СОЗЕРЦАЊЕ

 Након избора новог поглавара СПЦ на Фејсбуку је покренута група "Пријатељи Патријарха Иринеја" која је до скора бројала преко 17,000 чланова. Последњих дана она броји једва око 2,000. Број његових пријатеља нагло је опао за око 15,000.

Иако је наша јавност већ готово навикла на свакојаке скандале и новинске сензације, акција Синода СПЦ, против Епископа Епархије рашкопризренске изазвала је опште чуђeње у народу. Упркос томе што се то на неки начин могло очекивати, јер је, под разним изговорима, Синод већ дужи низ година ставио себи у дужност да управља овом Епархијом према упутствима и захтевима западних сила, мимо и изнад њеног Епископа, ипак је брутални и безобзирни начин на који је Синод извео ову акцију која личи на "Блицкриг", оставио згражавајући утисак на многе у Цркви и ван ње.

Србија са Косовом и Метохијом је земља окупирана од стране онога што обично зовемо - Запад. Овај назив није само географски, јер "западних" земаља има све до краја далеког Истока. "Запад" о коме је овде реч, јесу силе мрака, оваплоћене у својим слугама. Запад жели да окупира свет. Одувек је за сваког окупатора било лакше да међу локалним становништвом регрутује сараднике који ће радити његов посао и остваривати његове циљеве. Тиме и окупатор изгледа човечнији, готово као - најбољи пријатељ окупиранога. Западу нису потребни мученици него сарадници. Стога ће у било којој фази притиска на свог противника, ако се овај "покаје", прихватити његову евентуалну сарадњу и поздравити га као новог регрута.

Српска влада жели у Европску Унију и НАТО, што је сваком нормалном човеку јасно да представља и званично признавање албанске државе на Косову од стране српске владе. Медији јављају да ће начелник Грчке канцеларије за преговоре у Приштини, Димитрис Москопулос, посредовати између СПЦ са једне и ЕУ и Косова са друге стране, ради заштите верског и културног наслеђа. Преко посредника или не, Синод жели да званично преговара са представницима "државе Косово", што неизбежно значи да се тиме признаје ова лажна држава.

Не тако давно, објављен је текст Косаре Гавриловић о уцени којом је Вашингтон натерао на послушност Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија. Након објављивања овог сведочанства многи су очекивали да ће се у јавности појавити неки вреднији коментари. Уследио је тајац! До данас се то није десило. Изгледа да су се делегати, који су у име СПЦ одлазили у Америку на разговоре, враћали из Вашингтона као његови регрути. Мање – више сви, осим Владике Артемија. Сада ти регрути примењују исту тактику коју су искусили у престоници светске демократије. Они су свакако, пристали на сарадњу: један да уђе у Европску експертску групу а други да извршава постављене задатке - не ради себе, већ "ради добра Цркве и народа".

Зашто ћутимо? Људима је тешко да прогутају чињеницу да су их неки, у које су се клели и уздали, сада јавно издали. Коментара нема, а сведочанство Г-ђе Гавриловић, које наставља да одјекује у јавности, као у празној соби, сада већ звучи пророчки. Показало се да тактику, коју је Вашингтон применио према овим црквеним великодостојницима, они сада, користећи Синод СПЦ, као што Вашингтон користи "међународну заједницу", примењују према свом брату у Христу, са којим су одрастали, кога врло добро познају, са којим су четири године ишли у исти разред богословије. Шта више, они кроз медије најављују (Блиц) да ће исту тактику без устручавања применити и на друге епископе у СПЦ. Тактика је једноставна: уколико ме слушаш и извршаваш моја наређења – ти си добар. Уколико се противиш, повешћемо истрагу против тебе и везаног те довести на суд!

Једина преостала српска институција на окупираном Косову је СПЦ. Сада је и она окупирана. Раније, под претњом Црквеног суда и постављања "управитеља" на његову Епархију, Владика Артемије је потписао Меморандум. "И шта ће се сада десити?" – пита се Г-ђа Гавриловић. "Владика се суочава са избором: може се поново потчинити Синоду и поћи ка свом распећу или одбити и ићи пред црквени суд. Ми не знамо шта ће одабрати. Али са извесношћу можемо тврдити да ће то бити оно што му се у том тренутку учини бољим, или бар мање штетним, зарад својих вољених, православних Косова и Метохије" – закључује она.

Мислим да нико нема права да од епископа Артемија захтева жртву. Он је већ поднео доста жртве служећи Богу и Цркви на Косову и Метохији у овим приликама. Што се нас, осталих тиче, св. Симеон нови богослов препоручује: "Сваки слуга који, чувајући свој мир, није урадио ништа да би зауставио лопове да провале у кућу свога господара, биће осуђен од свог господара као лукави лопов, иако ништа није урадио да им помогне!"

Петровић Слободан