Оче, да ли је тачно да Русија доживљава препород? – питали су оца Кирила Павлова 90-их година. Међутим, старац, пред чијим су се умом одвијали толики падови и трагедије, одговорио је:

– Судећи по исповестима, препорода још нема. Људи чине страшне грехе.

У васкршњој честитки оца Кирила, коју је његова келијарка Љубов Владимировна послала огромној листи духовне деце, отац Кирил је рекао да Русија пропада и да морамо плакати због тога.

Старац је 1998. писао:

„...Пред нашим очима, по допуштењу Божијем, наша земља бива нагризена и уништена, а заједно с тим, наш народ је подвргнут понижењу и срамоти и постепеном пропадању и изумирању.

Једном сам питао старца о препороду Русије. Било је то средином деведесетих година – цркве и манастири су почели да се отварају. Неколико нас је тада опколило старца, питајући: да ли је истина да се Русија препорађа? А старац мало тужно погледа и рече:

„Судећи по исповести, још нема оживљавања. Чине се страшни греси. Многи људи остају неверници и живе без Бога. Потпуно другачији закони. Овај препород се још не назире...

Препород није када се храмови граде од камена или дрвета, него када се препородају људске душе. Душа човека је прави храм Божији. Сетите се руске пословице: храм није у балванима, већ у ребрима. Када поново створимо ове храмове у нашим душама, онда ће доћи до препорода. Али ако почнемо да градимо само камене и дрвене, позлатимо им куполе, и упропастимо своје душе гресима и страстима, коме ће онда бити потребни ови позлаћени храмови? Они ће поново бити уништени јер неће имати ко да иде у њих.”