Постоје лица која треба да погледате само једном да бисте разумели све о особи. Ово је лице на фотографијама олтарника Иљаса Сафиулина, који је недавно избоден на смрт у московској цркви.

Тих, једноставан човек светог живота – мали по мерилима овог света, чак и физички грађен веома мали, али огромне величине пред Богом.

Иљас је Татар. Био је муслиман, али је у једном тренутку, без мрље и неограничен спољашњим свакодневним ставовима своје породице, средине и крви, трагао за истином, схватио логику и Истину Православља – његову лепоту, снагу, непобедивост и, што је најважније, препознао Духа Светога који живи само у Православљу – Бога и крстио се. Иљас је постао Иља.

Тако се данас крсте хиљаде муслимана у Русији и широм света.  

Татари, други по величини народ у Русији, у великој мери су православни народ.

 И тада је Иља схватио да је задобијање Светог Духа најбољи и главни циљ живота. И да вреди да жртвује све за то.

И Иљин цео живот је постао ова тежња. Човек малог изгледа, хиљаде и хиљаде других људи је сместио у своје срце, служећи им у својој парохији – био је мисионар, активиста Савеза православних Татара, помагао болеснима у болницама, водио рехабилитационе групе за алкохоличаре и наркомане, кроз ове активности многе привео Христу, играо у парохијским представама и, наравно, служио као олтарник.

Ево таквог малог човека Иља, после чије смрти је и сам Патријарх рекао реч туге и бола о њему, нема већег и вишег човека у држави и у нашој Цркви.

Изненађујуће је да је Иља служио у храму пророка Илије у улици названој Илиинка у част овог храма.

Али умро је у другој цркви - где је, по свему судећи, обављао део своје службе: у огромном, али ипак оскрнављеном након совјетског уништења, Храму Свемилосрдног Спаситеља на Трећем Прстену.

Убили су Иљу на ужасан начин. Убица му је апаратом за гашење пожара разбио главу, везао му руке, пререзао гркљан и потом ножем једноставно изрешетао цело тело мученика.

То се догодило 2. априла – на дан када се Црква сећа светих мученика који су умрли као Илија: Светог Сергија, Јована и других, пострадалих у манастиру Свето Саве.

Манастир Саве Освећеног сада стоји изван Јерусалима, у палестинској пустињи. Затим су у 8. веку на њега дошли муслимани Сарацени да га опљачкају. Није било шта да се пљачка, а монаси су просто мучени у мржњи: неки су избодени на смрт, неки затровани једким димом, неки везани конопцем и вучени низ планину, неки су одрани... Сви они, побијени у манастиру Светог Саве, сигуран сам, одмах су срели новомученика Илију, који је под ножем новог Сарацена прешао праг вечности.

Ако је Иљин убица заиста вехабија, како негде пишу, али то још нигде није званично потврђено, онда истрага, након што је то схватила, не би требало да то крије.

Очи целе вишемилионске Руске Цркве сада су приковане за ову ствар.

До сада је, према информацијама које се појављују, убица, ако није вехабија, као и све вехабије - опседнут. Штавише, степен опседнутости Иљиног убице је колосалан - демон му је рекао да иде и убије, демон га је водио, чак му је, чини се, на неко време искључио свест. Ово није ментална болест, како сада покушавају да прогласе, то је демонска опседнутост. По свим знацима и симптомима познатим Цркви. И зато демон са таквом јарошћу уби светитеља. Јер демони не желе ништа тако јако као да виде муку и смрт хришћана.

Главно: Илија је погинуо за Христа! За служење Њему и другима. Убица из Узбекистана је урадио оно што сви демони желе - вехабије, неопагани, милитантни атеисти, комунисти, чисти сатанисти... и не схватају да само увећавају славу Божију. Мученик Илија, убијен за Христа, сигуран сам, сада ће хиљаде муслимана, неверника и полуверника, довести Христу и Цркви.

И даће милионима пример како да живот испуните смислом, претворе га у служење и да када прежу у вечност као мученици буду примљени у наручје Божије.

Превод и приређивање: "Борба за веру"