Владавина ђавола почива на три стуба - глобалној економији, глобалној власти и глобалној религији

Мир монаштва српског зилотског манастира Нови Стјеник на Кучајским планинама поред Бора већ дуже од месец дана ремете припадници неохипи покрета „Реинбоу" (Дуга) голим телима и паганским ритуалима, који провоцирају зилоте.

- Искрено жалимо залутале душе, послате овде да испипају „пулс" наше јадне Србије, обезбожене и расрбљене до те мере да не може да се одупре ни агресивној масовној голотињи на рођеној земљи. Та голотиња ужива подршку марионетске владе у служби Новог светског поретка, сведочи јеромонах Акакије.

Не одустајемо од своје мисије

Упркос очигледним провокацијама, монаштво манастира Нови Стјеник је отвореног срца примило све боготражитеље који су ушли под кров светиње. Јер, како каже монахиња Нина, која са придошлицама из целог света разговара одличним енглеским језиком, „наше је да мисионаримо, да посејемо семе вере, па ће се негде и примити". Зато су у манастиру држана предавања о исконској православној вери и духовности, која су помно слушали следбеници „Реинбоу" покрета и најавили да ће доћи и догодине јер је то што су чули јако интересантно.

Срби најревноснији

Међу следбеницима „Дуге" били су и многи Срби, јер да није њих у Кучајске планине не би их приспело више од хиљаду. Главни људи за Интернет везу су тек стасали Урош и Аца, обојица из Београда, иначе веома добри и пажљиви људи, који су вероватно били задужени да у прецизно лоцираној планинској недођији организују рај на земљи, јер у пакао не верују. И на томе им треба одати признање, јер на територију коју су „окупирали" без валидних дозвола државних органа, није нити ће икада крочити многа српска нога.

Манипулације мозгом

Маја, следбеница „Дуге" из Сомбора каже да је католкиња, али да је мишљење њеног парохијског свештеника о учешћу у кампу не интересује. Она је рекла да јој прија техника медитације продубљеним дисањем, и после тога врћење у круг око своје оси. Репортери „Правде" сазнали су да се овом техником иритира нервус вагус и успорава рад срца, а окретањем у круг једна половина мозга прима мање крви (исхемиа) и мање кисеоника (хипоксиа), што омогућава да се у мозгу међу хиљадама мисли искристалише само једна. Учитељ медитације своје ученике тиме доводи у антифизиолошко стање које они доживљавају као откриће, и у коме се лакше манипулише људским умом.

Полиција ћути

- Звали смо полицију да спречи ову, за српски народ, незапамћену срамоту, и да заштити нас од могућег пожара због сталног паљења ватре, али нам они одговарају да су немоћни - прича Акакије у име монаштва манастира Нови Стјеник, за чијом трпезом истовремено руча десетак следбеника „Дуге", угошћених чистотом и љубављу православне хришћанске душе.

- Међу незваним посетиоцима манастира има и много добрих људи. У то сам се лично уверио током две недеље колико је 50-ак њих свакодневно ручавало за манастирском софром, и нудило се да помаже монаштву у свакодневним пословима, додаје Акакије:

- Нажалост, већина њих и није свесна да у ову забит православне земље Србије није стигла случајно, и да има мисију која, такође, није случајна. Несрећници верују да су вођени заједничким Богом или како они кажу, добром енергијом, овде стигли у потрази за миром и љубављу, а да су повремени инциденти које појединци међу њима изазивају само пуки стицај околности. Они не знају да владавина ђавола, која иде ка свом врхунцу, почива на три стуба - глобалној економији, глобалној власти и глобалној религији. У функцији овог последњег, они су доведени да провере могућност православног отпора. Његова снага распознаје се у ћутању државе и српске официјелне цркве, које се ни огласиле нису поводом скорашњег веома дрског гажења моралних, традиционалистичких принципа Србије и скрнављења светиње - каже јеромонах Акакије.

Оргијања у ноћи пуног месеца

Следбеника „Дуге" је у шумама око манастира на стотине. Види се то по мноштву паркираних аутомобила са разним регистарским таблицама. А и они сами навиру неочекивано из шуме. Мотре на своје обнажене компањоне, да случајно не би оскрнавили манастирску светињу. Јер, пре извесног времена монах Максим је „уделио" васпитне мере некима од њих, па су побегли главом без обзира.

- Поуке ради, клепио сам голаћа неколико пута! Тек да му дам до знања да границе неморала са Запада не може више да помера на Исток. Јесте наша вера и љубав слаба, али Бог још није оставио Србију, и још има Светих отаца који се моле за наш спас од тих што призивају никог другог до ђавола ударањем у бубњеве, паљењем ватре и ритуалним играњем у њеном кругу. Стално наглашавају да су толерантни, ваљда зато што овде шире своју голотињу, а скидају плакате којима их подсећамо да треба да поштују гостопримство Србије - поручује монах Максим.

Да се не ради само о уживању у нетакнутој природи, потврдила је и мати Јелисавета, чија је брвнара са манастирском баштом најближа потоку са кога сваке вечери голи следбеници „Дуге" шумску тишину разбијају неартикулисаним вриштањем уз там-там ритмове.

- Овакво оргијање се овде не памти! То њихово урлање, које објашњавају као енергетско пражњење, стравично делује у ноћ, баш у време између један по поноћи и пет ујутро када ми читамо молитве. Најстрашније је било у Ноћи пуног месеца, када су имали своју централну прославу. Пролазе они поред нас, и јављају се, али ја им само отпоздравим, без икаквог даљег разговора - каже најстарија монахиња.

У кампу безбожника

А игуманија Ефросинија Николић, старешина српског манастира Нови Стјеник, баш је одлучила да репортере „Правде" џипом одвезе на лице места, уз напомену да она неће даље од почетка кампа, да свој поглед не „упрља" голотињом.

Сведоци смо, неки од следбеника „Дуге" одмах су пришли и пољубили руку мати, исказујући јој поштовање и срдачно јој нудећи да храну која претекне после њих оставе манастиру.

- Дођи сестро - изговорила је српским језиком маркантна црнка, а онда снажно пригрлила и искрено изљубила потписника овога текста у његовом другом покушају да уђе у камп „Реинбоу". Њен ауторитет био је очигледан и несумњив, за разлику од неколицине кампера који су се представљали као „један од организатора, јер врховног вође немају", а сами нису смели да нам одобре улазак и фотографисање јер тако налажу „принципи".

Док смо љубазно измењивале званичне поздраве, поред нас су пролазила разголићена деца „Дуге" са гајбама воћа и поврћа, тек набављеног код хомољских сељака и спреманог за кампере који су одлучили да још уживају у лепоти природе коју су сами нарушили пластичним флашама, кесама и остацима хране.

- Била сам ја и у Гучи, и на београдском протесту против хапшења Радована Караџића. Питала сам се шта ће онолика полиција тамо, и онако специјално опремљена, а онда сам и њих питала јесу ли ти грађани криминалци кад је њих толико!

Наша саговорница је констатовала да је Србија лепа земља, али да она једва чека да се врати у свој Израел. И написала нам своје име, да запамтимо, Михал Саги Савариего, све са својим чешко-литванско-шпанско-турским родословом. Јер, то потврђује њену веру у заједничког Бога!

Рекла је Михал и да ће са Кучајских планина право на Косово, па у Бугарску пре Израела, а догодине у „Реинбоу" камп у Украјину...

Удар на православље

- Нисам изненађена - констатовала је игуманија Ефросинија.

- Украјина је још једна православна земља на мети антихристовог глобализма, у којој ће 21. октобра ове године започети Сабор Истински Православних Цркава - зилота целог православног света, са циљем да се организује јединствен фронт борбе против екуменизма и глобализма. То ће бити историјски догађај у делу спасавања православља.

- Што се тога тиче, Србија је потпуно „испуштена" земља. Јер, још од патријарха Германа, Српска црква је напустила све каноне православља и кренула путем уније са католицима. Признавање примата папи као поглавару православних цркава, а онда и унија са католицима, озваничени су још пре неколико година заједничким молитвеним општењем на католичкој миси о Васкрсу у београдској цркви Светог Криста краља, којој су присуствовали цео Синод и патријарх Павле. Српска црква је одбацила учење Светих отаца, а обавезала се да ће да призна тајне католичке цркве, да им причешће буде заједничко, а једно крштење важеће за све хришћанске заједнице - наводи мати Ефросинија.

Баш зато, најжешћи удар на српску духовност догодио се на месту најортодоксније православне вере, у манастиру Нови Стјеник.

- Свети Сава је написао књигу „Законоправила о цркви и држави", која је у основи Устава СПЦ, али које се, нажалост, не придржава официјелна црква. Наш највећи историчар и византолог, академик Миодраг Петровић, штампао је „Законоправила Светог Саве", али неко упорно брани да ова књига допре до јавности - поручује мати Ефросинија.

Невенка Стојчевић