришћани немају власт над демонима? О томе говори повест из Хиландарског Синаксара за 20 октобар:

Слово о неком игуману, који је примио дар од Бога да изгони бесе из људи

Игуман неки је живео са братијом у манастиру, и хранили су се од труда руку својих. И није примао од људи храну, ни одећу, ни злато, него је говорио људима, који су доносили њему потребе: узмите то своје одавде, и оставите нас Христу Богу нашем, да се Тај брине о нама; јер Тај је рекао: нећу оставити тебе, нити ћу презрети људе, који Ми служе. И руке наше, које могу да нас хране, оне ће на осуду бити нама, кад се од туђих трудова утешавамо. И тога ради удостојио се игуман да прими дар од Бога, и бесе је словом само прогонио (само речју); и веома је постао славан због врлинског житија, док није име његово дошло и до цара. И цар је послао по њега, хотећи да се удостоји молитве од њега. И пошто је разговарао са њим цар, и пошто је многу корист од њега примио, онда је донео њему злато, и он (игуман) је примио злато. Па кад је дошао у свој манастир игуман, онда је почео да купује имања, волове и магарце, и најамнике је позвао. Онда је приведен био к њему бесомучни човек по обичају, да би отерао беса. И говори старац бесу: „Изиђи из саздања Божијег“. Тада рече њему бес: „Не слушам тебе“. А старац говори њему: „Зашто?“ Онда бес рече њему: „Већ си постао ти као један од нас, јер си одложио бригу (печал), која је према Богу, и бригу житејску си прихватио (у печал житејску си се упразнио), па тога ради нећу да изађем, већ на мене немаш силе (против мене)“. Јер зло-начелник ђаво у томе се труди свагда и жуди, да ако би њему било могуће, онда све људе у муку да уведе. И једнима дакле од ума пакости, а друге чулом прелашћује (чувством, осећањем), тако да од руку његових не би могао да избегне ни један човек. А човекољубац Бог, и ово његово лукавство од божанских писанија јавно нам је показао. Зато дакле и овде ћемо такве различите прелести да објавимо; јер прелашћује људе, који се приближавају њему умовима, како се од богоносних Отаца исповеда.

Беседа у Недељи митара и фарисеја, лета Господњег 2025.