Што се, пак, тиче телесне љубави и телесних пројава духовне љубави, то је сложена тема и тешко ју је размотрити у кратким цртама без ризика да дође до неспоразума. Наравно, не мислим на пројаве љубави између родитеља и деце, или између браће, или Хришћана, или између било којих људи, које обједињава чиста љубав.

Човек има двоструку природу, он се састоји од душе и тела, и логично је да и тело учествује у узајамном изражавању љубави, али са мером и обазривошћу зато што, у погледу овога, не размишљају и не осећају сви људи на исти начин, и немају сви људи исте навике узајамног опхођења и исте традиције међуљудског понашања. Тело је храм Духа Светога, и телесна чистота односи се се и на душу.

У не тако давној прошлости скромност је чинила један од темеља хришћанске заједнице. Свако је знао какво је то скромно понашање. Постојала су призната мерила пристојности. Свако је поимао та мерила, иако је и тада било оних који их нису поштовали. Сада, након друштвеног и моралног распада, ми готово да и не знамо шта значи реч скромност, а камоли да је као врлину практику-јемо у нашем хришћанском животу. Ако завиримо у речник, пронаћи ћемо да реч „скроман“ значи „умерен“, „који зна за меру“, „који не жели да се истиче“, „који није дрзак ни наметљив“. Што се тиче жена, речник каже да се скромност односи на њихове особине и понашање: „која није нападна, бестидна, раскалашна, непристојна“.    

За мушкарце се ова реч такође користи у значењу: „морално чист, чедан, који није непристојан ни нападан“. У погледу облачења скромност означава „пристојност, изглед и понашање без жеље за истицањем“, „умереност“. „Пристојност“ нам говори каква мерила скромности треба да буду. „Пристојан“ значи: „приличан, прикладан, примерен, који одговара условима дате ситуације; који је у складу са прихваћеним нормама скромности и учтивости и који их задовољава, који није сраман“.

Оно што је некада било незамисливо и срамотно, у скоријој прошлости је постало уобичајено – привхваћена и призната норма. Тако нешто лако можемо уочити ако гледамо савремену моду. Што је више реклама провокативна у чулном смислу, то је успешнија продаја датог производа. Оваква философија је очигледна у читавом систему продаје, од парфема па све до жвакаће гуме. Утицај чулно агресивне рекламне кампање јасно се примећује у моди. Модни креатори су прихваћене норме пристојности потпуно изокренули. Пошто су у сталној потрази за ефектним триковима, они идеје за одећу траже у изопаченим субкултурама друштва, па својим креацијама величају проститутке и хомосексуалце. Такви модели се производе на милионе и продају се као најновији сезонски хит. Очигледно је да мода истиче управо оно што скромност као супротност непристојном и срамотном тежи да не истакне.

Данас је уобичајено нападно и наглашено обнаживање тела. То је прихваћено као нормално и ако би неко довео у питање моралност таквог понашања сматрали би га за опасног фанатика. На жалост, чак и побожни православци пате од суптилног испирања мозга па није ретко чути их како се колебају у већини онога што би требали да сматрају за показивање нескромности.