Истина о посети еп. Атанасија манастиру Сопоћани

Саопштење за јавност

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Ради Онога Који је Пут, Истина и Живот пишем ово. И ради савјести моје (макар комарачке ) и многих других душа вјерних Истини. И зато јер ме боли неправда, лаж и лицемјерство који владају. Зато нисам могао ћутати, јер би то значило да пристајем на лаж, и тиме додао још пуно гријеха на моју, ионако, преиспуњену гријесима душу.

Да ми је неко рекао, прије само два мјесеца да ћу писати ово писмо некад, ја најгори од свих, не бих му вјеровао. Али у ова два мјесеца су се ствари у животу моме у манастиру Сопоћани, у Епархији Рашко-Призренској и Косовско –Метохијској и цијелој Српској Православној Цркви невјероватно измјениле.

Уз ове горе наведене разлоге овога мога писанија имао сам и још неке.

То су:

- Неистина о посети еп. Атанасија, администратора Епархија, изречене у извештају Епархије Рашко-Призренске и Косовско –Метохијске, а који излази са благословом еп.Атанасија, од 22.(8) марта 2010. год.

- Ради савјести вјерног народа који је можда саблазнут овим извјештајем где се покушао представити да је посјета еп.Атанасија протекла иделано, „срдачно“, и као да смо га једва дочекали примити, а са њим и све оно што проповједа и ради еп.Атанасије (одбацивање Предања светог, реформацију Литургије, гажење канона, што се све врши противно одлукама СА Сабора и Синода СПЦ који је о новотарском служењу Литургије доносио негативну одлуку (маја 2007.)).

- Ради доброг гласа који је манастир Сопоћани уживао код вјерног народа, као угледан , сређен, општежитељски манастир, кога засади отац наш поштовани, вољени и многомучени владика Артемије.

- Ради доброг гласа који је манастир имао као тврђава чистоте, Вјере Православне, посебно од фебруара 2001.год. кад се у њему одржао Сопоћански сабор на коме је тражено од СА Сабора СПЦ да :

1. Испуни одлуку коју је донјело 1997. о иступању из свејеретичког „ССЦ“

2. Престанак заједничког служења са римокатолицима и поклоњења папи римском

3. Да се римском папи не дозволи долазак у Србију

4. Да се зауставе тенденције увођења новог календара

5. Покретање унутар – црквеног дијалога у свим питањима духовног живота и богословља

После овог Сабора  манастиру Сопоћани је у вјерном народу порастао углед, али и постао трн у оку екуменистичко-папистичко новотарским струјама у нашој Цркви. Нажалост овај углед који је имао манастир Сопоћани као тврђава Православља је знатно нарушен под управом садашњег игумана, преподобног оца јеромонаха Теоктиста. Његове изјаве о скраћењу и избацивању постова, морању да  се прихвате све одлуке спремног  Осмог Васељенског Сабора, о томе за долазак папе у Србију није штетан за наше душе (душе бртаства) и сличне, указује на то чему тежи. Што је најгоре, мислим да ће се ствари смао погоршавати, али се надам и у његово покајање. О овоме би се могло посебно писати, али доста је и оволико.

- ради браће моје који чврсто стоје у исповједању Истине и трпе казне, бијес и осветољубље садашњих управљача епархијом, првенствено мислим на миле оце и браћу манастира Црна Ријека, Св.Архангеле, али и друге по манастирима наше епархије који су у мањини, али се мушки држе.

Сада бих желео да кажем нешто о извјештају Епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске  па и о самој посети еп.Атанасија, администратора ове епархије.

У извјештају стоји да је еп.Атанасије „срдачно дочекао јеромонах Теоктист са монасима“. Ако се овдје мисли да је срдачан био само настојатељ то је у реду (мада ми је више изгледао збуњен, уплашен и сав у грчу), али ако се из овога мисли представити да су и монаси били срдачни онда то не би била истина. Срдачно смо дочекивали нашег владику Артемија, сви излазили да узмемо благослов, заиста били радосни и срећни што нам владика долази. Кад је у цркву ушао еп.Атанасије, 10-ак минута после почетка Литургије Пређеосвећених Дарова, сви смо (скоро сви) били у цркви осим игумана који је изашао да дочека еп.Атанасија. Очекивали смо дреку, вику, чупање за уши, и остале ствари добро познате које еп.Атанасије чини током Свете службе Божје. И овај пут је тога било, али много мање, таман колико човјек може да поднесе, а да не напусти службу. Еп.Атанасије је био у пјевници јужној током службе, појао, причао игуману кад која јектенија иде, кад је која убачена од Руса, кад је која замјењена и сл.(остали смо ћутали и одговарали на Свету Литургију), викао чтецу да не звони на Ниње Сили током преношења Светих Дарова, јер је то каже католички обичај. Током причешћа свештеника (служашчег јм. Наума), одржао је и бесједу. Тако смо дошли до краја службе. Из овога се види да је неистина и оно што пише у његовом извјештају, касније истог дана „евхаристијски учествовао у Св.Архијерејској Литургији“, јер није служио него боравио у јужној пјевници са братијом. Током службе нико од монаха није пришао да узме благослов од еп.Атанасија. Ваљда је то „срдачан дочек“. Истина, чтец је узео благослов за читање апостола и он исти је после узео благослов после читања житија светих за трпезом, што је обавезно. Што рече један наш монах пошто је прочитао извјештај еп.Атанасија о „срдачном дочеку“: „Бог зна срца наша“.

Што се тиче изјаве у које даље стоји да смо нас тројица братије потписали „антицрквени текст и петицију против Његове Светости Патријарха Иринеја и СА Синода“, колико је овај текст антицрквен може да види свако ко га прочита. Ваљда је антицрквен јер тражи враћање Предању и одрицању јереси екуменизма и папизма. Тачно је да нас је само тројица потписала, али је тачно да игуман није потписао и благословио да се потпише нити дао осталој братији да ту петицију прочитају.

Толико о извештају Његовог Преосвештенства умировљеног епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија.

Након Свете Литургије епископ Атанасије је био на послужењу са настојатељем, јм. Наумом и јм. Андрејем из манастира Високи Дечани који је био главно командујући у нашем спречавању да се 14/1 фебруара ове године у мастиру Грачаници на Сретење Господње сретнемо са нашим владиком Артемијом, а све по благослову администратора еп. Атанасија. (Овом приликом бих затражио опроштај од оца Андреја Сајца јер сам тада у гневу испровоциран његовим дрским и безочним понашањем му рекао увредљиве ријечи(опсовао га)).

Гријех ми је, крив сам, кајем се, био сам у искушењу духа гњева. После десетоминутног послужења звонило је за ручак.  После ручка је владика Атанасије одржао још једну бесједу, више је то било излагање, да не кажем испирање мозга. Излагање је трајало, од прилике, неких 75-80 минута и завршило се око 11:10 часова. За тих 75-80 минута еп. Атанасије је направио толико пауза, толико дугачких колико му је требало да узме ваздух за причање. Тема је промјенио толико да је то задовољавајуће како је то уопште могуће учинити, а да се човек ниједном не збуни или заборави гдје је стао. Нисам снимао бесједу, највећи дио сам заборавио(једноставно нисам могао да упамтим), још неколико ставари су ми запале за око(да не кажем за ухо):

- Еп. Атанасије нам је олако обијаснио зашто су англиканци 2002. имали право да „служе“ у капели СПЦ Светог Симеона Мироточивог у Београду. То је како он каже зато јер смо имали и имамо (има он) пријатељске односе са њима од када су тамо студирали Св. Николај Жички и Св. отац Јустин Ћелијски. Колико су били пријатељи оцу Јустину англиканци знамо по томе што му нису дозволили ни да дипломира на њиховом колеџу (чини ми се на Кембриџу) на тему Достојевског јер их је ту изобличио (и њих и запад уопште) за све јереси које су увели и за отпадања од Христа Господа и вјере Православне. Због таквог „пријатељства“ преко Св. Јустина Ћелијског ваљда еп. Атанасије каже да су имали право да „бају“ у нашој светој православној Цркви(бар су двери биле затворене, како каже еп. Атанасије). Ако мисли да нам је ово јасно, преварио се. Овакво објашњење је уврједа за сваког побожног православног хришћанина и за нас монахе, и дубоко нам вређају интелигенцију, какву-такву. Можда еп. Атанасије доживљава англиканце као пријатеље јер рукополажу жене за свештенице и вјенчавају хомосексуалце. Треба га питати. Толико о „служењу“ јеретика у православној цркви.

- Митрополит Јован Зизјулас  је највећи богослов данашњице (поновио је ријеч неког католичког богослова). За католике је сигурно највећи јер је служио са папом, годинама хули својим јересима на Христа Господа  и Цркву, Свете Оце и Свето Предање, а католике гледа као сестринску цркву. О овоме вајном митрополиту су већ томови критике написани, нема потребе да о томе сад пишем.

- Цариград никад неће прихватити папу. Жив ми био владико. Цариградски патријарси су му анатему скинули, служили са њим и у Риму и у Цариграду и католике из Православног путира причешћивали. Куд ћеш више прихватање. Стварно ваљда еп.Атанасије мисли да смо малоумни и  неписмени сељаци ( како каже еп.Григорије), и да не знамо ама баш ништа, него он треба све потанко да нам објасни.

- Еп. Атанасије каже за догматику о.Јустина да је добра, први дио је лош, хтио је и сам о.Јустин да је поправи, друга и трећа су епопеје, али ипак „то је само догматика о.Јустина“. Постоје и друге, како каже нпр. Догматика св.Јована Дамаскина. Знамо и ми да постоје , али на Богословском факултету у Београду нема ни једне ни друге, него се учи догматика митрополита Зизјуласа, а предаје је еп.Игњатије Мидић чије хуле на Господа Христа, Цркву, домострој спасења и остало, сад не бих наводио. То већ сви знају. Каже још еп.Атанасије како није тачно да је рекао „каноне мачку о реп“. Можда је и тачно то што каже, али је тачно и то да сам га лично слушао у сали Студентског дома у Подгорици 2004.год. гдје из свега гласа током неког излагања викао: „који канони, брига ме за каноне“ . Ово је чуло 200-300 присутних људи у присуству и архиепископа митрополита Амфилохија.

-Наравно, по већ утврђеној му пракси, еп.Атанасије није прескочио да погрдним називима назове све оне који не мисле као он (хвала Богу!) а којих се сјетио. Тако је рекао да је :

брат Жељко Которанин „парализован у главу“

Марко Јакшић је врло покварен човјек

Погрдно је говорио и о монасима Црне Ријеке, о о.Бенедикту, и о Ксенофонту из св.Архангела, о Симеону Виловском, о Антонију Давидовићу Црноречком и многим другим.

На крају свега овога хтио би да кажем да еп.Атанасија нико од братије нико није прекидао током излагања (испирања мозга). Тако смо и васпитани, да не прекидамо старије док говоре. После је један од старијих монаха дигао руку да пита еп.администратора Атанасија, али је он већ звонио за крај и избјегао питање. Нека нико не мисли да зато што еп.Атанасија нико није прекинуо у излагању да смо се сложили са њим. Ја нисам, пишем у своје име, али сам сигуран да овако мисли већина братије (нису сви ни били у манастиру, на послушањима су у другим манастирима епархије, Грачаници, Грчкој), осим можда настојатеља и двојице (мислим) његових истомишљеника, нажалост већина братије ћути  „страха ради јудејскога“, вага ситуацију и једноставно људи су збуњени и уплашени. Не осуђујем их зато.

Ја нисам више могао ћутати, па пошто нам еп.Атанасије није дао прилику да га понешто упитамо и кажемо своје мишљење, овим путем (први пут у животу, надам се и последњи), кажем њему и свему народу што мислим.

Господе Исусе Христе, Боже наш опрости свима па и мени. Дај нам покајање, смирење и спасење. Теби, са Оцем и Светим Духом, слава и хвала, сада и увјек и у вјекове вјекова. Амин.

Дом Свете Тројице,

Српска царска лaвра

манастир Сопоћани

на св. Симеона Новог Богослова

љета Господњег  2010.

                                                                                Монах Пајсије

http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/03/tasa-sopcani/