Када је један младић питао како да стекне Исусову молитву, старац Јефрем Катунакијски му је одговорио: - Ја ћу ти показати како се моли, а ти ћеш ми рећи да ли можеш или не.

Старац одложи своје рукоделије, устаде, отресе струготине са кецеље и, висок, белобрад, величанствен, приђе умиваонику говорећи:

-Сада је јутро, а ти се будиш из сна.

Старац је пустио воду и почео једноставним покретима да пере руке и лице, молећиво и нежно понављајући: „Господе, Исусе Христе, помилуј ме“.

Отишао је до пешкира и обрисао се, настављајући да понавља молитву. Затим је окренуо своје ведро лице младићу и упитао га са ауторитетом:

- Можеш ли то да урадиш?

-„Могу, Геронда“, одговори плашљиво младић. --- „Али буди пажљив“, настави старац, „ово се мора радити сваки дан. Редовно, а не сваки други пут. Јер, како пише авва Исак Сирин, „мало труда има велику моћ, ако се доследно примењује“.

Оним ходочасницима који су се позивали на породичне терете, многе обавезе итд., он је више пута понављао: „Ако ја, у тишини Катунака, читам по сто молитава дневно, а ви, у градској буци, оптерећени обавезама на послу и код куће, читате три молитве, ми ћемо бити у равноправном положају. Ако се човек навикне да изговара Исусову молитву сваки дан – макар само мало, колико може, али сваки дан – тада ће његово срце постепено почети да осећа сласт и чекаће да дође тај час. А када је срце услађено, онда ће и сам човек пожелети више."