Од самих почетака људског постојања ја сам био тај који је људе наводио на насиља најразличитијих врста. Почевши од Каина па све до данас, човека сам надахњивао да сваку своју фрустрацију, сваку своју тежњу, као и сваку врсту гнева испољава кроз насиље.

Ово ти се сада чини готово логичним, али мој успех у наметању насиља се протеже и на подручје радости и среће. Ја сам човека успео надахнути да чак и такве осећаје испољава кроз насиље.

Довести свет у стање толике безобзирности да му људски живот и добробит ближњег не вреди ништа био је прилично дуг процес јер ја не желим да такав став има само мали број људи. Ја желим да сви буду такви.

Чак и ти.

И успео сам.

Нисам?

Ликујеш јер мислиш да си умакао овој замци?

Нико мени не може умакнути!

Сећаш ли се телевизије?

Њоме не ширим као прихватљив само полни неморал. Њоме чиним прихватљивим и насиље.

Насиље не може бити прихватљиво?

То мислиш?

 Јадниче.

Када си задњи пут променио програм на ТВ-у јер ниси могао да гледаш да неко некога туче, силује, мучи? Убија?

Ја ћу ти рећи; НИКАДА!

А када си променио програм са путописа или документаног програма да би гледао неки криминалистички филм? Или хорор? Насиље?

Видиш, то је оно што често чиниш.

То је оно што ти је заиста занимљиво. И ти ћеш ми онда рећи да насиље није прихватљиво? Такве ствари ти све мање почињу да сметају.

Предалеко си од Створитеља и премало се служиш својим умом да би могао прозрети моје врло пажљиво осмишљене замке којима ЈА обликујем “твој” став.

У принципу, путем телевизије готово да и није проблем наметнути чак и такву крајност као што је насиље. Битно је, опет, да глумац буде симпатичан, да буде позитиван, па да те доведем до тога да ти лично желиш

да он буде насилан и убица уколико се за тим, у филму, укаже потреба.

Јеси ли замерио том позитивном лику који је у филму убио нечијег сина?

Нечијег оца? Нечијег брата? Некога ко је имао породицу која га је волела ма какав он био?

Наравно да ниси. Ниси о томе нити размишљао.

Као што нећеш размишљати о томе ни када ти дођеш у такву прилику.

Рецимо, рат или сукоб са неким познатим или непознатим. Са неким ко

ће ти нанети неку неправду...

Насиље сам у последње време учинио људском свакодневицом управо путем телевизије. Оно је увек присутна алтернатива за решавање проблема. Баш како сам и замислио.

Оно на што сам посебно усмерио своје напоре јесте да склоност према насиљу развијем у људском роду од најранијег доба.

Можда не обраћаш довољно пажње на оно што сам данас припремио за децу.

На цртане филмове и на компјутерске игре. На моја остварења у овом подручју посебно сам поносан.

Било је покушаја људи да скрену пажњу на насиље још у старијим цртаним филмовима попут Тома и Џерија, али све је то остало на запажању неколицине.

Данас сам успео децу приковати уз најбруталније цртане филмове попут Покемона и Дигимона.

Деца су почела уживати у насиљу. Почела су се поистовећивати са ликовима у цртаним филмовима.

Кроз компјутерске игре сам омогућио деци да лично буду они који ће убијати и уништавати стотине различитих бића, а посебно људи који су означени као непријатељи.

Шта мислиш, како данас један млади војни пилот или онај који управља правом и разорном наводећом ракетом доживљава људе које види на свом монитору? Мислиш ли да он размишља да су то доле живи људи? Мислиш ли да размишља о страховитој патњи и болу који ће нанети тим људима доле? Да размишља о сакаћењу гранатама, убијању нечијих вољених... Наравно, да не! Он то доживљава као компјутерску игрицу.

 Моја лукавост је овде дошла до стварног изражаја.

Када неко некога у филму наводно убије, готово да нема сахране, готово да се не приказује да неко жали за том особом. Нема приказа уништених живота породице убијеног.

У компјутерским игрицама тога нема уопште.

Ускоро ће цео један нараштај који долази постати управо тако немилосрдан.

Васпитани насиљем као јединим одговором на решавање проблема, шта мислиш какви ће они бити политичари, људи који ће водити неку земљу, град, фирму, породицу...?

Мој план се савршено испуњава.

Док родитеље толико заокупљам жељом и тежњом за богатством, док их заокупљам да постигну стандарде које им намећем кроз друштво и телевизију, истовремено их подстичем да, уместо да својој деци посвећују време за васпитање и заједништво, за љубав и тражење истинских вредности у животу, своју децу препуштају да их одгајам ЈА.

Телевизијом, интернетом и компјутерским игрицама.

Као што видиш, кроз пажљиво осмишљене филмове, серије и компјутерске игре, постигао сам да су људи сада у стању да чине исто оно што се чини и на екранима. И тући се. И силовати. И мучити. И убити! Само ако им се пружи одговарајућа прилика.

Мислиш да ти то ниси у стању?

Ниси?

Многи су тако мислили о себи. Док им се није указала прилика.

Морам ли ти рећи да су имали погрешно мишљење о себи?

Неморал свих врста... мој циљ је постигнут.

Моја савршена мрежа, која те држи на сигурној удаљености од једине Силе која те може од мене избавити, је раширена.

Твоја вечна пропаст је загарантована.

Али није овде крај твоје најстрашније ноћне море...

Заправо, она тек почиње.

1. део

2. део

3. део

4. део

5. део