|
Отац Антоније, монах манастира Црна Река АКО НАДВЛАДАЈУ ЕКУМЕНИСТИ ИРИНЕЈ БАЧКИ И ИГЊАТИЈЕ БРАНИЧЕВСКИ, ИДЕМО У ШУМУ! Бранимо православље од владика које журе у загрљај папи и масонима  Монах манастира Црна река, отац Антоније, у разговору за Правду открива зашто већина верника, свештеника и монаха подржава владику Артемија, коме је одлуком Синода одузето управљање Епархијом рашко-призренском.*** Кад је донета спорна одлука Синода, отац Антоније је напустио манастир Црна Река и отишао у једну планинску испосницу, а тренутно у Београду покушава да организује потписивање петиције, којом ће позвати чланове Светог Сабора СПЦ да сачувају јединство вере, сузбију утицај екуменско-папистички усмерених епископа и одустану од прогона владике Артемија. Артемије смета јеретицима Зашто се противите одлуци Синода СПЦ-а о смени владике Артемија? - Владика Артемије је имао подршку већине монаштва у целој СПЦ. Колико је он сметао својим антиекуменизмом, антипапизмом и антиглобализмом, толико им сметамо и ми, који смо доскоро били у миру и једномислију око владике Артемија. Ујдурма која је проистекла из државе, Синода и манастира Дечани, и то, нажалост, од владике Теодосија - духовног сина владике Артемија - планирана је дужи низ година. Како би народу било разумљивије, најадекватније би било рећи да уклањање владике Артемија представља окупацију једне епархије, која не одговара њима планираној екуменској будућности Цркве. Шта је повод уклањању владике Артемија из његове епархије? - То је државно-синодски пројекат који, иначе, кроз политичаре добија форму глобализма, а у Цркву нам улази кроз екуменизам, о коме се овде искључиво и ради. Оне које би требало, ради очувања православне вере, стварно уклонити, превасходно штити сама држава, јер јој такви одговарају. Taко може да их држи под уценом, како би могла да врши утицај на поједине људе у Цркви. Доста има оних који су заслужили канонско рашчињење, што због јереси, што због другога, али исти склањају само оне који не желе да уђу у њихову глобалистичку причу. У овом случају, отац Симеон (чија је кривица унапред пресуђена), им је био само изговор да крену у уклањање Артемија и његовог монаштва. Да њега није било, оптужили би владику за било шта друго. Владика Артемије је годинама одолевао јеретичким тенденцијама за разлику од многих епископа који су дубоко загазили у ново-старе, неправославно екуменистичке воде. У томе је суштина његовог уклањања из епархије, или прецизније - суштина је у мирном довлачењу папе 2013. године у православну Србију. Изазивање раскола А зашто се противите постављењу владике Атанасија за администратора Епархије рашко-призренске? - Заједно са Синодом, од кога је послат, и патријархом, владика Атанасије је прекршио многе каноне СПЦ-а, које су установили Свети оци. Синод је ниже тело цркве од Сабора, и суди само у првој инстанци. Све њихове пресуде имају право жалбе. Синод може да администратора постави искључиво у епархију која је остала без епископа, а и то само привремено, тј. до почетка Сабора. Он као такав, по Уставу, нема право чак ни да почиње никакве нове послове, а камоли да некога смењује. Атанасија као администратора не признајемо све до пресуде Светог Сабора епископа, јер је тотално нелегално, те још и више - разбојнички упао и дејствовао по епархији, физички уклањајући свога брата у Христу и вишегодишњег школског друга Артемија. Није у реду отети епархију живом и здравом епископу, и то једном од највећих чувара православне вере, газећи при том све каноне Устава Цркве. Колико верника, свештеника и монахаје прихватило администратора Атанасија? - У Светом писму стоји да је глас народа - глас Божији. Народ види и осећа да нешто није у реду и чека да види шта ће бити даље. О томе колико је администратор Атанасије прихваћен, говори то да је у Новом Пазару и Лепосавићу, и Грачаници прошлих недеља, наређивао вероучитељима да доводе децу у цркву. Људи који су доле редовно ишли на богослужења, више не долазе. Сада долазе неки нови, којих раније није било у цркви и који излазе са литургије да би запалили цигарету. Знате ли број епископа који су стали уз владику Артемија? - Они епископи, који својим дрским дејствима и белосветским саблазнима, које нам протурају, иду ка расколу, сада су у благој већини у СПЦ. Број епископа који су уз владику Артемија није битан. Битна је једна једина истина Божија и светоотачка. Све врлинске владике су условљене да ћуте под претњом да ће бити оптужени за раскол, а ако би и ми остали прећутали ово велико безакоње, онда се можемо почети полако поздрављати са истином у СПЦ. Уколико Свети архијерејски Сабор донесе одлуку о канонској кривици владике Артемија и ако она буде, наравно, утемељена на поштовању светоотачких канона, здушно ћемо је прихватити, ма каква она била. „Мирољубиви" окупатор Владика Атанасије је изнео низ најтежих оптужби, тврдећи да су монаси манастира Свети Архангели псеудозилоти, секташи, отпадници... - Епископ Атанасије жели и њих и нас да етикетира као ултразилоте, а насупрот томе, када се он „притисне уза зид" неким конкретним питањем, изјављује да „каноне треба окачити мачку о реп". Искушења која нападају Цркву се појављују кроз екуменизам а преко проекуменских епископа. Црква није епископ, а ни Свети Сабор сам собом није Црква; Црква је скуп свих који непопустљиво верују у истинито православно учење Христом нам дато, а Светим оцима нам растумачено и сачувано, и у бесцено нам наслеђе остављено. Највећи грех који постоји на земљи је раскол (као и јерес), а раскол је када се група епископа, због несуштинских ствари, одвоји од матице помесне цркве. Али, овде ко год да приговори Светом Синоду, добије претњу да ће га оптужити за расколника и одлучити. У врло смо тешкој ситуацији и то народ не зна, а оптужбе владике Атанасија су, нажалост, само клевете које нису поткрепљене ни једним стварним нашим гестом, а које му сервирају они који су га и нахушкали на нас. Братство манастира Свети Архангели није дозволило да им се уручи нити прочита позив да дођу у садашње седиште Епархије рашко-призренске, манастир Грачаницу и изјаве канонску послушност. Након тога, владика Атанасије је донео одлуку о епитимији, која не представља казну, већ педагошку меру... - Епитимија представља само један сегмент у планском освајању ове њима окупиране епархије, тј. тенденцију да се апсолутно надвлада над нама, који чекамо истину једино од Светог Сабора свих епископа. Атанасије је очекивао или да је они одбију - па да их канонски оптужи, или да му дођу на поклоњење као стварном администратору. Међутим, братство манастира Свети Архангели ће поштовати епитимију и неће служити литургију по наређењу владике Атанасија. Они овим гестом показују светоотачку мудрост, све ради мира и јединства Цркве, те му неће узвраћати истом мером. Окупатор, када отме туђу територију, по правилу се потом понаша мирољубиво, да би у миру уживао туђе благодати, али он и даље, код разумних, остаје окупатор. Тежње Иринеја бачког У саопштењу на званичном сајту Рашко-призренске епархије стоји да је Црна Река „други одметнути манастир"... - Грубе речи иду једино од њих ка нама. По целој Србији причају да смо ми постали фанатици, а нису долазили код нас десет година. Не долазе нам, јер не подносе да им се ишта приговори. Сви чекамо одлуку Сабора која ће, дубоко верујемо, бити по канонима Светих отаца. То би значило да се поштује истина кojy православна црква чува, а не да је сваки епископ у праву самим тим што је рукоположен. Као и да не може да измишља оно што није по православном учењу и предању. Уколико се не стане, већ настави са појачавањем тежњи Иринеја бачког и Игњатија браничевског, за све дубље и непрестано увлачење свих нас у мутне екуменско-папистичке воде, бићемо приморани да идемо у шуме, не зато што то желимо, већ зато што нас неће трпети као своје доброжелатељне им разобличитеље, јер ми, истине Божије ради, никада не можемо прихватити њихове јеретичке тежње. Да ли су тачне тврдње владике Атанасија да се братство манастира Свети Архангели 2009. годинe понашало као „распуштена дружина" пред тадашњим епископом нишким Иринејем? - У лето те године у Призрену је дошло, како он оптужује, до противљења пријема обновљене епископије. Последњих седам година сам живео у црноречкој испосници, тако да о свему томе недовољно знам, али, познајући сво владикино монаштво много боље од „размаханог нам госта", епископа Атанасија, не верујем да су се исти баш тако понашали. Државно-синодске лажи Да ли се министар вepa Богољуб Шијаковић оглашавао у скорије време? - Колико знам, Богољуб је долазио када су он, владика Григорије и Теодосије, после три сата мучног разговора, присилили владику Артемија (под претњом да ће га огласити расколником) да потпише наручену изјаву, а све то једино стога како би коначно ућуткали нас, који смо спремни посведочити ове вишегодишње државно-синодске лажи и узурпације, ма и по цену овог пролазног нам живота. На самом почетку свега тога, епископ Артемије нам је рекао: „Мopao сам ово да потпишем како ме не би оптужили да изазивам раскол, а то што су урадили, да је безакоње -безакоње је". По Уставу СПЦ-а и канонима, ниједан епископ не може бити смењен на тај начин. Били су приморани да то ураде сада, у најнезгодније по њих време, пре почетка Васкршњег поста, који су нам свима ове године, немирима својим, сами разорили. То никада не би технички урадили, да су имали бар мало времена пред менторима, а немају га, јер се касни са припремама око диктираног им доласка папе и јеретичких зближавања и уједињавања; све спољне форме ради, а одричући се светоотачке истине Христове. Мислите ли дa би се cвe oвo дoгодило да је патријарх Павле жив? - Упокојени патријарх Павле, схвативши да му се живот приближава крају, отргао се и успротивио свим вишегодишњим екуменско-језуитским присилама на које је раније покаткад пристајао, а које су углавном долазиле из епископије у Новом Саду, оличене углавном у тежњама да се прихвати долазак папе. Чим им је пружио јавни отпор по том питању, здрав и прав, послат је одмах на ВМА и, искрено, врло ми је сумњив, како његов дуготрајни боравак тамо, тако још и више његов, како рекоше, „природни овоземни крај". У ово нарочито сумњам стога што је избор новог патријарха уследио у први ванпосни и ванпразнични слободан дан. И све само због тога што им се жури у загрљај папи и белосветским масонима. Петиција за очување вере После Васкршњег поста, монаси Епархије рашко-призренске организоваће у свим већим градовима Србије сакупљање потписа за писмо којим ће од Сабора СПЦ тражити да се очува православна вера. - Од Светог четвртка, 8. априла, па до почетка седнице Светог Сабора (која ће се одржати или 22. априла или 10. маја ове године), свакодневно од 10 до 20 сати, на јавним местима прикупљаћемо потписе грађана. Суштина писма је у молби Светом Сабору за очување православне вере од новаторских учења и деловања појединих епископа, повратак оклеветаног епископа Артемија на трон Синодом узурпиране му епархије, али и државним властима да престану са тајним и јавним вишедеценијским екуменским притисцима на поједине епископе и рад Светог Синода СПЦ, те да иста не форсира прекорачења дејстава Светог Синода. Молимо све који могу помоћи у организацији овога скупљања потписа (штандског типа) у својим местима да се, што пре, јаве на телефон 063-885-10-78 - каже монах Антоније. Мирјана Карић Извор: „Правда“ (штампано издање), субота-недеља, 27-28. март 2010. |
