И рећи, да су људи гори од животиња то није увреда за данашње људе, јер животиње не користе технику избегавања зачећа и немају абортусе и не чине противприродне грехе као што чине данашњи људи.

+ + +

У народу је био обичај, кад виде некога да нема основно хришћанско васпитање, да за њега говоре: он није крштен. Јер по веровању, на крштењу се добија просветљење од Бога и сам празник Богојављење назива се и Богопросветљење.

Па ако би по томе расуђивали, онда би најпре за епископе и свештенике могли рећи да они нису крштени, они нису Богом просветљени, јер немају основно хришћанско васпитање. Па ако они нису крштени и Богом просветљени, онда и народ нема ко да крштава и просветљује и тај народ нема основно хришћанско васпитање.

Основно хришћанско васпитање добија се у породици и зато је Господ рекао: „Ко љуби оца или матер више него Мене, није Мене достојан; и ко љуби сина или кћер више него Мене, није Мене достојан; и ко не узме крст свој и не иде за Мном, није Мене достојан“ (Мт.10:37-38).

Иако је то речено сасвим јасно, ипак мало ко то разуме, јер то може да разуме само човек у животу и на делу, ако живи по томе како је речено. А то речено значи: ако неко воли оца или матер или сина или кћер више него Христа, тај одмах упада у страсти и одмах приметно уноси немир и раскол у Цркву, и зато он није достојан да се назива хришћанином. Уопште речено, ако неко воли било кога или било шта више него Христа, тај одмах упада у страсти и одмах уноси немир и смутњу у Цркву, и зато он није достојан да се назива хришћанином. Али то може да се разуме само у животу и на делу, ако људи хоће да живе побожно, а ако неће да живе побожно, онда они неће то да разумеју.

У Јеванђељу Господ је говорио о породици и одмах се поставља питање, зашто Господ није поменуо љубав између мужа и жене и зашто није рекао овако: који муж воли жену више него Мене, није Мене достојан, и која жена воли мужа више него Мене, није Мене достојна? Ту је велика разлика у љубави, јер љубав између родитеља и деце је природна, а љубав између мужа и жене је углавном блудна, зато цар Давид јадикује у Псалтиру и говори: „Ето, у безакоњима зачет сам (ја), и у гресима роди ме мати моја“ (Пс.50:7). Због тога у браку треба бежати од блуда као што заповеда апостол Павле: „Бежите од блуда: јер сваки грех, који човек учини, осим тела је, а ко блудничи, тај своме телу греши“ (1Кор.6:18). Али као што је познато за блуднике, мало је вероватно да ће они бежати од блуда и пре брака и у браку, јер блудни демони веома тешко одступају од људи и потребно је велико покајање. Свети Златоуст каже, да ако су млади навикли на блуд пре брака, они ће у браку само наставити блуд како су навикли. И обратно, ако су млади навикли да беже од блуда пре брака, они ће бежати од блуда и у браку. Зато мудар хришћанин неће оженити блудницу, која није навикла да бежи од блуда и пре брака и у браку. Зато Апостол заповеда хришћанима у браку: „Да пребивате у посту и молитви, и опет скупа да будете, да вас сатана не искушава неуздржањем вашим“ (1Кор.7:5), што значи да хришћани морају имати навику поста и молитве и великог уздржања, да не би пали под власт сатане. Осим тога, у природи је познато да се после зачећа животиње одвајају.

Према томе, жена треба да има добру навику и посебно у време поста да бежи од блуда и мужа, да би родила здраво и добро дете. И после зачећа 9 месеци трудноће и 3 месеца после порођаја, то је око годину дана жена треба да бежи од блуда и мужа, да би родила здраво и добро дете. И ако жена има добру навику и, као што је речено, бежи од блуда и мужа, она ће родити Божије дете и Бог ће њега тако обдарити, да ће оно бити боље од родитеља. Тако су рођени Пресвета Богородица, свети Јован Крститељ, свети Златоуст, свети. Василије Велики, свети Григорије Богослов и свети Сава Српски, сви они су били од рођења већи од својих родитеља. Тако се испуњава Јеванђеље, које говори за Божију децу: „Који се не родише од крви, ни од воље плотске, ни од воље мужевље, него од Бога“ (Јн.1:13). Иначе, ако жена нема навику да бежи од блуда и мужа, нарочито у време поста и после зачећа, онда ће се родити болесно, лудо и демонизовано дете, па ће жена после целог живота да се каје, зато што није бежала од блуда и мужа.

И сада, погледај данашњу децу и видећеш да су данашњи људи демонизовани, јер спасење у браку зависи од деце и деца оправдавају или осуђују брак, а сам брак и рађање деце није зло.

Пошто је Господ потврдио Апостолима „да је боље не женити се“, и да „има ушкопљеника, који су сами себе ушкопили царства ради небескога“, онда су неразумни људи закључили да је брак зло, и тако су се појавили јеретици, који су се гнушали брака. Зато је устао против њих свети Амфилохије, епископ града Иконије, и у тој борби против јеретика он је ишао дотле, да је чак изједначавао брак и девственост. Али треба разумети шта он говори, јер расуђујући о браку он каже: „Ако не би било брака, не би било ни девственика, рођених из тог брака. Према томе, свети Амфилохије брани брак, у коме су деца васпитана у девствености и светости, јер спасење у браку зависи од деце, па ако су деца девствена и света, онда је и брак свет и спасоносан. И обратно, ако деца нису девствена и света, онда и брак није свет и спасоносан и може се рећи – тај брак је пропао и ту је једино спасење – безбрачно, а како се спашавати безбрачно у браку, то мора Бог да укаже свакоме појединачно. И ми данас видимо да људи живе већином безбрачно, али то није зато што су зло – брак и рађање деце, него зато што су људи одступили од Божијих заповести.

И рећи, да су људи гори од животиња то није увреда за данашње људе, јер животиње не користе технику избегавања зачећа и немају абортусе и не чине противприродне грехе као што чине данашњи људи.

Беседа у пету Недељу Великог поста (Преп. Марије Египћанке), лета Господњег 2025.