Ноам Чомски, на пример, на питање како је могућно да тако жестоко критикује амерички систем без последица, каже да је он независна личност будући да располаже сопственим средствима за живот и да припада класи недодирљивих.

            Ипак, Чомски није случај за извлачење генералних закључака. Радити у неком америчком гласилу значи прихватити “етику редакције”, што ће рећи утицајних кругова.

            - Оно што ми се највише допада у америчкој култури - рекао ми је Мадсен Пири, председник Института Адам Смит у Лондону - јесте осећање да се пред човеком отварају разне могућности, што се охрабрују амбиције да се постигне што је могућно више. Ту нема ни говора о ограничењима као што су породица, порекло, расна припадност или религија.         

           Такво мишљење, или стереотипну представу о Америци, оповргава Зензиле Коисан, новинар и активист Комисије Јужне Африке за мир и помирење. Он каже:        

          - Сједињене Државе су серијски кршилац људских права. Имао сам прилику да боравим у Сједињеним Државама више од десет година. Радио сам тамо као новинар. Знам да имају сијасет проблема са начином третирања обојених, са људима из Порторика, мањинским становништвом. У Сједињеним Државама има много гетоа. То није много познато. Има и много политичких покрета који су подвргнути свакојаким расистичким, политичким и другим видовима репресије. Да поменем само Странку црних пантера коју је уништио ФБИ. Затим странку младих порториканских правника, која је узалуд покушала да се бори за независност Порторика. Тако рећи нико не зна да у Сједињеним Државама има политичких затвореника, који су каткад подвргнути тортури. Осим тога, у овој земљи постоји огроман број бескућника. Људска права се крше стално на много невидљивих начина...      

           Извештаји о тортури која се спроводи у америчким затворима понекад заиста доводи у питање све прокламације о толерантности и људским правима. Аутор ових редака у поседу је документарног видео записа, снимљеног у једном од поправних центара за млађа пунолетна лица у САД: униформисани чувари, виком и свакојаким понижавањима, нељудским поступцима и физичком присилом, сатерују страх у кости младићима, доводећи их до суза и очаја.

           Према званичним саопштењима америчког правосуђа, у затворима је заточено преко два милиона људи, а на сваких 100.000 мушкараца црне боје 3.000 је на издржавању казне. Иако афроамеричка популација чини само 12 процената житеља Америке, готово половина свих ухапшеника потиче из ове категорије. Џон Слипер у књизи Либерални расизам каже: “У овој земљи имамо расистичку индустрију”...        

         Амнести интернешенел је оптужио полицијски и правосудни систем Америке за злостављање затвореника. Пребијања и мучења, честа силовања заточеника која чине чувари, садистичка понижавања углавном припадника мањина, наводе се у извештају као примери устаљене праксе који дубоко компромитују земљу - “заштитницу људских права”. У државном затвору у Калифорнији чувари су организовали “гладијаторске борбе” затвореника са кладионицом! На једном видео-запису чувају се докази против чувара који туку затворенике, испаљују на њих метке за успављивање и чак пујдају псе...         

          Колико има цинизма у прекорима које амерички политичари упућују Кини и Русији због угрожавања људских права, занемарујући реалност у сопственој земљи.

          Сувише је сиромашних у богатој Америци, нарочито међу обојенима. У јужним државама, у којима је изразитије концентрисана црна популација, услед сиромаштва и порока које оно изазива, сваке године бележи се у просеку 18 убистава на 100.000 становника. Сједињене Државе не само што заузимају прво место у развијеном свету по броју убистава, већ имају и један спецификум: ирационална масовна убиства ватреним оружјем на улици или чак у школама, што се објашњава фрустрацијама и немогућношћу да се изиђе из затвореног круга друштвених околности.        

         Да се ствари ипак мењају, да има охрабрујућих знакова, сведоче речи Артура Шлезингера, професора Универзитета града Њујорка: - Да ми је неко пре педесет година рекао да ће црнци бити генерали, врховни команданти, судије Врховног суда, да ће црнац бити гувернер Вирџиније, седишта Конфедерације, или градоначелници многих јужњачких као и градова Севера, да ћемо имати црнце - играче бејзбола у првој лиги... У мојој младости све ово било је незамисливо, а сада је то стварност.        

         После 150 година од укидања ропства амерички председник извинио се јавно прецима данашње афроамеричке популације, који су тачно 224 године живели у потпуној обесправљености и радили најтеже послове без икакве накнаде. Уместо да добију обећано парче земље после сецесионистичког рата, црни робови били су претворени у нову врсту сиротиње - најамне раднике. Израчунато је да им бела Америка дугује, са каматом, око 450 милијарди долара на име надница, које би данас требало уложити у фонд за исправљање велике неправде и њених последица, за подизање станова, болница и укупну еманципацију оних који живе у озлоглашеним гетоима широм Америке. Тешко је, међутим, очекивати да ће се такав фонд основати.

         - Демографски показатељи најављују рушење традиције наших очева - оснивача Сједињених Држава - рекла ми је г-ђа Ненси Сноу, професор социологије. - Калифорнија ће већ средином овог века бити држава са белцима као мањином, а људи обојене пути постаће већинско становништво. Калифорнија ће бити карактеристична по Афроамериканцима, по Латиносима, азијским Американцима. То ће променити лик Америке. Али, посебно сам забринута због раслојавања на основу зарада.

          Да, ми јесмо и остајемо светска економска сила, војна суперсила, али ако погледате где се новац концентрисао у протеклих двадесет година - отишао је према врху који чини један до пет одсто становништва. И ми сада потхрањујемо растући јаз између богатих и сиромашних. Никада није био већи у америчкој историји.        

         Куповином памети, придобијањем стручњака и стваралаца одасвуд, Америка се развила као научна, технолошка и уметничка велесила. Са близу 2.700 научника и инжењера на 100.000 становника, Америка заузима друго место, одмах иза Јапана. Отуда Сједињене Државе морају бити уважаване као најважнија држава на свету, како по снази своје привреде тако и војних потенцијала, тако и по домету њених истраживачких институција.

ТЕШКА КЛЕТВА

НИКАДА нећу заборавити клетву коју је са говорнице у дворани хотела “Омни” у Атланти 1996, током годишње конвенције ТВ мреже Си-Ен-Ен, упутио поглавица индијанског племена Онданга, иначе професор неког америчког универзитета. Оптуживши белу Америку за геноцидне методе који се и данас примењују, поглавица професор је, између осталог, изговорио: “Духови наших предака ће вас казнити. Ви ћете гинути у туђим ратовима, умираћете од тешких болести, ваши авиони ће падати. Ви сте проклети!”
(Наставиће се)