Брак

"Када би се мало осврнуо око себе, схватио би да сам на овом подручју постигао велику победу над Створитељем. Брак сам завио у толике негативне предрасуде да он престаје бити пожељна институција. "

Створитељ је осмислио савршену институцију за човека. Брак. Сједињавање двоје људи који тако постају једно. Давши им љубав, омогућио је да она у њима развије најплеменитије побуде једног према другом.

 Љубав им је омогућавала да интерес свога брачног друга ставе испред свога властитог интереса, да им циљ заједничког живота буде учинити у потпуности срећним оно друго. Ово би се временом толико развијало да би постајало све савршеније, а веза све снажнија. Створитељ је могао бити готово лично присутан у таквој заједници. А то је оно што сам желео спречити.

Љубав нисам могао само тако одузети људима. Морао сам наћи начин да она буде истиснута.

Себичност!

То је било трајно решење.

Подстицао сам људе да мисле најпре на себе. На своју добробит. На своје задовољство. Тако да због тога чак и закидају једно друго. Како сам у томе успевао, тако је почело нестајати и поштовања према брачном другу. Потом је нес- тајала и љубав.

Будући да је брак сам темељ свакога друштва, он је предмет моје посебне пажње.

Убрзо након венчања брачне другове почнем уверавати како више није потребно да држе до себе онако како су држали пре брака. Како нема потребе да буду насмејани као пре, да буду  љубазни, уредни, чисти, мирисни, пажљиви, обазриви, несебични... На тај начин врло брзо нестају и поводи због којих је љубав и настала. Женама сугеришем да одмах ошишају дугу косу, да се запусте, да неконтролисано уживају у храни, да више не морају пазити на свој изглед – да је све то нормално.

Мушкарцима сугеришем како се не морају више толико често прати, пажљиво слушати сваку њену реч, бити љубазан према њој као пре, да ни они не морају више пазити како изгледају, и да нема потребе да буду толико љубазни, благи, пажљиви... Тако испадне да сва она доброта и љупкост пре брака није било ништа друго до лицемерно претварање. То је постало толико уобичајено да се сада сматра пот пуно нормалним да овакве особине у браку временом нестају.

Временом сам поставио врло јаке предрасуде везане уз брак.

На пример, предрасуду да је мушкарац важнији пред Богом од жене. Пореметивши тако равнотежу коју је Створитељ најпре замислио, врло ми је
лако унети несклад и раздор у брак. Због осећаја њихове супериорности учинио сам да мушкарци једноставно не виде сав труд и рад који улаже једна жена. Тако, готово да не постоји мушкарац који размишља о томе који је пут морала да прође прљава кошуља да би је он могао носити, или шта се све морало учинити да би он нешто здраво појео из чистог тањира.

Временом жена се почиње осећати презреном и недовољно поштованом, док мушкарац због свих тих предрасуда не може ништа друго него штитити свој понос и тако, мало по мало, успевам од брака направити раздор и подстакнути свађе – које су у једном браку сада већ уобичајене.

Заправо мој посао је прилично једноставан. Требам само спречити да се остваре два важна предуслова за срећан брак. Женино поштовање мушкарца и посвећивање пажње жени.

Једноставно почнем са мушкарцима.

Мој посао код њих не своди се само на сугерисање различитих мисли, већ и на спречавање да важне мисли дођу до њих. Због свега тога све им постаје важније него посветити бригу својој жени. А то је њој заправо најважније. Будући да се она осећа запостављеном, а он се не осећа ни најмање крив због тога, врло брзо нестаје и њеног поштовања према њему. И темељи су постављени...

Када због свега тога љубав ишчезне, такви супружници само потврђују и утврђују предрасуду којој сам ја зачетник. Предрасуду да љубав временом бледи. Заправо ЈА је временом успем угасити уколико су супружници довољно далеко од Створитеља и животних начела откривеним у Његовој речи.

Њих потом у оваквом стању наводим да снижавају прагове толеранције допустиве у једном браку. Мушкарце врло пажљиво наводим да померају границу толеранције својих супруга када је у питању њихов однос према другим женама. Најпре постигнем то да супруге толеришу наизглед безазлене коментаре о изгледу других жена, затим мушкарце потичем да ту границу стално померају док их не наведем напрељубу.

Због тога што запостављају једно друго, сугеришем им како је због тога оправдано да оно што не могу добити у браку, траже на другом месту.

Када ово постигнем, није ми проблем надаље манипулисати таквим браком. Зависно од процене шта би за човека била већа несрећа, или их остављам да живе заједно без љубави до смрти, стално се свађајући и чинећи брак једно другом теретом, или их наведем на развод.

Само о овој теми бих могао написати посебну књигу да ти покажем колико је брак данас постао моја институција, а не Створитељева.

Када би се мало осврнуо око себе, схватио би да сам на овом подручју постигао велику победу над Створитељем. Брак сам завио у толике негативне предрасуде да он престаје бити пожељна институција.

Ако још томе додам развијање себичности, безобзирности и непопустљивости, схватићеш зашто је у ово време толико мушкараца и жена који су сами, који нису ни ушли у брачну заједницу. Исто тако ћеш добити одговор зашто је толико бракова који се распадају и који су се већ распали.

И, шта ти се чини? Јесам ли успео у намери да уништим институцију брака? Погледај само светску статистику. Јеси ли и ти подлегао? Јесам ли и тебе навео да живиш онако како сам ЈА замислио? Јеси ли се и ти пронашао у овоме? Наравно да јеси!

И шта можеш предузети у вези с тим? Ништа! Побринуо сам се да све оне племените особине које твој брак могу учинити уживањем и срећом онако како је то Створитељ за тебе замислио, буду сматране слабостима и понижавајућима. Зато ти нећеш ништа предузети. Остаћеш у свом лошем браку себичан какав си и био, неморалан какав си и био. Само што ћеш од сада имати горку спознају да сам те ЈА до тога довео.

Али, не само што сам успео сам брак уништити и учинити га предметом шала и погрда, синонимом нечег ружног и непотребног, већ сам успео постићи и то да брак, који је Створитељ са толико љубави посветио човеку, толико унизим да га легално учиним заједницом припадника истог пола...

У следећем наставку: Како је непомјаник створио хомосексуалност...

1. део: овде:

Свети Антоније је једном имао виђење у коме му је Господ показао поднебесје у коме су демони разастрли своје многобројне мреже у које лове људске душе. Свети Подвижник је дубоко уздахнуо и упитао: „Господе, ко ово може да прође“. Господ му је одговори: „Само смирени и кротки“.

Имај то на уму, драги читаоче, све време док будеш читао о замкама које непомјаничке силе постављају људима у сваком трену...