Антиохијска патријаршија позвала Сиријце да траже склониште у православним црквама

Размере геноцида хришћана, алавита и шиита у Сирији су једноставно монструозне. Према неким проценама, број људи које су убили милитанти ХТС-а за свега неколико дана премашио је 10.000.

С тим у вези, Антиохијска православна црква позвала је све прогоњене Сиријце у Латакији – без обзира на веру – да потраже уточиште у најближим црквама. Они ће бити отворени за цивиле и породице.

Хоће ли расколник са Фанара Вартоломеј нешто рећи? Он воли да оптужује Русију за агресију и страдање цивила у Украјини.

Данас се у Латакији дешава прави геноцид. Масовно гину не само алавити и шиити, већ и хришћани, укључујући и православне вернике.

Штавише, убијају их милитанти који се налазе у турској контролној зони.

Што би могло зауставити ове злочине користећи полугу коју има над ХТС-ом.

У том контексту поставља се само једно питање: да ли ће Вартоломеј да каже нешто о овој „новој Руанди“ у Сирији?

 Уосталом, резултат садашњих чистки, између осталог, може бити и уништавање православног присуства у Сирији.

О огромним страдањима цивилног становништва да и не говоримо.

А турски пасош „помаже“ да се све види на „лицемерно исправан (користан за Истанбул и исламисте) начин“?

+ + +

Владимир Ђукановић

ПОБУНА АЛАВИТА У ТУЖНОЈ СИРИЈИ

Сирија је производ колонијалног зверства британског и француског примитивизма. Током Првог Светског Рата, док је човечанство било преокупирано германским геноцидом до тада невиђеним у историји, Сyкес-Пицот тајни договор је искројио државу која никакве логике није имала. Представљајући себе као вајне стручњаке за Блиски Исток, Сyкес и Пицот су сабили заједно етничке групе које су културолошки некомпатибилне. Од самог настанка Сирија је несрећна земља крви и примитивизма.

Године 1970. године државним ударом власт преузима Хафез ал-Асад, отац Башира кога знамо из вести и који је пре пар месеци протеран. Хафез је био алавит, део етничке групе ислама који стоји у догматској супротности већинским сунима. Алавити су око 12% становништва Сирије, курди око 10%, хришћани до 5%, друси око 3%, већином у области Сувајда на југу, а јермени, черкези, туркмени и други – мањи проценти. То је једна етничка какофонија која никада није успела да створи државну заједницу кроз друштвене и образовне институције. Тако да су друштвени колаж углавном ређали религијски лидери својим догмама.

Алавити су традиционално концентрисани у приобалним областима Сирије, нарочито у провинцијама Латакија и Тартус. У тим провинцијама је дошло до побуне против тренутне власти Хаyат Тахрир ал-Шам (ХТС), групације која је протерала Башара у децембру прошле године. Одвратно је колико су медији острашћени у својој навијачкој улози док је истина једна: становништво сирије пред собом има два несвакидашња зла. Са једне Башара, суровог диктатора који је са позиције мањине терорисао суније, друзе и остале групације путем своје паклене партије Баас. Са друге стране сада земљом влада ХТС, на челу са Абу Мохамед ал-Јоланијем, ушминканим Ал-Каида кољачем који се хвалио убијањем грађана који се нису слагали са „прогресивним“ виђењем света Ал-Каиде.

Сада је он, према према пропагандној британској мрежи ББЦ, лидер.

Како су Руси, уз договор са Асадом, држали луке Латакија и Тартус, он се нашао као згодан да организује викенд револуцију која је за пар дана протерала омражемог диктатора. На челу акције је била Турска, заједно са западним обавештајним службама, са једним циљем: да ослабе Русију на Медитерану док су фокусирани на рат у Украјини. Акција је успела и Сирија уместо једног убице, добија другог. Месецима трају одмазде, отмице и убиства алавита, хришћана и друза а да те вести не налазе пут до великих светских медија. Добили су јасна упуства да о томе не смеју да извештавају. Ово је класичан пример зашто медијима не смете веровати. Већина су пропагнанда пиштала својих држава и служе искључиво за стварање наратива који одговара обавештајним службама тих земаља. Често се ни демоктратски изабрани политичари ништа не питају по кључу „ћути, знамо ми, годинама се већ бавимо регионом.“

Иако је за свет прича упакована тако да постоји прелазна влада док се не створе услови за редовне изборе, реалност у Сирији је као и пре: сиротиња, слабо образовање, и прогони који се често заврше трагично. Друзи су се на југу снашли и пустили израелске трупе које су заузеле добар део земље. Ал-Јолани је чудно тих на овај упад упркос јавно исказаној мржњи према Израелу. Друге мањинске групе су под тоталном репресијом ал-Јоланија кога Ердоган тајно подржава и спонзорише.

Те етничке групе су се јуче побуниле против ХТС владе која је без оптужница и суђења вршила широку одмазду. Убиле су неке од ХТС војника јер је тортура постала неподношљива.

Шта је следеће? Па вероватно геноцид над алавитима, а можда и курдима и хришћанима. Али то ће бити „добар геноцидчић“, јер нико неће ускочити да заштити невино становноштво. Медији ће вртети причу о Асаду, одвраћајући пажњу са нових злочина. Саудијска Арабија је већ изјавила да је уз ХТС као и Турска која је већ послала трупе. Руси ћуте јер су им базе једини интерес и у последње време се шушка да су се договорили да остану на обали уз благослов ал-Јоланија. Кажу не могу да буду већи сиријци од сиријаца. Да ли вам то звучи познато? Трумп је за сада незаинтересован јер тај део света види као интересну зону Турске и Израела. Европа је толико изгубљена у својим геополитичким лутањима да се не зна ко би могао да изјави било шта а да буде озбиљно схваћен.

Исламска Заједница Алавита је издала захтев да Уједињене Нације ставе обалу где они живе под заштиту али то је само очајнички вапај. Пружају апел и друзима да им се придруже обећавајући да ће прво судити злочинцима у својим редовима. Можемо само да претпоставимо колики ће одзив имати овај апел. Вероватно га медији неће ни пренети. Јер колонијалисти функционишу по старом црно-белом рецепту: неко је увек ђаво а неко анђео. У овом филму ал-Јолани је анђео који је силовао и секао главе девојчицама по Блиском Истоку. Али те девојчице нису плавих очију тако да нема везе.

Извор: "Фејбучење"