Увод „Борбе за веру“:

Многодеценијским посматрањем како личног духовног живота тако и оног заједнице, те читањем Житија Светих, уочили смо бесконачност замки које непомјаник користи да човека најпре заведе а онда и окове у грех. Ово време Часног поста нарочито је препуно искушења - осуђивања, сујете, преузношења бледилом лица и омршавелoшћу тела ("онај има велики стомак, како је онај дебео и црвен у лицу, онај сигурно не пости..."), митаревог самооправдавања... 

И што је човек на вишој лествици духовног живота, суптилност преваре је већа и пад му је страшнији.

Велики подвижник из 4. века и  оснивач монаштва Свети Антоније Велики, говорио је:

 „Колико је милијарди злих бесова, и како су безбројни облици њихових замки! Чак и кад виде да смо познали своје страсти и срамоту, да избегавамо зла дела на која нас наводе, да склањамо своје ухо од рђавих савета које нам дошаптавају, они не одустају, него са очајним напором настављају своје дело, знајући да је њихова судбина коначно решена и да ће им ад пасти у наследство, због њихове прекомерене злобе и отпадништва (од Бога). Нека Господ отвори очи срдаца ваших да видите колико су безбројне мреже демонске, и како нам чине много зла свакога дана. Нека вам дарује бодро срце и дух расуђивања како бисте сами себе принели Богу као живу и беспрекорну жртву! Чувајте се у свако време демонске зависти и њихових злих савета, скривених замки и притајене злобе, превртљиве лажи и хулних помисли и тананих наговарања која сваког дана убацују у наша срца! Клоните се гнева и клевете на које нас они подбадају да бисмо се борили међу собом, себе правдајући а друге осуђујући, да бисмо вређали једни друге, да бисмо говорили ласкавим језиком, скривајући горчину у својим срцима, да бисмо осуђивали спољашњост ближњега, скривајући у себи отимачину, да бисмо се свађали м:ђу собом и ишли један насупрот другоме, са жељом да истрајемо на своме и да се покажемо честитији од других. Сваки човек који се наслађује греховним помислима пада својевољно, јер му је мило  оно што у њега сеје непријатељ и зато што мисли да се оправда само видљивим делима, премда је изнутра станиште злог духа који га учи сваком злу. Тело његово ће се испунити срамотом, будући да њиме владају демонске страсти које он не одгони од себе. Демони нису видљива тела. Међутим, ми постајемо њихова тела када нам душе примају њихове тамне помисли. Јер, примивши те помисли, ми примамо саме демоне, те чинимо да се препознају у телима“.

Свети Антоније је једном имао виђење у коме му је Господ показао поднебесје у коме су демони разастрли своје многобројне мреже у које лове људске душе. Свети Подвижник је дубоко уздахнуо и упитао: „Господе, ко ово може да прође“. Господ му је одговори: „Само смирени и кротки“.

Имај то на уму, драги читаоче, све време док будеш читао о замкама које непомјаничке силе постављају људима у сваком трену...

+ + +

ИСПОВЕСТ ПАЛОГ АНЂЕЛА

Проучавајући људски род од самог његовог почетка врло брзо сам пронашао начин да људе наведем да буду непослушни Створитељу. Морао сам само непослушност и грех заоденути у телесно задовољство.

Увидео сам да је Створитељ људима дао посебно снажан осећај док су се сједињавали како би зачели потомство. Створитељ је желео да тај чин којим је Он преко њих стварао нови живот, буде урезан дубоко у њихово памћење. Временом сам успео постићи да тај чин постане сам себи сврхом због самог телесног задовољства који је пружао.

Подстицао сам људе на то тим више што сам видео колико такав приступ растужује самог Створитеља и колико је то у стању унизити човека. У људима сам почео распламсавати најниже страсти. Заправо, овај део унижавања човека ми је један од најлакших. Један од разлога због којег је Створитељ одлучио да Земљу уништи Потопом био је и тај. Неморал

Али, и након Потопа сам то успео да поновим. Истина, не у толикој мери нити толико јавно јер су још била свежа сећања на Потоп, али људи су одувек падали у искушења када је реч о полном односу. Убрзо је Створитељ, видећи како ће се неморал опет раширити, одлучио уништити градове Содом и Гомор који су предњачили у томе. Уништење је било страшно, а ја сам ликовао због тога што сам успео у намери да Створитељ поново уништи своја створења која Му нису желела бити послушна. Као споменик том делу и као опомена будућим нарастајима стоји и данас Мртво море. Али, мој успех на подручју неморала није никада озбиљно доведен у питање.

Време је пролазило, а ја сам све више и више унижавао људски род. Не само што сам успео изопачити полни однос мушкарца и жене, већ сам их надахњивао да то чине и са припадницима истог пола. Па чак и да то чине и са животињама. Човеку сам распламсавао машту да чини ствари које њему самом никада не би ни могле пасти на ум. Створитељ је био очајан. Племенито створење – човека – ја сам успео унизити испод нивоа неразумне животиње.

Да ли се шта променило сада када је цивилизација узнапредовала? Наравно да се променило. Човека сам успео да понизим више него што је икада био. Будући да је коначни крај одређен, схватио сам да се Створитељ више неће мешати као у случају Содома и Гомора. Стога на  подручју неморала радим више него икада. Увукао сам га у све поре данашњег друштва. Само мали број, Створитељу верних, виде замке које сам поставио, али они не могу учинити ништа осим да сами себе сачувају да не упадну у једну од њих.

Како сам успео развити толики неморал? Врло једноставно.

Љубав сам заменио пожудом. Морао сам се доста потрудити како бих постигао да љубав престане бити начело и сведем је само на осећај. Када сам то успео, није било посебно тешко тај осећај временом претворити у слабост, а праву љубав прогласити утопијом.

Унео сам мноштво предрасуда везаних за љубав. Једна од најдражих јесте та да љубав временом нестаје.

Постигао сам то да људи о љубави говоре с подсмехом, да једни другима говоре како она временом бледи и да током времена постане потпуно нормално да двоје људи који су се једном волели, буду заједно, а да љубави уопште нема. Ово је једна од мојих највећих победа над човеком. Победа над тобом.

То начело на којем почива цели свемир, најјачу мотивацију, најјачи покретач, најснажнију силу, ја сам на овој планети успео готово потпуно да обезвредим. Пресекавши ту нит, пресекао сам људима сваку могућност да исправно разумеју Створитеља. Постигао сам да јаз између човека и Створитеља буде готово непремостив.

Препуштеног само пожуди, са никаквим или слабим разумевањем љубави, од човека могу учинити управо оно што желим...

У следећем наставку: како демони разарају брак