...Видимо и како представници Српске православне цркве проглашавају пријатељске односе са католицима (не помињем ни инцидент у којем је српски патријарх пољубио руку папи пре његовог избора), и то упркос чињеници да су католици током Другог светског рата извршили прави геноцид над српским православним становништвом. Бог све види.

Наравно, као и у случају Украјине, може се говорити о утицају западних политичара и обавештајних агенција на протесте, али не смемо заборавити да се проблеми ни у једном народу не дешавају без Божјег допуштења.

 Више никог посебно не кривим међу помесним Црквама – сви су ћутали и нико није осудио Вартоломеја, иако су сви знали и разумели да се понаша као злочинац.

 Свако је наводно имао своје добре разлоге да не осуђује очигледно зло.

Али обратите пажњу на то како Бог тада обилази читаве земље у којима се верници и свештенство млаче и почињу да живе по компромисима.

Веома је поучно ако посматрате ове ситуације током низа година.

Али Бог од људи очекује једно – покајање, промену начина живота. А ово се тиче свих земаља и свих помесних Цркава.

Да ли су Богу потребни „верници“ који живе у тешким гресима и сматрају ово животном нормом?

А шта је са свештенством и епископатом, који газе учење Цркве зарад пријатељства са јеретицима или зарад неких закулисних послова?

С времена на време Он покушава да допре до људи, али сви смо толико заузети свакодневним пословима чак и за време постова, сви смо толико заокупљени политиком... а Бог по правилу скоро никоме није потребан... сви смо постали толико паметни да знамо са ким да преговарамо, шта да радимо, како да поступимо у одређеним ситуацијама...

А чињеница да Бог није дао да Руси буду прегажени – то није заслуга наших верника и свештенства. А Специјална војна операција је кажна Божија за наша сагрешења.

 Али Бог не допушта уништење Русије молитвама светих, који моле Бога за више времена и прилике за покајање за верне и епископат.

 Али и сами знате из Јеванђеља шта се дешава са сољу која губи своју сланост...

Господ је све унапред рекао шта се дешава са народима и читавим помесним Црквама који одступе од живе вере, којима Бог постаје декорација, који издају веру својих предака и сроде се са јеретицима и незнабошцима.

Све је унапред речено...

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: "Телеграм" канал Александра Вознесењског