У Москви је одржано вече сећања на Г.Е. Распућина. Догађај је започео молебаном Светим царским мученицима, који је одслужио о. Сергиј.

О. Сергиј је био „звезда“ програма. Причао је пуно.

Сетили су се Леонида Болотина који је рекао: „Цар је канонизован, али не и прослављен. Многе цркве немају његове иконе, има много противљења.”

 Поменуо је о. Сергија свог духовног оца, чувеног архимандрита Амвросија (Јурасова), који је био духовник Воведенског манастира у Иванову.

Поменули су Ану Танејеву-Вирубову, која је била веома напредна особа. Била је оклеветана. Комисија Привремене владе потврдила је да је била невина. Ниједна жена се није јавила комисији да пријави да је имала било какве везе са Распућином. Ана је примила монашки постриг са именом Марија и умрла у Финској.

Говорили су о достојанству монархије као облика владавине. Дозволите ми да вам дам једноставан пример: аутократски монарх је имао право директне акције. За нашу огромну земљу, сложену по много чему – мултиконфесионалну, мултиетничку – ово је веома важно.

Био је и сажетак о ТВ-у како пуштају лепе ствари да људи њушкају њихов садржај, а деца их масовно њушкају. Мириси су егзотични, али ове ствари немају списак супстанци које се тамо користе и то је груб прекршај. Знамо да има много трагичних случајева од вапеа, а сада је нова пошаст. Суспендед. Биће истраге. Шта би монарх урадио? Одмах конфискује све, хапшење, огромне казне. А демократска бирократија ће одуговлачити истрагу неколико месеци...

У свом говору цитирао сам старца Николу са острва Залит како Русија има епитимију за убиство Распућина, а док се ово име и неистине против руског народа не рашчисте, и нема покајања, онда не можемо очекивати ништа добро. Ово су биле речи старца Николе.

Отац Сергије се на једном сабрању свештенства понашао веома смело и рекао је: „Чујте, ја нећу дозволити да се у мом присуству оцрни име Григорија Ефимовича; Ако ово почне, изаћи ћу“. Лица су се свима искривила...

Када је свештеник уклоњен са парохије (у то време стигла је комисија од десет свештеника на челу са епископом), прво питање које му је постављено било је: „Какав је ваш став према Григорију Распућину?“ Одговор о.Сергије: „Исто као и патријарха Кирила“ – „А као патријарха Кирила?“ – „А ви не знате шта о томе мисли патријарх Кирил? сад ћу вам рећи. Једном сам се возио колима и укључио радио, био је интервју са митрополитом Кирилом. Постављено му је питање о Распућину, он је рекао:

„Имамо обожаваоце, има оних који су критични, треба да се састанемо, треба да разговарамо о овој теми и у тим разговорима ће се нешто појавити.

Да, сетио сам се и речи о. Павла, да су догађаји у Украјини одмазда за свргавање цара. У фебруару 1917. године дошло је до тријумфа православља, а 12 дана касније монархија је збачена.

Иначе, Григориј Ефимович је такође предвидео да ће Вирубова имати несрећни брак, у овом браку неће живети више од две године. На питање шта ће се десити са нашом флотом уочи битке у Цушими, одговорио је: „Срце ми говори да ће се потопити. Десило се шта се десило.

 Распућин је саветовао цара да хитно реши проблем са храном. Због несташице хране почеле су „женске побуне“ – почела је Фебруарска револуција.

Такође је рекао:

„Ако ме убију представници царске династије, онда династија неће бити на власти дуже од две године а за пар година ће имати ужасан крај“.

И какву паралелу видимо? Убијен је у подруму, пас је бачен, а тело спаљено. Исто се десило и са царском породицом. Иначе, Николај Други је носио Распутинов напрсни крст. Гроб Григорија Ефимовича је отворен по наређењу Керенског и његово тело је спаљено. Постављена је табла: „Овде је сахрањен пас“.

Све су то елементи масонског, сатанског ритуала.

Иначе, Керенски, који је већ био у егзилу (умро је 1970. у Америци), на питање: „Шта је требало учинити да се револуција не догоди?”, одговорио је: „Једна особа је морала бити стрељана. Испитивачи су питали: "Ко?" - "Ја".

Чланови Синода позвани су на полагање заклетве „привременој влади”. (У њему је био само један министар који није био масон.) Кнез Жевахов, друг главног тужиоца, написао је своје чувено дело о револуционарним догађајима. Он је апеловао на чланове Синода да се изјасне у одбрану Цара. И главни тужилац Раев је уложио жалбу, али је Синод то одбио. Зашто су толико били против Распућина? Јер у његовој личности је јединство Цара и народа. И ово је разбеснело светску закулису, па су се обрачунали са њим.

Мржња према Григорију Ефимовичу је мистичне природе. Чини се да је о њему објављено неколико детаљних књига – Платонова и других аутора, али још увек има доста оних који са великом мржњом мрзе Распућина.

 Изненађујуће је да о Распућину нису прочитали скоро ништа, једноставно имају мржњу према његовој личности на пакленом нивоу.

Све клевете: проневере, коњокрадице, секташтво, хлистизам и још неке глупости – ништа од овога није потврђено!

По материјалу са: "Руски весник"

Превод и приређивање: "Борба за веру"