ОТВОРЕНО ПИСМО УГ „ЗАКОНОПРАВИЛО“ СА САБОРУ СПЦ

Светом Архијерејском Сабору 

Српске Православне Цркве

Ваша Светости,

Ваша Високопреосвештенства,

Ваша Преосвештенства,

Наиме, 13. фебруара 2010, СА Синод је јавности саопштио да је покренут поступак против владике Артемија, у складу са Уставом СПЦ (чл. 70, тачка 20 и 35б) ради утврђивања наводних пропуста у пословању Епархије.

Одлука је, а о томе су већ писали многи угледни српски јавни делатници, извршена под притиском световних власти из земље и иностранства, зато што се владика Артемије већ читаву деценију налази на челу борбе за очување Косова и Метохије у саставу Србије и одлучно одбија НАТО окупацију српског Јерусалима.

У одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ о разрешењу владике Артемија многе су неисправности.

Наиме, у Саопштењу Синода пише:

„Данас је на седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, којом је председавао Патријарх српски Г. Иринеј, одлучено да се ПОКРЕНЕ поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства рашко-призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав Српске Православне Цркве чл. 70, тачка 20 и 35б), уз Његову обавезу да у поступку сарађује, и да се РАЗРЕШИ УПРАВЉАЊА Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.“

Међутим, по чл. 111 Устава СПЦ „Епархијског архијереја може Свети Архијерејски Сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи“.

Значи, вл. Артемија може уклонити или разрешити САБОР, а не Синод, и то само из два наведена разлога. Синод епископу суди у првом степену, а Сабор у другом степену, и тек после тога Сабор може разрешити епископа управљања епархијом.

Овде то није случај, јер је Синод тек ПОКРЕНУО поступак, одлука о његовој канонској кривици још није донета ни у првом ни у другом степену, па вл. Артемије није ни могао бити разрешен управљања епархијом. Поготову није могао да га разреши Синод, јер је то надлежност Сабора.

А не постоји ни доказана немоћ, па ни по том основу вл. Артемије не би могао бити разрешен управљања својом епархијом, а на њу постављен администратор. Једини члан који регулише уклањање  од управе је  члан  111. Право на управљање епархијом (а у саопштењу се наводи да је управо то учињено) може му се одузети само на основу чл. 111 Устава, и то од стране САБОРА (не Синода) тек пошто буде канонски осуђен. А он није канонски осуђен него је тек покренут поступак против њега за утврђење одговорности. Синод нема право да разрешава од управљања епархијом. Синод има право у првом степену да суди за канонске кривице архијереја, а Сабор у другом степену, по жалби, и након тога Сабор доноси одлуку о уклањању епископа од управљања епархијом.

Чл. 111 Устава гласи:

Епархијског Архијереја може Свети Архијерејски Сабор са управе уклонити или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљеном престанку једног од услова из члана 104, као и на основу оправдане молбе за пензију.

Дакле, може га уклонити само САБОР из наведених разлога. Синод то не може да учини. И не постоји ниједан други члан Устава који регулише уклањање од управе.

Да се одлука Синода односи на ову ситуацију види се и по томе што је епархији постављен администратор, а то се чини само кад је епархија упражњена, на основу чл. 112. Устава који гласи:

"Упражњеном епархијом управља администратор кога именује Свети архијерејски синод. Избор Архијереја упражњене епархије има се извршити у року предвиђеном канонима.“

Администратор се поставља само у овим случајевима који су описани у чл. 111. Ни у једном другом случају.

Осим тога, вл. Артемије није могао, сходно 19. канону Картагенског Сабора, бити уклоњен пре него што се против њега оконча поступак и донесе канонска осуда.

Канони су прекршени и постављањем умировљеног епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија за администратора епархије рашко-призренске. Дотични је, наиме, својом вољом поднео оставку на управу својом епархијом, која је од стране Сабора усвојена 1999. године. Епископ Атанасије је, после тога, 2002. приграбио Епархију жичку, поред живог владике Стефана, да би сад свој рушитељски поход почео у Епархији рашко-призренској, забрањујући помињање епископа Артемија на службама, прогањајући монаштво верно саборном поретку Цркве, забрањујући богослужење и причешће онима који нису прихватили његову самовољу, блатећи, својим саопштењима пуним увреда, и измислица, углед Српске Православне Цркве. Постављање епископа Атанасија за администратора је директно кршење 2. канона Великог сабора у Св. Софији 880. године, у коме се јасно каже да епископ који се одрекао епископства да би монашки живео не може више да тражи управљање епархијом. Такође, по члану 112. Устава СПЦ, администратор епархије у њој не може да намеће никакве суштински важне промене, чега се владика Атанасије уопште није држао.

Такође, морамо рећи да садашњи састав Синода није легалан: митрополит Амфилохије не може бити у његовом редовном саставу, јер је он председавао Синодом као месточувар патријарашког трона до избора патријарха Иринеја, а његово чланство у Синоду одавно је истекло.

Синод је, иначе, састављен од епископа који крше одлуке СА Сабора СПЦ о служењу Св. Литургије, и служе упркос Типику и Служебнику Православне Цркве, намећући безакоње свом свештенству и народу. То су: митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ захумско – херцеговачки г. Григорије и епископ далматински г. Фотије. Они су ударили на епископа г. Артемија, верног одлукама Сабора СПЦ о богослужењу, а у његову епархију су послали идеолога новоторства, Атанасија Јевтића, да руши Богом благословени литургијски поредак.

Да прогон владике Артемија нема озбиљне везе са финансијским пословањем епархије, јасно се види и из интервјуа који је један од вођа новотараца у СПЦ, еп. Григорије, дао „Вечерњим новостима“ 17. 4. 2010, у коме се између осталог каже:

„Да ли је Комисија Синода СПЦ, чији сте члан, завршила проверу пословања Епархије рашко-призренске и спремила извештај? Шта је пронађено у документацији?

- Комисија ради свакодневно и то је унутрашња ствар Цркве. Чини се да су од финансијских много опасније оне дубље, канонске, еклисиолошке, теолошке манипулације Богом и човеком. Финансијски прекршаји су само последица онога што је, дубоко унутра, криво срасло.

Има ли, и колико, у свему одговорности владике Артемија? Да ли ће то питање бити разрешено на предстојећем Сабору?

- То питање ће се сигурно решавати на Сабору, а, верујем и надам се да ће то бити разрешено на најбољи начин за Цркву, а тиме и за владику Артемија, чија одговорност је, по природи ствари, највећа за све што се догодило и што се догађа у Рашко-призренској епархији. Будући да је он тамо епископ, немогуће је тврдити да било ко има већу одговорност за дешавања и стање те епархије, монаштва и верног народа, од њега.“

Дакле, епископу Григорију смета чврсто становиште владике Артемија у одбрани православне вере, учења о Цркви, антиекуменизма, Богом благословеног начина служења Литургије, духовног рађања озбиљног и предањски утемељеног монаштва. Њему, у ствари, смета што је владика Артемије, за разлику од његове сабраће „синодалаца“ и „администратора“, остао веран учењу и животу Светог Јустина Ћелијског.

Због свега овога, од Св. Арх. Сабора СПЦ очекујемо:

- Да поступак у вези са епископом рашко-призренским г. Артемијем води у складу са правдом Божијом и људском и уставно-канонским поретком СПЦ, делујући у духу братољубља и светосавске слоге;

- Утврди одговорност чланова СА Синода СПЦ који су прекршили уставно-канонске норме наше Цркве и служе Литургију упркос одлукама СА Сабора СПЦ.

- Успостави поредак у рашко-призренској епархији у складу са канонима Цркве и уклони епископа Атанасија као онога ко руши црквени мир и слогу.

- Опомене епископа бачког Иринеја да Информативну службу СПЦ не претвара у централно-комитетске билтене, вређајући истину и здрав разум оних који та саопштења читају. Поготову нас је погодило саопштење од 16. 4. 2010, где Информативна служба позива правоверне монахе и лаике да не потписују апел за правду у случају вл. Артемија. Ово што се сада дешава са вл. Артемијем, одавно више нема везе с њим лично; оно што потписујемо, потписујемо зарад Бога Истине и Правде и наших отаца, од Св. Саве до данас. Еп. Артемије је пролазан, а Истина је вечна! Еп. Иринеј и његови истомишљеници се сада више не боре против појединаца, него притив Самоистине Христа, а његова Информативна служба, у којој има више вести о Ватикану него о Косову, права је парасинагога лажи и заблуда!

Народном стрпљењу долази крај!

Сви траже да се одлучније наступа у одбрани Цркве од инквизитора који покушавају да нам забране чак и слободу говора!

Понављамо: овде није у питању само владика Артемије, него сурово гажење уставно-канонског поретка Цркве Христове. А знамо шта апостол Павле каже за „тајну безакоња“ – ко је води и куда она води! Чак и да су у Епархији рашко-призренској направљени многи преступи, ништа не оправдава гажење канона и Устава СПЦ!

УГ „Законоправило“ је настало зарад одбране Богом и СА Сабором благословене литургијске праксе СПЦ, коју су рушитељи реда и поретка црквеног презрели и одбацили. Ти исти рушитељи реда и поретка сад руше владику Артемија. Ми вас најозбиљније молимо: спасите Цркву нашу од овог безакоња и хаоса! Сажалите се на душе своје пастве! Будите нам оци и пастири, будите нам духовни вођи, будите наши молитвеници и заступници пред Господом! У супротном, последице по српски народ биће трајне и непоправљиве, ко зна до када, што не дао Бог!

На овај начин изражавамо своју сагласност са Апелом свештенства, монаштва и верног народа Свештеном Сабору СПЦ, здушно га подржавајући.

Просећи Ваше молитве и благослове,

одана чеда Светосавске Цркве

Недеља Жена Мироносица 2010.                   УГ „Законоправило“