|
Ранко Гојковић
Истина се не доказује, она се показује
Митрополит Санкт-Петербургшки и Ладошки Јован Сничев, који је својим пастирским радом "милионе Руса подигао из чамотиње и очајања и наоружао их надом"1, духовник безмало све Русије у страшним годинама перестројке, говорећи о духовном паду појединих руских епископа рекао је ово: "Да, жалосне дане преживљава Руска Црква. Сами епископи разарају њене темеље, кидају је јадну и на све начине јој се ругају. То су они епископи последњих дана за које се молио преподобни Серафим Саровски и добио одговор да се не моли за њих јер их Господ неће помиловати! И заиста, зашто да их помилује? Треба кажњавати. Како си ти Господе дуготрпељив према нама грешнима! Спаси, Саздатељу, Цркву Своју која страда од безумља управитеља. Заштити невину децу, огради истинске служитеље од напасти лукавих људи!..."
Колико су ове речи данас актуелне у Србији. Само би могли променити у тексту: "Да, жалосне дане преживљава Српска Црква. Сами епископи разарају њене темеље...
Ако је Господ преподобном старцу Серафиму Саровском (који се 1000 дана и ноћи, без прекида, на стени, молио Господу) одговорио да се не моли за такве епископе, да их неће помиловати, онда је бесмислено њима се обраћати. Али се треба обраћати оним епископима који немају "вишак енергије" да би га трошили играјући фудбал али су још неодлучни и неопредељени. Поредак српског живота је потицао из Цркве, па су Срби и Православну Нову Годину звали Српска Нова Година, поистовећујући српство са Православљем. Зато је на епископима огромна одговорност да не кваре оно што је сачувано и у најтежим временима ропства, свету веру Православну и свету Цркву Светосавску.
У време трајања Сабора СПЦ имао сам част и задовољство да угостим два велика српска пријатеља, руску браћу Анатолија Дмитријевича Степанова (духовно чедо митропилита Јована Сничева), главног уредника Православне Информативне Агенције Руска Народна Линија и књижевника Павела Вјачеславовића Тихомирова. Њима није било јасно како је могуће да Сабор не жели да разматра текст који је потписало 15 000 верујућих људи. Да су четири верујућа човека потписала неки апел, Сабор је морао да то размотри - рекао је тада Анатолиј Степанов.
И заиста, дешавају се просто невероватне ствари. Верни народ је забринут јер осећа да је Ватикан поново раширио своје чељусти и запахнуо својим отровним задахом Српску Цркву. Владике које седе на Светосавском трону поносе се тиме што су примили бискупски прстен од римског папе и то оног папе који је за њихов народ рекао НАТО генералу "уништите ту гамад". Може се владика тиме поносити али верујући народ српски зна да нема нити је имао већег крвника у својој историји од Ватикана. Свети владика Николај Српски каже "о страдалци многи под хумкама влажним, победа је ваша над хришћанством лажним". Свети Николај за стравични геноцид над српским народом директно и без околишења оптужује Ватикан и назива их лажним хришћанима а данашње владике их зову "сестринском црквом". Па да ли верном народу српском треба Иринеј Бачки да буде већи ауторитет од светог владике Николаја? У супротном, верни народ је парасинагога.
Верни народ је својим окупљањем хтео да покаже своју забринутост због многих појава у својој Цркви. Да покаже забринутост због плача свог највећег заступника пред Господом, Светог Саве, чије су иконе проплакале пред почетак Сабора СПЦ, прво у Јерусалиму а потом на Криму.
http://ruskline.ru/news_rl/2010/04/26/eto_yavnyj_znak_edinstva_treh_bratskih_
narodov_velikorossov_malorossov_i_serbov/
Верни народ зна да присталице екуменизма не могу бити истински по духу ученици аве Јустина јер је ава Јустин екуменизам назвао свејерсју. Не могу истински авини ученици избацивати његово учење са Богословског факултета. Верујући народ види и осећа то лицемерје и то лицемерје треба да виде и осете и "неодлучне" владике.
Права Црква Христова мора да држи чисто учење, остављено од апостола, од њихових нследника брижно чувано да не би скренуло у лажна умовања и погрешна учења. "Али, ако вам и ми или анђео са неба проповеда Јеванђеље другачије него што вам проповедасмо, анатема да буде" - упозорава апостол Павле (Галатима 1,8-9). Пуким расуђивањем (разумом) Истина се не може спознати. Може администратор написати и 50 томова о литургији, по речима светих отаца "Истина се не доказује, она се показује". Господ је обдарио људску душу да зна где је светлост а где тама, где је истина а где лаж али ако човек, па био то и владика, то знање помути греховним саблазнима, тада почиње људско мудровање и расуђивање независно од Господа Који нам једини Својом милошћу открива тајанствена знања. Та знања чува наша света Православна Црква и то знање се није мењало на протеклих 2000 година. На примеру Ватикана и протестаната видимо како се завршавају покушаји људи да "исправе" реч Божију и да у Господњу науку унесу своје мудровање. Одмах су као осушене гране на дрвету отпали од благодатне пуноће Васељенске Цркве.
Православна Црква осим знања у својим грудима скрива и непроцењиви дар - Свете Тајне - које је Господ даровао човеку ради спасења душе његове. Верни народ је хтео да подсети владике са каквим се ниподаштавањем неки епископи односе према Светим Тајнама. У неким епархијама је малтене избачена Света Тајна Исповести. http://borbazaveru.info/content/view/133/30/
Саборска одлука о смени владике Артемија крије у себи и једну врло опасну политичку димензију, коју изгледа наше владике нису уопште узимале у обзир. Наиме, пошто је огроман број монаштва у епархији Рашко-Призренској веран епископу Артемију и прети да ће напустити КиМ уколико остане садашњи администратор, прети опасност да се понови "кипарски сценарио". Тада су после напуштања манастира од стране монаха после окупације тог дела Кипра од стране Турске, Турци то искористили и од тих манастира направили музеје. Шиптари прижељкују такав сценарио јер они знају а зна и верни народ српски (изгледа за разлику од многих епископа), да је српско монаштво очувало српско Косово а да то музеји свакако неће урадити.
Света вера Православна је и током ропства сачувала самобитност нашег народа, утврдила у нама љубав према отаџбини, вери и Цркви, надахњујући на небројене подвиге своје верне синове. Верни народ који је потписивао петицију и окупљао се око зграде патријаршије, није никаква парасинагога. То је био искрени покушај верујућег народа да веру Православну, тај наш живи савез са прецима, сачува и преда је својим потомцима као највеће богатство које му може оставити.
Овај текст сам почео речима великог руског владике Јована Сничева (захвалан сам Господу што ме је удостојио да се поклоним његовим моштима у Александро-Невској лаври у С.Петербургу) па ћу његовим речима и завршити: "Љубљени, светоотачка предсказања нам говоре о масовном отпадању од Истините Цркве које ће бити све јаче како се буду приближавала "последња времена", као и о појави "лажне цркве", "антицркве", коју ће као противтежу Цркви Христовој створити слуге долазећег антихриста да би "преварили, ако буде могуће и изабране" (Матеј 14,24). Велики руски светитељ Теофан Затворник још пре 100 година овако је говорио о овој лажној цркви упозоравјући верне на саблазан која долази: ,,Мада ће се хришћанско име чути свуда и свуда бити видљиви храмови и црквени обреди и поредак ипак ће све то само бити привид а унутра ће бити велико одступништво"2.
Ранко Гојковић
_________________
1Митрополит Јован - Буди веран до смрти - Образ Светачки
2Митрополит Иоанн - Русскчй узёл - издательство Царское дело . С.Петербург 2008
|
