|
Свети владика Николај
МАЈКА СРПКИЊА Боже мили од зла нас закрили Ништа теже него бити мајка А најтеже Србинова мајка.
Била тако Стоја Стојанова Што је девет родила синова Све родила све их нахранила У боју су изгинули синци За Крст часни и веру хришћанску За Крст дрвен и слободу златну. Свако јутро пре јарка сунца Тужна мајка на гробу ходила Погрбљена са штаком у руци И успут је сузе пролевала Пролевала по зеленој трави. Анђел Божји од Бога послани Ходио је иза леђа мајке Сузе њене у путир сабиро. Како их је у путир сабиро У бисер са сузе претварале Низао их анђел у ђердане Па их у рај Божји узносио Синовима на врат навезивао. Хвала Богу хвала јединоме Који небо и земљу покреће Нашу тугу на радост окреће. Ову до сада необјављену песму нашао је у рукописима свога кума, светог. владике Николаја, покојно судски капетан Славко Стоковић, у Либертвилу – САД. „Глас са Цера“, бр. 15, мај Л. Г. 2010. |
