ЧИЈА ЈЕ ГЛАВА НАЈСКУПЉА У СПЦ - ИЛИ КАКО ДОЋИ ДО ГЛАВЕ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

Падале су и биле на мети многе главе праведника кроз нашу историју.

Почев од Краља Јована Владимира, Кнеза Лазара, Карађорђа све до данашњих дана када су на удару главе - носиоци нашег Српског народног идентитета.

У историји су остали забележени многи јунаци који су проливали крв за наше отечество какав је био Обилић, Деспот Стефан Лазаревић, Танаско Рајић и многи други, да би их наследили јунаци-мученици Првог светског рата на челу са својим војводама Степом, Живојином Мишићем, Радомир Путником, и тада у тим временима бити војник или Војвода било је часно.

А онда у задњем рату Генерал Лазаревић који је са два своја сина ступио на фронт одбране своје земље Србије, више није часни официр као побројане Војводе, не - он је завршио у Хагу да покаже да ништа не вреди заклетва којом је био везан да брани своју земљу, пошто није политичар а траже његову главу.

Треба уништити Војску као први препознатљиви-носећи стуб нашег Српског идентитета.

На Техничком Факултету у Чачку на удару је Професор др Милорад Стевановић који је признати светски стручњак из области математике, чије име је трајно забележено у научној литератури, пошто у светској научној пракси оперишу са "Стевановић кругом" и више "Стевановићевих тачака на троуглу" поред других многих његових признатих научних радова.

Када је овај Факултет добијао акредитацију било је неопходно представити да има таквог Високог научног радника, какав је професор Стевановић.

Међутим, сада он се "не уклапа у Болоњу" где треба пустити 1000 студената месечно пута 1000 Евра школарине да би се добило милион евра зараде оснивача Факултета, јер он објективним критеријумом при оцењивању студената на испитима тако "кочи производњу" и тржишне резултате рада.

Због тога је Професор Милорад Стевановић суспендован са своје Катедре за математику и угрожена му је егзинстенција.

Та "Болоњска декларација" треба да уништи школство као други препознатљиви-носећи стуб нашег Српског идентитета,  јер наша земља Србија је била извозник школованих мозгова, обзиром да Немци извозе аутомобиле, Јапанци роботе а ми смо били најјачи у знању.

Е постоји још један преостали трећи препознатљиви-носећи стуб нашег Српског идентитета, а то је наша традиционална Српска Православна Црква.

Због тога се враћамо на наслов овог текста који садржи питање - чија је глава најскупља у Српској Православној Цркви, и ко је неформални вођа борбе за очување нашег српског националног идентитета на пољу вере. Одговор је јасан да је то Владика Артемије као високо образован, частан, бескомпромисан и традиционалан Архијереј који је понос наше Цркве.

Шта чува нашу земљу Србију од разних катаклизми које погађају цео свет широм земаљске кугле - земљотреси, цунами, урагани, циклони и све друге пошасти које многе земље сналазе?!?

Па чува Србију нешто преосталог монаштва који узносе молитве за спас и сачување Србије од разних природних пропасти - чува је Владика Артемије благочестиви са својих 200 благочестивих монаха, нешто мало монаха благочестивих Српске Свете Горе Овчарско-Кабларске, отац Симеон (Рукумијски) благочестиви са својим монаштвом благочестивим, отац Јоил, и другде нема много таквих монаха благочестивих шире у Србији и Српским земљама.

И шта ће се десити ако нови администратор Владика Атанасије буквално "растури" ту нашу силу молитвене одбране Србије од ових пошасти, прогоном монаха лојалних владици Артемију што се са зебњом претпоставља и очекује?

Хоће ли се препознати и покренути одговорност Владике Атанасија и оних који су га послали, у таквој ситуацији када буде угрожена судбина Србије, када као последица тог прогона Владике Артемија и његовог монаштва, крену овакве катаклизме на нашу земљу и народ?

У Српској Правславној цркви не постоје Пореска полиција, Финансијска и Тржишна, нити Инспектори привредног криминала.

На предметима вере (књигама, иконама, богослужбеним предметима итд.) којима се у СПЦ тргује не постоји ISBN нити постоји ВАR-СОD.

У Српској Православној Цркви не постоји стално радно тело које се бави провером финансијских трансакција по појединим Епархијама, па тако селективно изабрана Епархија рашко-призренска, установљава значење да се само наменски користи синтагма "циљ оправдава средство" како би се Владика Артемије уклонио са своје Епархије, а другде се по свим Епархијама такве студиозне провере финансијских токова не врше.

Можда би тако на удар дошле и све друге Владике СПЦ, које немају завршене Правни, Економски, Грађевински и још по неки световни Факултет заједно, да би могли да све грађевинске, економске и све друге токове у својим Епархијама држати под својом будном контролом.

Већина верника у нашу Цркву долазе као њени приложници, ктитори, и донатори.

Међутим, постоје и они који желе неку трговину са њом преко које би се лично окористили, па се тако такви уз нашу Цркву буквално "шлепају" или "гребу о њу" речено нашим народним жаргоном.

Значи, да свако нашој Цркви прилази по својој савести па ради на спашавању или губљењу своје душе, сходно својим поступцима према њој. И ту се завршава улога Архијереја који не могу као полицајци да испрате улогу и чинидбе сваког од тих трговаца у "црквеним трансакцијама".

Може кренути лавина Кривичних пријава ако се народ досети да и они црквени моћници који су се окомили на Владику Артемија имају "шарено окружење" састављено од оних који су се на разне начине о Цркву окористили, јер "батина увек има два краја" како наш народ каже.

У овако агресивном времену које се бескрупулозно обрачунава са "неподобнима" лако се крше и Устав СПЦ и сви црквени Канони.

Ово закључујемо из чињенице, да ни текст интервјуа направљен са Жељком Жугићем Которанином највећим познаваоцем црквеног права на подручју Србије и шире, објављен у "Политици" - нашем најозбиљнијем дневном листу, није дао ефекат да се сва позитивна права Владике Артемија не наруше.

Склоњен је Владика Артемије са своје Епархије и разрешен дужности Архијереја постављењем администратора Владике Атанасија (Јевтића) без правноснажне одлуке Сабора СПЦ.

Где је крај безакоњу у земљи Србији можда се и сам Господ Бог пита, сада када сав Српски народ не добија одговор на то питање.

У Чачку, дана 18.02.2009. године                             

Томислав Ерић, адвокат