Проф. др Слободан Костић

 ГОСПОДЕ, „БРАЋУ ЈОСИФОВУ“ УМУДРИ И ОПОМЕНИ!

 О Свеблаги, Свемилостиви Господе Исусе Христе, ми многогрешни и  сталнострадални, преклонивших колена,  вапајно Те, са сузама, молимо: млакост нам и малодушност, и смућеност садашњу отклони; презри преступе, и немоћи наше намали; од страсти страха нас и смутње, скоро посејане, и безнађа - избави; од саб­лаз­­ни саклони, од отуђења  одбрани.

И свеумудрујућу благодат Духа Светог нам, Господе, ниспошљи, да оснажили бисмо се за наступајуће дане, да не попустимо и поклекнемо; да од Тебе, Источника светлости и живота,  не устукнемо; да не од­сту­пимо. Да се пред Светим угодницима Твојим, прецима нашим, не поругамо; да  на уском путу не посрнемо; да душом не поцрнимо и умом не умркнемо. Да из Завета не испаднемо и - западнемо. Да Цркву Твоју Свету, Лађу спасења нам, ма колико од брига и бура,  олуја - оронула, - не  напустимо, и у неку нову лажи-лађу  ух­рам­љемо.

Стога, архипастире наше, Господе, („браћу Јосифову“), умудри и  опомени: да не одвајају свог смиреног брата од  повереног му маленог  стада, да га не прогоне и стадо му не распуде, да Свету Лазарију не опусте и (туђину) препусте. И  да неколебиво и недухоклоно крмане Лађом Твојом; да се, на мамљиве повике и по­ка­не с других, пребојаних палубишта, не помаме и  прекораче; не преваре и  превере. Јер све  ће те лажи-лађе, по Промислу Твом, Боже  и  Господе наш, у глиб угњурати и сасвим сатрунути, а само  ће Твоја, посведочена и потврђена, дивна Лађа-нада наша - до мирног пристаништа допловити; до Царства Твога, до Вечности.

О, Господе наде и Боже Косова, укрепи и подржи правоверне монахе  метохијске, косовске и старорашке - пастиру свом верне, а „Тебе ради луде“, лишене „Светиња светима“ у најсветије дане, да све претрпе и не прогневе се, да не смркну се и не смлаве, но да и  даље светле свету - Лазаревим отачеством,   да соле србску   За­­ветну Земљу - да не обљутави и не потуђини. Да моле се за све пале и гордоумне, за „преуредитеље“ и сво­је оспоритеље и пресудитеље, еда  бисмо заједно, затим, измирени и смирени,  благочестиво славили и ве­ли­ча­­ли Име Твоје, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у све векове и сву вечност. Амин.