„Претходне вечери, по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, архијереј је допутовао у кратку радну посету престоници италијанске области Апулије. Колико сам разумео, високоуважени митрополит Антоније Севрјук (председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије – нап. „Борба за веру“), уз благослов веома мудрог патријарха, отрчао је на састанак са католичким руководством. Ради чега? Зашто сада?

Из свих извора стижу информације да је Ватикан веома заинтересован да учествује у мировним преговорима о Украјини и да делује као миротворац.

То би омогућило Ватикану да настави своју експанзију на православне земље Украјине као миротворац и да ефективно уништи православље.

 Како да унесемо у главе руских званичника да Ватикан може бити користан?

О, да, он има дугогодишње пријатеље у виду ОВЦС-а Руске православне цркве и патријарха, који су спремни да учине много зарад пријатељства са Ватиканом (мислим да када би Ватикан тражио и мајку би продали, а што се тиче земље, не сумњам).

И тако, у позадини покушаја САД да Ватикан и Европу ставе на њихово место и прогласе да само Америка може да управља процесима, ватикански званичници су одлучили да у мировне преговоре уђу преко Русије, тачније преко ОВЦС-а Руске православне цркве.

Напомињемо да је Севрјук недавно изјавио да након ватиканске политике која је имала за циљ одобравање благослова истополним паровима, Руска православна црква и Ватикан готово да немају додирних тачака. Али, како се каже, ово „скоро да се не рачуна“.

Уосталом, поред теолошких питања, на крају је и новац.

Исти тај новац који неки функционери у Патријаршији толико воле.

И тако, после Севрјукове изјаве о одсуству додирних тачака, овај исти Севрјук, по упутству нашег мудрог патријарха, трчи као степски јелен на пашњак католика.

Када православне вернике туку у Украјини, затварају због привржености јединству Цркве, када унијати извештавају да се број православних у Украјини смањује, а унијати повећавају, када католици настављају своју експанзију на православне територије, бришући оно што су наши преци посадили, онда знамо коме да кажемо. Јасно је да пре свега поглавару унијата и папи.

Али посебну захвалност увек треба упутити нашем великомудром патријарху, његовом великом мудром саветнику, протојереју Николају Балашову, који је све ове године руководио украјинским правцем, и нашем храбром ОВЦС-у.

То су дивни људи који деценијама нису чинили ништа да заштите интересе Цркве у Украјини, који су изневерили све што се могло пропасти у украјинском правцу (да ли случајно или намерно?), који ни једном нису протестовали код католика за ширење на православне територије Украјине, већ су, напротив, веома поносни на своје пријатељство са овим личностима.

Надам се да ће доћи дан када ће Сабор анатемисати ово руководство као издајнике Православља и отпаднике, и почети одбрана интереса Православља и Русије, јер Руска Православна Црква никада није видела такву издају Цркве и Русије као што се дешавало последњих деценија.