КО РУШИ ЈЕДИНСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ?

 Неканонско и неуставно понашање садашњих чланова Светог архијерејског синода, у случају епископа рашко-призренског Артемија, изазвало је лавину оправданих протеста из свих крајева света где има правоверних Срба, али и у другим Помесним Црквама – Руској, Грчкој и др.

Сем познате чињенице да Синод по Уставу Српске цркве нема право да смени или суспендује канонског архијереја, треба имати у виду и друге битне ствари, као на пример:

а) Синод није надлежан за контролу финансијског пословања у Српској цркви, а зна се да су два његова члана започела такву радњу. За то је надлежан патријаршијски управни одбор коме се достављају рачуни односно извештаји о финансијском пословању епархија.

б) Рашко-призренска епархија није остала удова да би јој био постављен администратор.

в) Када је за живота жичком епископу Стефану због болести додељен болесни бивши епископ Атанасије да му помаже у пословању епархијом, овај није именован за администратора него за помоћника. Дакле, садашњи састав Синода је тенденциозно, заслепљено и исхитрено, али посве антиуставно и антиканонски поставио Атанасија за администратора Рашко-призренске епархије код живог и здравог канонског епископа Артемија. За такав свој антиканонски чин принуђени су да лажима и злоупотребом јавних медија каљају његов часни лик. Епископ Артемије у правоверном народу српском ужива велики углед. Свесни те чињенице, садашњи чланови Синода су прибегли мери некаквог притвора владике Артемија. Потребно им је тако нешто да би се за правдање свог срамног чина припремили до заседања Сабора лажним оптужбама, па да по изрицању коначне пресуде изађу пред народ попут Пилата перући руке. У чему се таква стратегија разликује од оне стратегије западних сила у правдању за изведено бомбардовање над Србијом 1999. године?

Антиканонско, антиуставно и срамно деловање садашњих чланова Синода у случају владике Артемија каља образ сваког архијереја Српске цркве, сваког свештеног лица, световног и монашког реда, сваког правоверног члана Цркве.

Очевидно је колико је став чланова Синода у тој ствари срачунат на разбијање Српске православне цркве.

За извођење такве операције послужили су се болесним човеком који је због болести поднео оставку после вишеструког лутања са епархије на епархију. Можда је управо тај и такав болесник најадекватнији да додатно у свет пошаље слику тренутног стања у Српској православној цркви. Зашто би га, уосталом, Шиптари тако радосно прихватили и бранили? Шиптари, дакле, бране Атанасијеву Рашко-призренску парасинагогу.

Правоверни народ српски добро познаје праве виновнике који из потаје одавно служе туђим интересима, а на штету не само Цркве него и државе. Много се очекивало од новог Патијарха да, у складу са овлашћењима која му по канонима и Уставу Српске цркве припадају, прекине ширење шаренила, подвојености и нетрпељивости која царује у Српској цркви, а да васпостави слогу, мир, љубав, једнообразност у богослужењу и црквеном појању, али, по свему судећи, он је ствари препустио онима којима није стало до вере и образа.

г) Уз све то, треба обзнанити и ово: Синод је својим неканонским и антиуставним чињењем у односу на канонског Рашко-призренског Артемија омогућио болесном Атанасију Јевтићу да као администратор образује парасинагогу, односно некакву Рашко-призренску парацркву, коју чак и Шиптари одобравају. У његовој парасинагоги неће и не могу бити они који знају да им је жив и благосиља их канонски епископ Артемије.

Зато питам правоверни народ српски, има ли иког у врховима Српске цркве који би се застидео због тога што се у њену историју уносе црне сцене из времена кад је и сам у саставу такве јерархије?

д) Атанасије Јевтић као оснивач Рашко-призренске парасинагоге покушава да омаловажи дипломираног правника и постојаног (по речима Апостола Павла) верника Српске цркве, г. Жељка Которанина, само зато што из уста овог човека излази истина и објективност. Срећан нека буде сваки онај кога Атанасије напада и ружи.

        Јовановић Радован, Београд