Ово је време торжества лажи (тријумфа) – тако може да се окарактерише наше време. Либерали, демократи и њихови сапутници, ма колико они викали и оглашавали о својој као бајаги верности учењу наше Православне Цркве, не могу се сматрати православнима, него су одступници од Православља.

Једина чисто формална ортодоксалност (православност) нема никакву цену ако нема „духа и живота“, а „дух и живот“ Православља је пре свега у подвигу молитве и поста, и притом поста правога, о каквом учи Црква, поста који се схвата у смислу свеобухватног уздржања, а не једино одрицања од мрсне хране.

Без подвига уопште нема истинског хришћанства, или што је исто, Православља. Зна се, сам Подвигоположник Христос је јасно рекао: „Ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде“ (Мк.8,34).

Хришћанин истинити, хришћанин православни је само онај, који тежи да се уподоби Христу у ношењу крста и који је спреман на самораспеће у име Христа.

А ко воли само да весело проводи време, не размишљајући о самоодрицању и самопожртвовању и ко се стално купа у свим могућим плотским задовољствима и насладама, тај уопште није православан и није хришћанин.

(Тријумф) Торжество лажи у наше време, наравно, то је само привремено допуштење Божије, послато нама ради испитивања и јачања у истинској вери. Истинско Православље није ишчезло и не може ишчезнути, без обзира на све лажи, без обзира на све фалсификате и фалсификације, без обзира на прогоне и гоњења. Оно живи у срцима многих и живеће, иако можда уопште не тамо, где се истиче његова етикета-натпис.

И мада је, под садашњим околностима готово потпуног гажења и изругивања истинског Православља, тешко нама да говоримо о Православљу као јединој истинитој, јединој спасоносној вери, и још теже да свршавамо светло и радосно празник торжества Православља, на који нас сваке године позива Црква у прву недељу Великог поста, желећи да нас одушеви и ободри (охрабри), ми ћемо тешити себе мишљу, да коначна победа припада истинском Православљу, а сви лукави непријатељи и све врсте лажног православља ће се расејати (расути), ишчезнути као дим, и сви ће јасно видети тада, где је била Истина, а где лаж. А шта се сада захтева од нас?

Од нас се захтева пре свега непоколебива постојаност и пожртвовано исповедништво, тако да се ми не би смућивали никаквим најужаснијим саблазнима, које су расуте сада на сваком кораку, и да се не би увлачили никаквим обманљивим понудама и даровима ситним, него да би свето и тврдо чували нашу веру – веру Апостолску, веру отачку, веру православну, спомињући да, по учењу Слова Божијег, „без вере“, наравно, без истинске вере, „није могуће угодити Богу“ (Јевр.11,6), па према томе, није могуће ни спасити се.