Ранко Гојковић, дописник „Руске народне линије“ из Србије

 Дух Истине и дух лажи

 ***

1) Ви се жалите на Павелово етикетирање, иако Павел Тихомиров у свом тексту није упутио ни једну етикету, већ је на културан и коректан начин указао на оно што вам замера. А у једној реченици, у којој се Ви жалите на етикетирање, Ви сте успели да залепите 12 етикета. Погледајте ову реченицу: "И то довољно говори о потреби да анонимном и некуражном преводиоцу и фантомском уредништву новаторског сајта "Борба за веру" није циљ да се поведе дијалог, а зашто не рећи и полемика, него да се клеветнички, удбашки и секташки обрушавају на српске свештенослужитеље које они безаконо и олако, пропагандистички "крштавају" својим неразумним и неодговорним етикетама". Мислим да би вам о. Велиборе, на оволикој количини етикета у једној реченици позавидео и ваш драги администратор.

2) Ви сајт "Борба за веру" називате новаторским. Колико ја разумем ствари, новотарци су они који уводе екуменистичке новотарије у богослужења, по узору на протестанте, а сајт "Борба за веру" је традиционалистички, конзервативни, православни сајт. Типична замена теза за екуменистички дух.

3) Ви кажете да је биографија Павела Тихомирова селективна, па идете у Пећку Патријаршију да проверите ствари. Али, када идете и код кога идете? Идете онда када администратор уз помоћ снага КФОРА и шиптарске полиције заводи терор на распетом Косову и Метохији. Код кога идете? Вероватно код оне сестре која је већ била спремљена за издају свог духовног оца и владике. Али Павел је о свом боравку у Пећкој Патријаршији одговорио тако дивно да је моја прича сувишна. И то одговорио онако како доликује православном хришћанину у време Великог Поста - без јарости, љутње, иако је ваше писмо буквално тражило такав одговор.

4) Драги прото, Владимир Мајевски је био човек православног духа као и наш руски брат Павел Тхомиров. Имајући у себи Духа Истине, он је врло добро видео нељудско и нехришћанско поступање епископа Дионисија према св. Владици Николају. Могу за вас бити списи епископа Дионисија примаран историјски извор, можете Ви прочешљати тоне архива, али епископ Дионисије је и пре рашчињења због демонстрација против Тита, требао бити рашчињен и због свог спиритизма и због нељудског односа према највећем Србину после Светог Саве. А када се замерио светским моћницима, нећете веровати, синод га оптужује за финансијске малверзације. Овде ми нешто мирише на исту кухињу која има утицај на синод у разним временима.

Па нормално је да епископ Дионисије неће у својим записима оставити траг о својим црним делима. Нормално је и да прота Мија Ђурић не пише ружно о епископу Дионисију, јер је од њега зависио (овим не желим да кажем ништа ружно о проти Мији Ђурићу, него просто, ако сте изучавали ту тематику, како вам нешто тако није пало на памет). За вас је сећање проте Драгољуба Цокића секундарно сведочење и истичете чињеницу да је он у тренутку смрти био лаик а не свештеник. Па то само говори о независности његове позиције, он није био зависан од епископа Дионисија. Ви кажете (и то "узгред") да нисте оспорили читаву књигу Драгољуба Цокића, посебно не његову преписку са св. Владиком Николајем. Ви кажете да је беспредметна анализа његовог текста а не оспоравате његову преписку са св. Владиком Николајем. Па да ли сте се запитали, драги прото, да ли би се св. Владика Николај тако дуго дописивао са "острашћеним" човеком, како ви зовете Драгољуба Цокића. Па да ли сте ви свесни да је тада св. Владика Николај био живи светитељ, прозорљиви светитељ коме се Сам Господ јављао и који би сигурно осетио "острашћеност" да је она постојала. Да ли сте свесни да таквим својим писањем понижавате самог св. Владику Николаја?

5) Ви би сте хтели да се прикажете као поштовалац св. Владике Николаја, али дух, дух се пројављује, драги прото. Тако би Ви да се спорите и са св. Владиком Николајем око тога да ли је он требао да иде у руски манастир. Ово морам да цитирам: "Тихомиров и његови интернетски промотери морају да знају да је одлазак св. Владике Николаја у руски манастир представљао избор Владике Николаја. Такав избор је био примерен личности Владике Николаја. Данас се са ове временске дистанце може расправљати да ли је то било добро или не али треба доживети оно време..." Па није отишао због пшеничног колача него зато што је био прогнаник међу прогнанима, зато што је био прогоњен и омаловажаван од српског епископа. И св. Владика Николај је отишао у ПРАВОСЛАВНИ манастир у коме је сачуван Дух Православља. Можда да је, не дао Бог, отишао у екуменистички манастир то тада за вас не би било спорно али се у оправданост његовог одласка у руски Православни манастир, по вама, може спорити.

6) Добронамерно упозорење Павела Тихомирова да присуство озбиљног несагласја између стварног живота св. Владике Николаја и фраза једног дела штампе, даје непријатељима светосавља материјал за фабриковање заједљивости, за вас је неприхватљиво иако Павел наводи такве примере.

7) Ви кажете да "никад ни једном Србину у емграцији није пало на памет да о неком руском архијереју или свештенику напише такав клеветнички текст какав је Мајевски написао о епископу Дионисију". Па, драги прото, ваљда је Православном Духу важније братство у Христу од пуког етнофилетизма. Па како је могуће да истински Православни Дух мирно посматра како ни мртвог Владику Николаја не остављају на миру, него се наређује балзамовање његовог тела. По тој вашој логици Свети Никола је урадио страшну ствар изобличивши Арија, јер забога, они нису припадници истог народа. То је залагање за принцип лицемерја изнад принципа борбе за Истину. Драги прото, ДУХ ИСТИНЕ не гледа да ли је неки архијереј Србин или Рус, већ каквог је духа тај архијереј. Зашто Мајевски, ако је клеветник, није написао нешто клеветничко о некоме благочестивом? Зашто и како може "клеветник", како Ви зовете Мајевског, са толико љубави да пише о Владици Николају и уопште о српском народу? Ви прото, Вашим писанијем, клевећете  двојицу великих пријатеља Србије, називајући их клеветницима (Владимира Мајевског и Павела Тихомирова). Клевећете Мајевског који је био српски добровољац у Балканским ратовима, који је после крвавог Октобра дошао у Србију, ту завршио Богословски факултет, постао секретар СРПСКОГ патријарха и био врло близак пријатељ светог Владике Николаја у последњим годинама његовог живота. Клевећете, прото, и Павела Тихомирова, човека који је у страшно време 1999. године, због стида што његова Русија (у ствари то и није његова Русија, то је била либерална, антиправославна, екуменистичка, издајничка, Јељцинова Русија, а Павелова Русија је Света Русија која се уз Божију помоћ поново рађа) не помаже Србији, дошао на Косово и Метохију да пробија информативну блокаду према српском народу.

8) Не знам због чега вам смета Павелово инсистирање да је нестало владичино Завештање Србском народу. Ако се зна да је Завештање написано и да је нестало, зар је чудно што Павел на то указује. Вероватно је у том Завештању било нечега непријатног за владичине прогонитеље -  у супротном ко је имао разлога да га склања?

9) Ове Ваше речи које ћу сада цитирати у мени још увек изазивају неверицу да су могле бити написане од стране српског проте: "Интересантно је како Тихомиров брани УДБУ као тајну комунистичку полицију. Наиме, он без иједног ваљаног документа покушава да са те злогласне организације скине одговорност за настанак и продубљивање српског раскола у Америци. ОТУДА МУ НИЈЕ СТРАНО НИ ДА ШТИТИ КОМУНИСТЕ ОПТУЖУЈУЋИ МЕ ДА САМ ИМ НАМЕНИО УЛОГУ ЖРТВЕНОГ ЈАРЦА СА СТАЛНИМ БИЧЕВАЊЕМ".

Па чему овакве речи, драги прото? И то у време Великог Поста. Па какве везе има Павел Тихомиров са УДБОМ? Па зар један критички осврт на Ваш текст Вама даје за право да на овакав начин пишете. Једну људску примедбу Павела Тихомирова да не треба баш за сва зла овога света окривљавати УДБУ као жртвеног јарца, Ви претварате у његову заштиту комуниста и његов покушај да са те организације скине одговорност. Да ли сте свесни бесмислености и недоличности оваквог вођења полемике?

10) Још једну добронамерну Павелову констатацију да љотићевци нису исто што и усташе у НДХ Ви одмах претварате у став да је и Павел Тихомиров љотићевац! Драги прото, Павел је само хтео да стави до знања да често Срби сами, својим острашћеним писањем о својим идеолошким противницима, помажу Хрватима у одбрани Павелићевих усташа. Какве везе има Павел Тихомиров, Рус, са љотићевцима да би их обожавао? Па немојте писати бесмислице, побогу прото!

11) Још једна недостојна и апсолутно неистинита подметачина у Вашем тексту, везана је за Двери Српске. Цитирам Ваш текст: "Још је више за чуђење и што Тихомирову евидентно сметају "Двери Српске" чије је уредништво, објављивањем другог по реду темата о Светом Николају Жичком значајно допринело да се осветле многе до сада непознате или мање познате странице из Светитељевог живота".

Драги прото, Павел Тихомиров је у више својих текстова публикованих на најпосећенијем православном порталу на планети, православној информативној агенцији Руска Линија, са пуно топлине и уважавања писао о "Дверима Српским". Са пуно топлине писао је о породичној шетњи, о нападима на њих у време такозване "параде поноса", о трибинама Двери на машинском факултету. У све то сте се могли и можете уверити у архиви Руске Линије (www.ruskline.ru). Када је последњи пут био у Србији, у мају 2009. године, замолио ме је да посетимо редакцију Двери Српских, што смо и учинили, заједно са главним уредником Руске Линије, Анатолијем Степановим. Пре него што ће објавити онај осврт на ваше писање о Мајевском, мене лично је замолио да напишем писмо уредништву Двери у коме бих објаснио да  он нема ништа против Двери Српских и да веома цени њихов рад, већ да само полемише са неким ставовима о.Велибора Џомића. И ја сам то и урадио. Видите са колико пажње и бојазни поступа Павел Тихомиров, да не разбија српски патриотски корпус и да се не замери Дверима. А Ви кажете да му Двери Српске евидентно сметају. Зашто прото? Чему овакво писање? И то у време Великог Поста.

12) Редакција "Борбе за веру" је већ реаговала на вашу неистину да је сајт регистрован у Америци. Могу само као и у претходним тачкама да запитам – зашто, прото?

13) Задња реченица Ваше пасквиле само потврђује Павелову констатацију да булеварско-пијачни тон који некада себи допуштате у своме писанију, служи на срамоту Вама самима. Цитирам крај Вашега писма, коме није потребан никакав коментар.

"Као што сам тврдио и тврдим да Мајевском као Русу није припадало да се петља у осетљиве српске ствари тако и сада Тихомирову поручујем да му не припада да се петља у нешто што ми Срби треба да решимо, а чему он не може да помогне чак ни у коалицији са Маријом Мељковом. Не знам како се то у Русији каже али се у Црној Гори не цене они који се заклањају иза женске раше (сукње)".

 ***

Павела Тихомирова познајем добро, са њим сам у свакодневној комуникацији и добро знам колико воли Србију и српски народ а у то може да се увери и сваки добронамерни читалац увидом у његове текстове на Руској Линији. Он Србе и Србију воли искрено и надам се да је свестан да је овакво писање проте Велибора пројава екуменистичког духа, а носиоци истински Православног Духа у њему препознају велико руско Православно срце које нас воли више него што ми сами себе волимо. То сам осетио и на недавно одржаној у Петрограду међународној конференцији "Руска цивилизација и Ватикан: да ли је сукоб неизбежан", где је Павел још једном, са пуно љубави, пред великим именима савремене православне мисли, говорио о Србији и њеним вековним страдањима од католика. Захвалан сам Господу што у братском руском народу имамо оваквих искрених, нелицемерних пријатеља. И једино стид који осећам као Србин и Православац због оваквог писања о.Велибора о овом дивном руском брату јесте разлог овог мог писања.