Завладала је тишина над либералним мочварама: распали су се снови наше „пете колоне“ на власти и медија да је Трамп спреман да преда Украјину, која му тобоже не треба, што су јасно показали преговори у Џеди, праћени масовним нападом беспилотних летелица на позадинске области Русије.

После састанка, Русији је понуђено не само да потпише други Хасавјурт или трећи Минск, окончавајући успешну офанзиву, већ да глупо капитулира, одустајући од свих циљева СВО и обећања председника Путина. А Зеља, чији се фронт руши у свим правцима, посебно у Курској области, по овом споразуму би добио месец дана предаха, нове залихе западног наоружања, као и могућност да купи одело и дође у Вашингтон да поново покуша да лиже Трампову ципелу.

У Џеди се није разговарало ни о демилитаризацији ни о денацификацији (која претпоставља рушење режима Зеленског), а успутно су помињани „територијални уступци Украјини“. И ово је подвала коју Трамп намерава да прода Путину током телефонског разговора у петак!

„Велики и страшни“ Трамп се показао као обичан напрстак. Међутим, нисмо сумњали у ово: САД и њихови другови су у почетку били страна у сукобу и њихов корисник, па стога не могу да претендују на статус мировних снага.

Ситуација на тзв. Украјини нас поново враћа у Сирију, где већ неколико дана траје стравичан масакр десетина хиљада цивила. Ови људи, односно њихови шефови, такође су се надали неким спољним силама: Ирану, Русији, али не и себи (мада је вредно признати да, за разлику од нас, нису имали ни оружја ни снаге да се самостално носе са туђим цивилизацијским пројектом). А ово се тиче вас и мене – на интернету има много видео снимака где вехабијске звери, кољу алавитска и хришћанска села, разговарају једни са другима на руском. А руска влада наставља да се претвара да је се то не тиче, крпећи рупе у законима, али не покушавајући да радикално ревидира приступ националном питању. У међувремену, миграцијска, демографска и уопште унутрашња и спољна политика Русије може бити успешна само када су у њеном средишту интереси државотворног руског народа и његове вредности (вера), а не интереси финансијских лобија, дијаспоре, малих градова итд. И то није питање могућности и спољних услова – већ само воље.

У прошлом преносу сетили смо се Александра III. Дакле, његова успешна владавина почела је демонстрацијом воље – манифестом о неповредивости аутократије – која је одмах зауставила сва револуционарна колебања после недавног цареубиства.

 На Западу нема наших, сви смо ми сами. Дакле, за Победу сви, а посебно власти, једноставно треба да верују у Русију. И молити Бога за помоћ.

Штавише, у суботу, када је Трамп требало да позове Путина, прославља се јављање иконе Богородице „Суверена“, која се појавила након слома легитимне власти 1917. године и симболизује да је сама Мајка Божија преузела на себе бригу о Русији.