О (не)вољи владаревој

 Ови дани Педесетнице мени, као и, верујем, сваком вернику Српске Православне Цркве, пролазе у ишчекивању почетка СА Сабора, тј. ишчекивању разрешења ситуације у епархији рашко-призренској настале после, како многи умнији од мене показаше и доказаше, неканонске и противуставне смене епископа Артемија.

У скорије време један од најупадљивијих случајева понижавања и омаловажавања верног народа доживели смо у васкршњој посланици. Намерно не кажем ''Патријарховој'' зато што је Патријарх није ни писао, што се види из једне реченице саме посланице у којој стоји написано  ''по одлуци нашег Патријарха и Светог Синода''. Неко је злоупотребио посланицу знајући да ће се читати широм света и уместо да се верном народу што више дочара величина празника који се слави и да се народ позове на јединство пола посланице је посвећено поделама. Неко је у нашој Цркви нашао ''парасинагоге'' а није жалио ни труда да лажно прикаже ситуацију у епархији рашко-призренској а све са циљем како би што боље упознао народ са ''истином''. У две речи: брука и срамота. Не знам ни једног православног Србина коме ова посланица није загорчала празник. Лично верујем да је Бог допустио да се горе поменута грешка провуче како би се видело да речи ове посланице нису речи којима би Патријарх Српски честитао својим верницима највећи хришћански празник. Дакле, неко је сам или по нечијем диктату уметнуо у уста нашег Патријарха срамне и неистините речи о ономе што се дешава доле на Косову и Метохији тј. у епархији рашко-призренској. Ово је само наставак кампање која се води против епископа Артемија како на званичном сајту СПЦ тако и на званичном сајту епархије рашко-призренске под диригенстком палицом епископа Атанасија Јефтића уз здушну подршку епископа бачког Иринеја. Изгледа да је Преосвећени Администратор замислио да честим понављањем његове ''истине'' исту наметне свему српском народу. Мисли он да ће посао много лакше ићи ако народ чује ''истину'' из Патријархових уста.

Ако је наш Патријарх Иринеј поглавар наше Цркве – а јесте, онда би, по логици ствари, требало да се преосвешетна господа епископи труде да што више понављају речи Патријарха а не да Патријарху гурају своје речи у уста. Да је ово честа појава потврђује и такозвано ''братско'' писмо епископа Атанасија упућено епископу Артемију. Поменуто писмо је у ствари одговор на писмо које је владика Артемије упутио Патријарху. Како се то епископ Администратор осетио прозван да одговара на писмо које није упућено њему већ Патријарху то ће сваком здравом разуму остати вечита непознаница. Шта тек рећи за садржај поменутог ''братског'' писма сем да је сушта супротност од оног што прочитасмо у интервјуу Епископа Григорија да је ''код Христа''  а ја бих додао и код свих оних који у себи носе Христа  ''све благо, ненаметљиво, трпељиво и смирено''. После изливања оноликих погрдних речи које једва трпи и папир на којем су написане не могу а да се не запитам шта ли је остало од човека који их је изрекао? Има ли тога још у њему? Оно што још више поражава јесте чињеница да тај човек није неки обичан човек већ епископ, православни епископ, наше, Српске Православне Цркве. Ко год изврши противприродни блуд свог разума над својом памећу тако што ће поверовати у истинитост свих оних срамних оптужби владике Атанасија изречених против владике Артемија допашће још већих мука. Јер како објаснити здравом разуму какав је то брат, духовник, лекар душе епископ Атанасије кад онаквим писмом лечи свог ''духовно оболелог'' брата епископа Артемија? Шта рећи сем: Лекару излечи се сам. Дакле, овим ''братским'' писмом епископ Атанасије само пројављује своју болест и срозава углед нашег Патријарха узимајући на себе да без допуштења одговара на писма упућена Патријарху чиме нам само ставља до знања да Патријарх нема власт над њим. Изгледа да данас код нас нема копетентније личности од нашег Партијарха која може да нам каже колика је мука владара кад испод себе има непослушног високог чиновника .  

На жалост, има наш Патријарх још једног епископа који му не мало невоља задаје. Реч је о епископу бачком Иринеју. Преосвештени Иринеј одређен од стране Сабора за портпарола Синода тј. '' глас Цркве'' преузео је на себе и улогу ока и уха. Ништа важније се није десило у згради Патријаршије а да он није видео и чуо. Чак и кад неко затражи састанак са Патријархом, као на пример делегација са Косова и Метохије, тај састанак не може да прође без присуства поменутог епископа. А како нам рекоше учесници тог састанка епископ Иринеј није био само присутан већ се понашао као да су људи превалили толики пут да би се видели са њим. Патријарх је, кажу, на том састанку био скоро само посматрач јер је главну реч водио епископ Иринеј.

Оно што све нас који пратимо шта се дешава у нашој помесној Цркви посебно збуњује је то што не знамо кад владика Иринеј говори у своје име а кад је ''глас Цркве''. Тако се сећамо изјаве митрополита Амфилохија о геј паради и оштрог реаговања епископа Иринеја да изјава митрополита представља његов лични став а не и став Цркве а да је он тај који износи званичне ставове Цркве. Индикативно је  да је оваква реакција изостала када је сада Патријарх, а тада још увек епископ нишки, Иринеј давао изјаве везане за долазак папе у Србију, с обзиром да су и митрополит Амфилохије и тада епископ нишки Иринеј чланови Синода. Да ли је епископу бачком драже оно што је говорио садашњи Патријарх него оно што је говорио митрополит Амфилохије, закључите сами. Ипак, еманације моћи владике бачког нама смртницима најочигледније су на јавном сервису РТС-а. Сваку емисију у којој се појави владика бачки претвара у ''вече посвећено епископу Иринеју Буловићу''. На неки волшебан начин владика Иринеј од свих гостију који му саучествују у емисији направи фини декор. Још кад  се ови не би изборили да кажу коју реч помислио би човек да су део сценографије. У једној таквој емисији чули смо од епископа Иринеја да епископ Артемије неће бити враћен на трон епископа рашко-призренског. Да није реч ни о каквом лапсусу уверио нас је сам епископ Иринеј давши исти одговор на поновљено питање водитељке емисије. У чије име је говорио владика Иринеј? Да ли је ово његов лични став или је то био ''глас Цркве''? Питам се ко је дао овлашћење епископу бачком Иринеју да даје овакве изјаве пре него што је почео Сабор на коме ће се донети одлука о даљем статусу епископа Артемија? Није ли се и епископ Иринеј уживео у улогу Патријарха као и епископ Атанасије? Нису ли све оне похвале које Патријарх добија од ове двојице као и од још неких епископа наше Цркве само заслађивачи за горке залогаје које мора да гута трпећи њихову самовољу тј. владавину из сенке?

Сви ови примери и сва ова питања која остају без одговора (а која муче оне ''мале'' с почетка текста) указују и на невољу у којој се нашао наш Патријарх.  Коментаришући горњу изјаву епископа бачког Иринеја један од оних ''малих'' и истинољубивих нас је недавно подсетио на стару римску изреку ''Воља владарева, то је закон''. Изгледа да је после избора Патријарха постало још нејасније ко је владар а самим тим и шта је воља владарева односно који закон је на снази, од чега у многоме зависи одлука Сабора о даљој судбини епископа Артемија која ће нам указати којим путем ће ићи Српска Православна Црква док је на њеном челу Патријарх Иринеј.

Слободан Д. Давидовић