Поводом 20. годишњице излажења (1990-2010)

РЕВИЈА ЗА КУЛТУРУ, УМЕТНОСТ И ДРУШТВЕНА ПИТАЊА

"З Б И Љ А"

додељује Благодарнице истакнутим интелектуалцима и институцијама

које препознајемо по духовности и доброј вољи, православнохришћанском

погледу на свет и који не пате од моралне лености:

(УКС, Француска 7, петак 23. април у 19 сати)

МОМО КАПОР (1937-2010) - сликар, илустратор, романописац, радиотелевизијски и филмски писац, новинар, писац за децу, фељтониста, приповедач, драмски писац. Изложбе слика имао у земљи и иностранству (Њујорку, Бостону, Женеви, Франкфурту, Лондону, Каракасу). Најплоднији савремени српски писац који је од књиге "Белешке једне Ане" 1971. до "Исповести" у Колу Српске књижевне задруге (2008) објавио близу 50 наслова. Благодарница му се додељује постхумно, јер је угледни уредник и патриота напустио свет искушења 3. марта 2010. Био је сенатор Републике Српске и члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ - један од малобројих корифеја српске историјске науке, професор Универзитета у Београду до пензионисања 1997, редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) од 1991, култни аутор за упознавање историјских истина у односима Срба и Хрвата. Члан је редакције "Зборника за историју" Матице српске, покретач "Зборника за историју Срба у Хрватској", један од аутора "Меморандума САНУ". Превођен на енглески, француски, немачки, мађарски, чешки, бугарски и грчки језик. Објавио преко 250 радова (монографија, студија, чланака, расправа и есеја), међу којима и књиге: "Геноцидом до Велике Хрватске" (1997), "Бискуп Штросмајер" (2006).

ДЕЈАН МИРОВИЋ - дипломирао и магистрирао на Правном факултету београдског универзитета; политички аналитичар, есејиста и публициста са изузетним увидом у политичку и економску ситуацију модерне Руске федерације. Објавио три књиге: "Запад или Русија" (2004), "Косово и Метохија - Палестина систем криза" (2007), "Аргументи против Европске уније" (2008).

РАЈКО ПЕТРОВ НОГО - српски песник у најтачнијем смислу речи, антологичар, есејиста, песник за децу, критичар. Добитник је свих угледних награда, и најпровокативнија уметничка појава савременог српског песничког храма. По душевности лиричар, по разумевању света иронични историчар, по мелодији хришћански молитвеник - Ного је успео оно што није било могуће: свео је поетику "у епитаф и онај крстоносни сонет који нас и својим графичким обликом покушава спасити од онога о чему говори" (Ђ. Сладоје). Од десет књига песама, "Лазаревом суботом" (1989) и збирком "На капијама раја" (1994) отворио је ново, сопствено поље поетике којој се мора дивити јер се не може копирати.

САБОР "СРПСКЕ ДВЕРИ" - најпрепознатљивија и најорганизованија групација српских интелектуалаца, заговорника хришћанског хуманизма. На политичкој сцени Србије још из времена два светска рата (када су се највиђенији ствараоци окупљали око часописа "Хришћанска мисао") није било репрезентативнијег удружења независних интелектуалаца. Познати по масовно посећеним трибинама на Филолошком и Машинском факултету у Београду, по пројекту "Светосавске школе" за децу наших исељеника у Европи и Канади (ускоро и у Аустралији) - остављају незаобилазан траг у историји српске културе, пре свега, часописом "Двери српске". Тематски бројеви овог часописа (о Достојевском, Јустину Поповићу, Николају Велимировићу, Монархији или Тесли, Европској унији, Солжењицину и Сребреници) - аналитиком и чулом за истину - превазилазе све што постоји у запуштеној и имитаторској периодичној а сервилној издавачкој продукцији.

РАДОМИР СМИЉАНИЋ - светски српски романописац, приповедач и драмски писац, аутор је око 30 романа али и 3 књиге са политичком тематиком ("Срби, Немци и Хрвати", "Срби и свет", "Петер Хандке или немачко-српска рапсодија"). Пронео је славу српског језика и српске књижевности чувеном трилогијом ("Неко је оклеветао Хегела", 1973; "У Андима Хегелово тело", 1975; "Бекство на Хелголанд", 1977.) која се уписла у најтиражније бестселере. Док га је српска критичка мисао од почетка сврставала - "по необичности, новој фантастици и бруталном реализму" - у сам врх савремене српске прозе, немачки критичари су Смиљанићеве романе убројили "у најбоља дела светске литературе" (П. Јокостра). У дугом литерарном луку, од књиге "Неко је оклеветао Хегела" па до романа "Бенџамин" (2000) - Смиљанић је остао веран гротескном приказивању света и нарастајуће моћи зла. У рату против Срба (1991-1995) на територији бивше комунистичке Југославије, али и у рату евроатлантске фаланге 1999 - Смиљанић је примереном етиком сведочио програмирано страдање сатанизованих Срба. За ту сврху покренуо је и хуманистичко удружење "Бела ружа" које се прочуло у свету блокадом Дунава. Приликом распада Југославије чинио је све да свој народ одбрани од медијског геноцида којим га је црна интернационала претварала од жртава у злочинце. Упозоравајући на политику светских моћника, која је изгубила разуман компас, надао се саборном јединству на политичкој сцени Србије. Наиме, слутећи да би Срби могли бити етнички очишћени у бившим југословенским  републикама, као што и јесу, стрепео је да би цео национ могао доживети поновни полом као у Другом светском рату, када је, у Јасеновцу, хрватском концентрационом логору, пострадао и његов отац, професор музике Угљеша Смиљанић.

АНАТОЛИЈ ДМИТРИЈЕВИЧ СТЕПАНОВ - оперативни уредник Православне информативне агенције "Руска линија". Захваљујући професионалцима-ентузијастима информативни програм ове агенције, као и сајт, прерастао је у прави медијски мост између најбројније православне земље са истоверским народима. Посебну пажњу изазвала је њихова трибина не тему "Русија и Ватикан" чији се прилози већ користе у научној литератури. Интересантно да је после ове трибине, и неких притисака невладиних организација, агенција одлучила да преименује сајт у "Руска национална линија".

ОТАЦ СТЕФАН - игуман манастира Велика Ремета који у конаку, после недељене литургије, организује саборовање и разговоре на духовне и актуелне теме. Уводничари су наши познати интелектуалци, па ово монашка трпеза љубави јесте много више трпеза која ублажава духовну глад српских верника. Игуман Стефан, с благословом Епископа сремског г. Василија, ревнује традицији славних игумана српских православних светиња, које су одувек биле чувари и преносиоци духовног идентитета и културе страдалног христољубивог српског национа.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ - култна је институција, уз Српску православну цркву и САНУ, која је у последње две деценије прошла кроз ураганску омразу услужних интелектуалаца и невладиних организација, гласноговорника антисрпске политике. Синоним за УКС је њена трибина "Француска 7" на којој су се писци и слободни мислиоци оглашавали поводом сваке друштвене патологије. УКС је прво отворило расправу о "Косовском питању" на трибини "Срби и Албанци у Југославији данас" 26. априла 1988. Најзад, на својој трибини УКС се огласило протестима у свим данима бомбардовања Србије, почев од 25. марта 1999. под називом "Београд није праг Вашингтона". Те, наопаке 1999, без одлуке Савета безбедности, 19 земаља укључених у казнену експедицију НАТО, на челу са САД - извршило је етноцид и екоцид над народом који није био у рату ни са једном државом која је учествовала у овом срамном атаку на Србију.

                                     - К.

(После неколико седница, током два месеца, Комисија за награде ревије "Збиља" једногласно је усвојила листу Благодарника, а радила је у  саставу: Момир Лазић, Предраг Р. Драгић Кијук, проф др. Мирко Зуровац, Небојша Дебељаковић, Катарина Костић и Ладислав Лазић)