Укор Грешном Милоју

 РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ Г. МИЛОЈА „ОДГОВОР БРАТ ЈАНКУ“

 Поштована редакцијо,

С обзиром да имамо утисак да немате више некадашњу „оштрину“ у одбрани вере (а ово наше писмо је прилично оштро), и с обзиром да у њему износимо критику на рачун вашег сарадника Г. Милоја, нисмо сигурни да ћете наше писмо објавити. Али, ако сте заиста борци за веру, како се иначе у јавности декларишете, сматрамо да ћете то и делом показати. Нарочито стога што вам уз ово писмо прилажемо једанаест потписа оних који иза њега стоје.

Истине ради морамо рећи да смо са великим задовољством прочитали текстове господина Милоја које сте објавили. И оне који су књижевно надахнути (из „Казивања“), и оне из серијала „Сине мој не пристај“. Његова књига „Не помичи старе међе“ нам је много помогла да разазнамо безакоња у СПЦ. Посебно смо били одушевљени његовим текстом из књиге „Ко продаје веру за вечеру“, где је објављено и писмо Атанасију Јевтићу из кога се види да је тај умировљени епископ склон неистинама. Онај исти Атанасије који је, како видесмо из предавања Косаре Гавриловић, уцењен и који је пристао на издају. Издао је своја младалачка убеђења, почео да уводи новотарије. Одлучио се на „братоубиство“, па приликом уклањања владике Артемија са трона није бирао средства, понашајући се силеџијски, немилосрдно, бахато... Притом прогања, кажњава, осуђује, разваљује... Утамничио је свог духовног брата, понашајући се као они лупежи и лицемери из Јеванђеља.

Међутим, не можемо да прећутимо своје разочарење одговором г. Милоја г. Јанку у коме покушава да одбрани неодбрањиво, тј. у коме покушава да одбрани епископа Иринеја Буловића, тог виновника великог и највећег зла и срамоте у СПЦ.

Овим путем желимо да се успротивимо његовом односу према епископу Иринеју Буловићу.

Зар није познато да је епископ Иринеј Буловић први почео да безаконује и гази вишевековни поредак у СПЦ?

Зар није познато да је то човек који је љубио скуте највећем јеретику – римском папи?

Зар није познато да је он ставио потпис на Равенски документ, покушавши тиме да изда наш православни род и да га подведе том блудном сину – папи под старатељство?

 Зар није познато да је он саслуживао са католицима и тако безочно погазио свете каноне Православне Цркве?

Зар није познато да се владика Артемије обратио Сабору поставивши девет конкретних питања у вези Равене, и зар није сасвим јасно да је дошао час освете Иринеја Буловића овом светом човеку?

Зар није познато да је Игњатије духовно недоношче Иринеја Буловића, против чијег неправославног учења је владика Артемије упутио неколико десетина страница Сабору да би се тој несрећи и том богоодступништву стало на пут? И зар није јасно да сада Иринеј Буловић прогоном владике Артемија хоће да заштити то своје духовно недоношче и ту духовну пустош коју оно уноси у нашу свету Цркву?

Зар није познато да је Иринеј Буловић издејствовао (и у медијима оправдавао) бесрамну одлуку Синода о развлашћењу владике Артемија која је супротна Уставу СПЦ и супротна здравом разуму?

Зар није познато да је друго духовно недоношче Иринеја Буловића Теодосије погазио заповест свога архијереја, уприличивши чак и метод батинања у светим Дечанима, и који је једини кривац за сукоб монаха у Грачаници, зато што су Црноречки монаси дошли у Грачаницу код свог духовног оца Артемија, где су иначе долазили, а да су им на пут пред вратима манастира стали Теодосијеви јаничари? (с којим правом су Теодосије и Атанасије позвали монахе из Дечана да стану на капије Грачанице и да забране улаз духовној деци њиховом духовном оцу?)

Зар је Грачаница Атанасијева и Теодосијева очевина?

Зар није јасно да је Иринеј Буловић режирао да се дечански монаси нађу у Грачаници у тренутку кад  попут кабадахија Атанасије и Теодосије разваљују и отимају оно што им не припада?

Зар није јасно да је држање Патријарха Павла у заточеништву Иринејево масло?

Зар није јасно да су Иринеј Буловић, Амфилохије и Григорије покушали да отму трон живог Патријарха (Павла)?

Зар није јасно да је тзв. Григоријево писмо у коме се већ изриче пресуда да владика Артемије седамнаест година води расколничку политику, није лукава припрема Иринаја Буловића за утамничење и развлашћење владике Артемија?

Зар није јасно да послушници Иринеја Буловића на силу упадају у епархију владике Артемија и тамо позивају и доводе незване госте, нарочито у Дечане?

Зар није јасно да  је Иринеј Буловић својим (не) делима произвео велику штету, срамоту и саблазан у СПЦ?

Поштована редакцијо,

ово што рекосмо је само делић од онога што учини епископ Иринеј Буловић уз помоћ умировљеног епископа Атанасија и то знају и врапци у овој земљи.

Како  је и вама и нама познато Г. Милоје сигурно зна ово што наведосмо, зато му отворено замерамо што предлаже да се за ове бездушнике треба молити „двапут више него за владику Артемија“. Ако је и од њега, превише је. Јер он био морао знати да је Господ рекао: „Није добро узети хлеб од деце и бацати псима“ (Мт. 15, 26). Због тога узимамо себи за право да поручимо господину Милоју:

Није добро губити време молећи се за бездушнике, него се треба молити за многострадалног владику Артемија.

8. 3. 2010.

Следи једанаест потписа