Браћо! По завештању Спаситељевом испитајмо знаке времена, за чије је непознавање Господ оптужио фарисеје (Мт. 16,3). Обратимо посебну пажњу на поуку Спаситеља, Који је Њему савременим Јеврејима говорио: Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости (Јн. 12,35-36).

          Са вером ћемо се бавити читањем књига које су написали свети угодници Божији, црпећи из њих просвећеност и живот душе. Клонимо се, као смртоносног отрова, књига које потичу из мутног и смрдљивог извора, написаних од лажно названог разума, својственог палој људској природи, која се својим падом сродила са одбаченим анђелима. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Еф. 4,14).

            Долазе, долазе страшни таласи светског потопа, који је истребио читав људски род, долазе таласи лажи и таме, окружују са свих страна, спремају се да прогутају васељену, затиру веру у Христа, разарају на земљи Његово царство, гуше Његово учење, повређују обичаје, откупљују и уништавају савест, успостављају владавину свезлобног кнеза овога света. Као средство нашега спасења употребимо бежање које је Господ заповедио (Мт. 24,16).

            Где је та блажена барка, налик оној праведног Ноја, у коју бисмо могли да се склонимо пред таласима који нас са свих страна пекривају, где бисмо могли да пронађемо поуздано спасење? Барка је – Света Црква, која спокојно плови на таласима потопа у мрачну и бурну ноћ, поуздано се на своме путу руководећи небеским светилима: делима светих угодника Божијих. Сјај тих светила не може да сакрије никаква магла, никакви облаци.

            Барка ће стићи у пристаниште блажене вечности, успешно ће ту довести све оне који су јој поверили своје спасење.

            Ко не мари за ту барку, помислиће, по својој слепој гордости и умишљености, да страшне таласе може да преплови на крхкој лађи сопственог разума, ко пренебрегава смирену покорност истинској Цркви, ко седа у друге бродове, повређене лажним учењем, нагрижене прелешћу лукаве змије, ко одбаци руководство Духа Светога или се само са хладном дволичношћу буде руководио Свештеним и светим Писмом, у коме је једином учење Духа – тај ће погинути. Докле Светлости имате, верујте у Светлост, да синови Светлости будете.

            Послушност Цркви

          Оградимо смирењем ум, не дозвољавајући му да сваштарски и непромишљено стреми ка задобијању знања, ма како њихова новина и значајан назив привлачили нашу знатижељу. Чувајмо се испитивања лажног учења, прикривених именом и маском хришћанског учења. Смиримо га у послушности Цркви, одбацујући сваку помисао која устаје на разум Христов, на разум Цркве. За ум је испрва тежак тесан пут послушности Цркви; али тај пут изводи на ширину и у слободу разума духовног, пред којим ишчезава сваки умишљени несклад, који телесни и душевни разум налазе у тачном повиновању Цркви. Не дозволимо му да о духовним предметима чита ништа друго, осим онога што стоји у књигама које су написали писци истинске Цркве, о којима је сама Црква посведочила да су органи Духа Светога. Онај ко чита свете писце неприметно се присаједињује Духу Светоме који у њима обитава и говори; а ко чита јеретичке ауторе, макар они у својим јеретичким зборницама били проглашени за свете, присаједињује се лукавом духу прелести: због непослушности Цркви, у чему се огледа гордост, он пада у замке кнеза овога света.