Грешни Милоје

ОДГОВОР МИЛУТИНУ

Драги у Христу брат Милутине,

Не пада снег да покрије брег, но да свака зверка покаже свој траг.

У том крају је обичај да се после парастоса и узимања панаије попије која за покој душе и да се узме залогај са гроба. Ни ја не одбих врућу ракију и сркућући је на оној мећави покушах да протумачим текст са оближњег каменог белега, подигнутог пре сто педесетак година. С друге стране тог гроба разговарају две старице. Сељанке. Убрађене у дебеле кариране мараме. Да не верујеш својим ушима.

-  Грдан дан данас, сејо.

- Све што је од Бога, слађе је од меда.

- Ма није ми за нас, ми смо вође пред кућом. Но, одоше она нес'на ђеца у Београд. Рађава ођа. Стра' ме да не остану неђе по овом кијамету.

- Нек им је сретан пут. Знају они да тесан пут води у Царство небеско. Оће да виде дал' ће оне неваљалштине да разапну оног косовског мученика.

- Ја, ја. Чујем ја синоћ како се они здоговарају. Ћућоре. Ја се начињела у послу око шпорета. 'Бајаги нечу'ем шта они причају. Веле, како нека тројица, што су шћели да нам бидну поглавари, 'оће да урнишу веселог Артемија.

- Каки црни поглавари, језик пресјекла. Оно јуне што шћадијаше да смени Патријарха Павла, па да се закекечи на његово место, не би турила у вр' собре ни кад постављам ручак копачима. А ону двојицу непогледну Свети Дух к'о усмрђо сир, но остадоше у бубњу. Није Бог мачка, сејо моја!

- Па дал' је могуће да ће да смјене оног Божјег човека?

- Е, сејо моја, сила Бога не моли. Само су сметнули с' ума да ни Бог силу не воли. Може им се саденаке. У њи' дошо нож и погача. Могу да раде шта 'оће. Ал' не могу до кад 'оће. Били су па прошли и гори од њиг.

- Ма ђеца кажу, да нису само њи тројица без душе. Помињу и оног са шиљатом капицом, оног што више није ништа, а 'оће да бидне све и всја. Па помињу неког што га, каже, калуђери зову Дама с камелијама. Не знам ни шта су ти те камелије, ал' они кажу да ти је тај снизио Високе Дечане.

- Шта ћеш, дош'о њин  земан. Подурјасио и' ђаво д' огријеше душе сво'е  о оног Мучењака, па то ти је. Могу да му накалеме сто јада. Је л' знаш како 'е казано: Двојица без душе, један без главе, а вође без душе нису само двојица.

***

Ето, брат Милутине. И бабе знају оно што неки преучени не знају. А што се Његовог Преосвештенства Владике Артемија тиче, мени је пуно срце кад сам данас путујући из Ваљева на Првом програму радио Београда чуо речи Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја Гавриловића: Артемије је добар и честит човек. Амин!

И ја делим то мишљење: Владика Артемије је оличење части, достојанства, богољубља, верољубља и човекољубља. То је довољно што се земаљских аршина тиче.

А то што су га властољубиви одлучили распети: благо Њему! Свим Његовим трудовима и жртвама биће придодат још један венац: „Блажени сте кад вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас“ (Мт. 5, 11, 12).

Радујмо се, брате Милутине, блаженству у које гурају Његово Преосвештенство Владику Артемија. И са тугом се помолимо за прогонитеље његове, јер је претежак воденички точак који су себи везали о врат пре него потону у море гордоумља и човекомрзија, саблазнивши многе.

А Дама с камелијама би ваљало да утуви дрво на које је обесио духовног оца, да једног дана, кад дође време, може својој духовној деци касти: „Немојте ме овде вешати, ту обесих мог оца“.

Од једног старог монаха синоћ, после вечерња, чух: Он ће исповраћати и млеко што је од мајке подојио за ово што учини духовном оцу.

А други старац додаде: Ако је и од Синода, много је!

А трећи вели: Решили су, изгледа, да покушају да нашег Патријарха гурну у амбис. Зашто да не? Кад већ они нису на Његовом месту.

А четврти додаде: да се збуде, к'о што народ каза: Три лоша убише Милоша!

А пети вели: Три лоша и један дозлабога рђав!

И тако, да се вратимо јавној речи Патријарха нашега, јер је казано да нам „да“ буде „да“: Његово Преосвештенство Владика Артемије је добар и честит човек! Тако говори Патријарх српски.

А да самољубиви, гордоумиви, властољубиви и они који се Бога не боје и људи не стиде могу Владики Артемију, к'о што рече она баба, да нађу сто јада, са становишта њихове памети, ваистину могу. Наћи ће му кривицу у томе:

- Што није благословио потпредседнику једне државе која нам је рушила куће, фабрике, мостове... и убијала нашу невину децу да нам скрнави светиње наше;

- Што је тим својим гестом дао шансу Блудном сину да дочека раширених руку једног од виновника „милосрдног анђела“ у покушају да снизи Високе Дечане и тако покаже свету да ми нисмо окорели и загрижени дивљаци који држе до части, образа и достојанства, већ да и ми свој образ и достојанство можемо да бацимо под ноге моћног Новог светског поретка;

- Што није прихватио милостињу оних који су нам порушили олтаре свете па би сад да буду доброчинитељи, да нам крвавим парама граде наше богомоље;

- Што није поплитио свој плуг, него је разорао најдубљу духовну бразду, много дубљу од свих оних који га прогоне у збиру, па је тако монашки постриг у његовом јату примило много црноризаца, те тако допринео да наше светиње не запусте или да не постану музеји и галерије, што ће се ускоро десити у атарима његових прогонитеља;

- Што се испречио на пут богоодступнику Игњацију – упропаститељу наших младих богослова;

- Што чува Свето Предање  и поштује прописе о богослужењу;

- Што не новотари и што не пузи пред моћницима овоземаљскога царства нити љуби скуте архијеретику папи.

- Што се не разуме у модерне економске процесе, не уме да прави и продаје вино са манастирском етикетом, и не уме да продаје веру за вечеру, за разлику од његових прогонитеља.

И зато, брат Милутине, што рече она баба „Бог није мачка“. С Њим нема играња. У Њега се уздајмо. Његов закон поштујмо: на њихову мржњу, клевете и освете одговарајмо љубављу, достојанством и истином. Јер се истина, иако спора, не може сакрити к'о што се не може сакрити град што на гори стоји.

Нека свети пост донесе мир и радост душама нашим, а искушење које су нам уочи поста и Сретења приредили је одшкринуло врата правде: сад' ће, ваистину, и потоња баба из најзабаченијег села знати ко, коме и зашто (служи).

Помолимо се, у овом посту, и за издајнике наше, едаби им Господ дао снаге за покајање.

Увече Сретења Господњег 2010.

Грешни Милоје