Због чега се данас мало људи спашава и ми видимо све горе стање у Србији? Расуђујући по светом Серафиму Саровском, једва да има једног монаха, око кога се хиљаде спашавају – толико је пала вера у Србији. Епископи очигледно немају монашки дух, а о свештеницима не треба ни говорити, док су многи лажни монаси у манастирима.

+ + +

Монашки дух је основни дух у Православљу и у суштини исти је дух монаха и мирјана, и једни и други носе исти крст борбе против страсти, а разлика је само у томе што су монаси дужни да иду до савршенства, а мирјани колико могу и они иду ка савршенству. Исто што је Господ рекао богатом младићу, исто то говори и монаху: „Ако хоћеш савршен бити, иди, продај имање своје и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, и хајде за Мном“ (Мт.19:21). Према томе и монаси и мирјани носе исти крст борбе против страсти и у суштини и једни и други имају исти монашки дух, јер тај дух једино може да победи све страсти, а нарочито данас у време апокалипсе кад влада светски дух, који је дух антихриста. Како то, да једино монашки дух побеђује све страсти, које владају светом? Па једино монашки дух се противи свим страстима, које владају светом, док слабији дух ипак прихвата неке светске страсти као природне или као слабости, које се лако опраштају. Једино монашки дух се противи свим страстима, али не може да их победи сам, него победу над њима он остварује уз помоћ Бога и Пресвете Богородице и Светаца и Анђела Божијих. И управо та помоћ Божија уверава човека, да никаква демонска сила не може да победи монашки дух. И обратно, ако недостаје Божија помоћ, то указује да човеку недостаје монашки дух.

У Јеванђељу Господ говори: „Каква је корист човеку, ако придобије сав свет, а душу своју поквари“ (Мк.8:36)? Тиме је Господ рекао, да је за хришћане основна борба против света и његових страсти. А једино монашки дух потпуно се противи свету и његових страстима. Овако је о страстима писао свети Јован Богослов у посланици: „Јер све, што је у свету, (а то је) плотска похота и похота очију и гордост житејска, није од Оца (Бога), него је од овога света“ (1Јн.2:16).

На основу ове три главне страсти, које владају светом, имамо три монашка завета: завет безбрачности против плотске похоте, завет сиромаштва против похоте очију и завет послушности против гордости житејске. И мирјани у суштини имају монашки дух, па иако не дају монашке завете и они морају да се боре против три главне страсти. Против плотске похоте њима је заповеђено: „Бежите од блуда: јер сваки грех, који човек учини, осим тела је, а ко блудничи, тај своме телу греши“ (1Кор.6:18), али то исто важи и за монахе, јер има и мислени блуд. Против похоте очију њима је заповеђено: „Корен свих зала јесте среброљубље, кога желећи неки скренуше од вере и подвргоше себе патњама многим... а ви бежите од тога (од љубави према новцу и богатству)“ (1Тим.6:10). А против гордости житејске и монаси и мијрани се боре смирењем и дужни су да слушају искусне старце – праве монахе. Никако да не слушамо лажне свештенике и монахе, који се не противи свету и антихристу, они нису хришћанини, него јеретици, они се не спашавају у Цркви и вуку у погибију своје ученике, који их слушају.

А да монаси и мирјани у суштини имају исти монашки дух, доказ за то имамо праоца Аврама који је имао савршени монашки дух. Свети Аврам је живео у браку са женом Саром и кад је био у искушењима, бојећи се да га незнабошци не убију ради Саре, он је своју жену два пута удавао као сестру. И први пут може се веровати да се бојао смрти, али други пут већ указује, да је свети Аврам имао монашки дух и зато је своју жену два пута удавао као сестру. Свети Аврам није имао никакве страсти и пристрашћа према женама, па кад се Сара жалила Авраму како је робиња Агара не слуша и презире и рекла је њему: „Бог ће судити између мене и тебе“ (1Мојс.16:5), свети Аврам је одговорио Сари: „Ето, она је робиња твоја и у твојим је рукама, па чини са њом шта хоћеш“ (1Мојс.16:6). И свети Аврам није хтео да се меша у сукоб међу женама, јер да је се он умешао у њихов сукоб, онда би показао неку страст према женама, било према Сари или према Агари. Свети Аврам уопште није имао никакву страст блуда и сам Бог је то потврдио кад је наредио да Аврам и сви у његовом дому обрезују крајњу плот и то обрезање крајње плоти јесте потврда да човек обрезује страст блуда. Свети Аврам није имао никакву страст према новцу и богатству и потврда тога јесте познато у Светом Писму „гостољубље Аврамово“. Свети Аврам је имао савршени монашки дух и био је потпуно послушан Богу. Па кад је Сара рекла Авраму: „Отерај ову робињу и сина њеног, јер неће наследити имање син ове робиње са мојим сином Исаком“ (1Мојс.21:10), тада свети Аврам није хтео да слуша жену, него тек кад је Бог рекао Авраму: „Да не буде сурово пред тобом то што је речено о детету (робињином) и о робињи: послушај што ти је рекла Сара, јер у Исаку ће се назвати семе твоје“ (1Мојс.21:12). Тако заправо свети Аврам није слушао жену, него Бога. И нарочито се види савршени монашки дух код Аврама, кад је Бог њему наредио да принесе на жртву јединца сина, и свети Аврам је био савршено послушан Богу, па је одвео сина на указану гору и припремио дрва за спаљивање и везао сина и тек кад је потегао нож да закоље сина, тада је њега позвао анђео и рекао: „Авраме, Авраме: не дижи руку своју на дете и да му не учиниш ништа (зло): јер сада познах да се ти бојиш Бога, јер ниси поштедео сина свога љубљенога ради Мене (ради Бога)“ (1Мојс.22:12). Тако видимо код Аврама савршени монашки дух, видимо савршену послушност Богу и савршено бестрашће према женама и савршено гостољубље, које су све одлике монашког духа. Такав Аврамов дух имали су стари Срби, нарочито у време пет-вековног ропства.

Тако и у браку хришћани имају монашки дух, јер брак је крст за супружнике и тај крст је настао још у почетку, кад је Бог изрекао проклетство Адаму и Еви. Брак као крст може да прихвати једино монашки дух, јер за монашки дух брак је претежак крст и једино помоћ Божија може тешко да учини лаким. Међутим, ако човек нема монашки дух и не прихвата брак као крст, онда брак није њему на спасење, јер ношење свог крста је први услов за спасење.

Преподобни Серафим Саровски је говорио: „Стекни дух мирни, па ће се хиљаде око тебе спасти“. Заправо то значи: стекни дух монашки, па ће се хиљаде око тебе спасти, јер једино монашки дух побеђује све страсти и добија мир од Бога. Можемо рећи и овако, да главне страсти, које владају светом, јесу ове: блуд и Јудин грех и гордост, а Јудин грех је љубав према новцу и богатству и људе, који робују тој страсти, можемо називати јудејцима. На основу тога можемо рећи, да блудници и јудејци и гордељивци никад не могу да стекну монашки дух, који је дух мирни, и нико око њих нема спасења, него је око њих само погибија.

У Јеванђељу о десет девојака, од којих су пет биле мудре и пет луде, девојкама се називају хришћани са монашким духом, који победе блуд. Али није довољна само победа над блудом и зато се не спашавају све девојке, јер треба победити и Јудин грех и гордост да би оне биле мудре девојке. И ово Јеванђеље сведочи, да се спашавају само хришћани са потпуним монашким духом, који победе блуд и Јудин грех и гордост, и супротно: не спашавају се блудници и јудејци и гордељивци, који немају монашки дух. У Светој Гори је забрањен приступ женама и то је против блудника, али јудејци и гордељивци се толико намножили, да само два манастира не узимају новац од антихриста са Запада, и једино се Есфигмен јавно противи светским властима, док Констамонита прећутно прихвата светске власти.

И на крају питање: због чега се данас мало људи спашава и ми видимо све горе стање у Србији? Расуђујући по светом Серафиму Саровском, једва да има једног монаха, око кога се хиљаде спашавају – толико је пала вера у Србији. Епископи очигледно немају монашки дух, а о свештеницима не треба ни говорити, док су многи лажни монаси у манастирима.

Беседа у треће недељу Великог Часног поста (Крстопоклона), лета Господњег 2025.