Мало размишљање о канонизацији Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског 

Сведочанство Господње је било очигледно за оне који су гонили Преп.оца Јустина – јер су га гонили због Христа Богочовека – као и за верни народ (међу којима је било и свештенства и по који епископ) који у себи није имао страха јудејског. Пут до канонизације Преп. оца Јустина је био дуг и препун искушења и оспоравања, баш као и код сваког Светог кога Бог прослави.

Тако је било и са Светим Николајем Охридским и Жичким кога су многи као светог много пре канонизације (јер су видели и осетили сведочанства те светости) док су постојали и они који су то оспоравали говорећи да је Он љотићевац и страствени пушач и сл.

У случају Владике Николаја можемо приметити и појаву још једне, на први поглед недефинисане, групе људи коју би могли да назовемо – трговци. То су они који прештампавају по својој вољи и за свој рачун дела Светог Владике и који нису безопасни ма колико да су безлични. Својом незаситошћу за новцем трговци полако мењају и сама дела прилагођавајући их купцу. Да кажем тако, осавремењавају их кидајући њихову органску везу са њиховим аутором. Најбољи пример за то је дело Светог Владике Николаја ОХРИДСКИ ПРОЛОГ, који се сада прештампава под насловом ПРОЛОГ Светог Валдике Николаја. Ако је Свети Теофилакт био и остао Охридски, зашто се то одриче Светом Владики Николају и његовим делима писаним у Охриду, ако је Свети Владика био епископ и у Жичи и у Охриду? Просто је смешно када се покушава да се свевремени Светитељи Бога Живога сведу на уску савременост, најнестабилнију пројаву људских умотворина у времену и простору.

Покушаја да се осавремени и Преп. отац Јустин такође има, али то не чине прости трговци, но трговци душама људским, много опаснији и перфиднији. Трагедија је велика што су коловође у покушају редефинисања сведочанства Преп.оца Јустина они који на сав глас трубе (кроз све медије) да су они једини прави ученици и настављачи тог сведочанства. Наравно, реч је о пензионисаном епископу Атанасију и Господину Гласоговорнику, самозвани Архиепископ то исто чини али по евроунијатским комитетима. Пензионисани епископ Атанасије говори за себе да је духовно чедо и настављач Преп.оца Јустина док се у пракси бори против духовништва у Цркви. Гласоговорник своју духовност поистовећује са својом непогрешивошћу коју покушава да наметне Цркви. Сасвим сагласни себи самима, они Владику Артемија оптужују што, без медија али међу народом показује, на делу дело свог духовника тј. Преп. оца Јустина.

Један пример осавремењавања и недоследности осавремењивача дела Преп. оца Јустина јесу написи и изјаве пензионисаног епископа Атанасија о Догматици коју је написао (записао) Преп.отац Јустин. Пензионисани епископ Атанасије је написао следеће: «Догматика Оца Јустина се сматра до данас најбољом у Православљу (што сам Отац Јустин не би из смирења никада признао), јер она следује догматско богословље Светих Отаца, нарочито Светог Јована Дамаскина, пред којим се, као и пред свима Светим Апостолима и Светим Оцима Цркве Христове, Јустин бескрајно смиравао, као и пред Српским Светитељима: Светим Савом и Светим Николајем.»¹

Међутим, шта мисли о томе приватно, без медија, и када се осећа сигурним од сведока, пензионисани епископ Атанасије о истом изјављује, по сведочанству присутних, следеће: «Еп. Атанасије каже за догматику о.Јустина да је добра, први дио је лош, хтио је и сам о.Јустин да је поправи, друга и трећа су епопеје, али ипак „то је само догматика о.Јустина“.»²

Ако упоредимо ове две изјаве, рекло би се да су у питању две особе, али нису, или је у питању дисконтинуитет у мисли код пензионисаног епископа Атанасија или...? Нема дисконтинуитета но континуитета у покушају лицемерног додворавања јавности да би се подметнуло кукавичје јаје (прва изјава), док друга изјава показује шта стварно мисли споменути пензионисани епископ о Догматици коју посведочи Преп. отац Јустин. Кључни показатељи на то јесу изрази «Догматика Оца Јустина» и «то је само догматика о.Јустина». Догматика коју нам је посведочио Преп. отац Јустин, као и Свети Јован Дамаскин нису њихове приватно-философске «догматике». У томе је проблем! Споменути Св. Оци, као и сви остали Свети Оци, нису промовисали своја философско-егоистична досећања него сведочили и сведоче догмате Цркве који су од Бога људима откривени. Догмати представљају темељ сведочанства Цркве у овом свету.  Кроз искуство вере Светих Отаца, Христос Богочовек себе пројављује, Духом Светим, као Јединог Спаситеља света и човека, Који је по вољи Бога Оца. Једино на овом темељу, Богочовеку Христу, Црква може да буде и јесте Црква Духом Светим, тј. Богочовечански Организам. Све ван тога и мимо тога јесте еклектизам човекомиша.

Поред споменутог начина осавремењавања дела Преп. оца Јустина постоји и онај главни начин, који уствари доминира у целом том морбидном захвату. Суштина тог главног напада на наслеђе Преп.оца Јустина јесте стално занемаривање главне карактеристике, у сведочењу Богочовека Христа Преп. Авве, а то је антиекуменизма и антипапизам .

О томе се не прича, као и о томе да је због тога био гоњен, али не од комуниста. Антикомунистички став Преп. оца Јустина се наглашава³, каже се да је Преп.отац Јустин теолог, писац и сл. али се не каже да је антиекумениста. Не каже се да су му забрањивали књигу Православна Црква и екуменизам, која је први пут штампана у Солуну 1974.године и поред забране. Преподобни отац Јустин јесте био све то, али је пре свега био и остао свештенослужећи сведок и пример да компромиса са јеретицима и осталим дериватима духа богоотпадништва нема и не може бити. То у нашем времену и у свим временима значи бити антиекумениста.

Избор за хришћанина (код Преп.оца Јустина хришћанин и православац су синоними) је увек Христос Богочовек, а не земаљско које је за мелена. То истовремено значи борбу за целу творевину али без богоотпадништва, тј. за слободу од греха и смрти. Поље тог рата јесте човек, христолики и христочежњиви, без чије слободе у Христу нема правог живота ни за кога у овом нашем палом свету. Сам Бог за нас ратује, када завапимо попут детета, које тражи родитеља, Који једини може да нахрани и одбрани од греха и смрти. Вапимо Духом Светим, Христовим устима и гласом, покрећући себе тим даром ка Богу Оцу, коме нас Христос усиновљује. Живи смо и делатни, јер је Жив и Делатан Бог, који не прави компромис са грехом и смрћу, и који воли и љуби сваког човека, дајући се сваком и за сваког од људи, без наметања.

Није такав бог оних, који би сада да имају заједницу са Папом, кога непокајаног Преп.отац Јустин означује као главног промотера цркве без Богочовека Христа. У овоме је Преп. отац Јустин следио Светим Оцима, нпр.Св. Марку Ефеском, Св. Козми Етолском али и свима који са јеретицима и са јересју нису правили компромис.

Нажалост сада је код нас Срба Господин Гласоговорник, други који се издаје за ученика и наследника Преподобног Авве, постао предводник у ходу ка унијатскофилософском приближавању Папи. Да подсетимо да је Господин Гласоговорник докторирао на Светом Марку Ефеском, а сада ради супротно, све под маском новог, савременог, схватања и тумачења Светих Отаца па и Преп. оца Јустина.

Немогуће је, ма колико се осавремењивачи трудили, говорити о Преп. оцу Јустину без његовог антиекуменизма и антипапизма, то би исто било као када би смо говорили о делу и сведочењу Светог Атанасија Великог без његовог става против Арија.

У сенци канонизације Преп.оца Јустина покушава се уклањање сведока и настављача, свих кључних искуственотеолошких ставова, Преп. оца Јустина тј. Владике Артемија. Опет велим, суштинска замерка Владики Артемију од стране појединих у Св. Арх. Синоду СПЦ, јесте његова принципијалност у антиекуменизму и антипапизму. Поред овога, постају јасне друге замерке («греси»), нпр. за послушност свом духовнику (тј. Преп. оцу Јустину), за угледање на Светог Владику Николаја, јер и он кроз писма одговара верном народу, за следовање Светом Максиму Исповеднику, у сведочењу да је душа човекова, иако створена, бесмртна, за разлику од Игњатија Мидића који смрт проповеда као природну датост и задатост човека без обзира на грех. На крају испада, да је опасно у СПЦ сведочити да је Христос Богочовек Α и Ω свега.

Нажалост садашњи фарисеји и главешине опет кажу: «Боље је да страда један човек но да пострада цео народ (ван «раја» ЕУ и Папиног загрљаја)» - па зато прихватају Преп.оца Јустина, да би скренули пажњу од каменовања и распињања Јустиновог чеда.

Хвала Господу што је онима, који убијају Пророке, извео пред лице Пророка и сведока – свог Преп. оца Јустина Ћелијског са духовним чедом његовим Владиком Артемије. Они су двојица сабрани у име Христово, тако да је и Он са њима. Ко је пак, са медијским звездама које, осавремењавањем, ричу на Свете Божије, не знам, то нека се они запитају.

Богу нашем слава и хвала за све.

 Михаило Перовић

  __________

¹Умировљени Еп. ЗХП Атанасије (Јевтић), КРАТАК ЖИВОТОПИС СВЕТОГ АВЕ ЈУСТИНА, у БОГОНОСНИ ХРИСТОСЛОВ, Хиландарски путокази књига Бр. 50, Хиландар, 2007, 11.

²Монах Пајсије, Истина о посети еп. Атанасија манастиру Сопоћани, http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/03/tasa-sopcani/

³Видети напомену 1.