Савремени човек је изгубио стид Апсолутно је прекорачена свака граница пристојности и око тога постоји потпуни јавни консензус, укључујући у тај консензус и телевизију „Пинк”, каже председник Савета Републике радиодифузне агенције
+++ Разговор с владиком Порфиријем (Перићем), председником Савета Републичке радио дифузне агенције (РРА), започињемо у четвртак, у часу када пристиже информација да је гледаност „Фарме”, ријалити програма телевизије ,,Пинк”, опала за више од 50 одсто пошто је „Пинк” испоштовао захтев да псовке и непристојни изрази буду прекривени, „биповани”. На наше питање да ли је Савет РРА у овом случају морао да реагује и раније, владика Порфирије каже да је Агенција претходно већ донела одлуку о покретању поступка против „Пинка” због „Фарме”, али и против неких других емитера због вербалног екстремизма и увредљивог говора. – Истовремено, непристојности на „Фарми” су толико ескалирале да је Савет РРА био решен како то мора безусловно и одмах да престане, не чекајући окончање поступка који је такав да не може бити окончан брзо, због тога што и они против којих је поступак усмерен имају одређена права у том поступку. Закон им даје рок од две недеље за изјашњење – каже владика Порфирије. Који су све моменти изазвали реакцију Савета РРА? Постоји више чинилаца. Један су реакције јавности које су у форми телефонских позива и примљене електронске поште долазиле до нас у застрашујућем обиму. Друго је свест да је апсолутно прекорачена свака граница пристојности и да око тога постоји потпуни јавни консензус, укључујући у тај консензус, како ћемо доцније видети, и телевизију „Пинк”. С тим у вези, било је и сазнање да је праг осетљивости померен и, ако би овај случај прошао без икакве наше реакције, поставља се питање шта је следеће што бисмо могли да очекујемо. Шта РРА може реално да учини у оваквим и сличним ситуацијама? Агенција може, што и чини, да предузима поступке који у случају вишеструког кршења закона, као крајњу консеквенцу, могу имати и одлуку о одузимању дозволе за емитовање. То је нешто што бисмо ми свакако желели да избегнемо, али је Савет РРА истовремено одлучан, уколико се покаже потребно, да искористи могућности које има на располагању и које пружа закон. Какве су те могућности? Чињеница је да су те могућности ограничене. Агенција није преки суд и не може, то треба рећи, да забрањује емисије, поготову не у некаквом кратком поступку. Које то инструменте користи Савет РРА у свом активном односу према емитерима? У највећем броју случајева, уместо репресије и кажњавања, радије користимо могућност да разговарамо са емитерима. Најчешће је то делотворно. Понекад је довољно само то да емитерима ставимо до знања да је одређено понашање предмет наше пажње, после чега ситуација буде поправљена, а спорни програм се обуставља. Делом, то је израз ауторитета Агенције, али и израз свести емитера да неког реда мора да буде и да они у томе виде и свој интерес. Уверили смо се у тои у случају „Фарме”. После разговора ситуација се видно поправила. Видећемо шта ће бити до краја. Шта би требало мењати у постојећој правној регулативи да би рад РРА био квалитетнији? За почетак, помогло би и то ако би почели да се спроводе они закони који већ постоје. Такође, неки усвојени закони су у колизији са Законом о радиодифузији, што је ситуација за којуочекујемо да буде разрешена. Док се то не реши, нећемо у земљи имати јасан концепт власништва над медијима, а то је рђаво не само са становишта радиодифузије. Најзад, и систем кажњавања прекршилаца, о чему се последњих дана највише говори, доста је незграпан и требало би да буде оперативнији. Да ли као свештено лице имате израженији праг моралне осетљивости када је реч о форматима који изазивају овако бурне реакције јавности ? Противник сам моралисања, али као свештено лице, а и лично, јесам осетљив за питања морала и пристојности. Свој статус у Цркви одвајам од свог ангажмана у другим јавним пословима. Савет РРА је секуларна установа, руководим се законима као и други чланови Савета и не сматрам свој ангажман у томе смислу посебним. У чему, превасходно, данас видите одговорност електронских и штампаних медија? Одговорност је, разуме се, огромна, пре свега имајући у виду да су наши медији, електронски и остали, у пракси врло мало ограничени прописима у погледу садржаја којима се баве. Псовке и просташтво нису никаква специфичност електронских медија, него тога имате и у штампи, само што је утицај електронских медија, ту мислим на телевизију, далекосежнији. У времену у коме живимо изложени смо диктату тржишта и ту треба тражити разлоге за понашање медија. Међутим, никакви рејтинзи и тиражи не могу бити оправдање за експлозију уличарског понашања и некултуре. Најбољи пример је био овај случај с „Фармом”. Као и свака крајност, и то је изазвало огромно занимање публике, али томе се свеједно мора стати на пут јер постоји и нешто што је јавни интерес о коме медији морају да воде рачуна. Очигледно је да постоји потреба за ефикасним механизмом помоћу кога бисмо као заједница могли да се заштитимо од таквих ствари. Како ви лично гледате на телевизијске формате какав је „Фарма”? Ако смо се определили да имамо програме који се зову ријалити шоу, определили смо се за то да можемо да уђемо у потпуну интиму некога човека. А у својој интими сви смо ми другачији него у јавном животу. Сви људи на „Фарми” су у једној врсти затвореног система и потпуно сам сигуран да они, психолошки посматрано, у неком тренутку потпуно забораве или, у најмању руку, нису свесни своје изложености камерама. Тада се они понашају онако како се понашају у својој интими. Ако смо се определили да такви програми постоје, ни на који начин не смемо бити изненађени оним што тамо сусрећемо. Свако од нас је у својој интими другачији него што јесте и углавном се трудимо да се покажемо бољима, финијима, култивисанијима, него што заиста јесмо. Људе који у таквим условима живе ја могу да разумем, али је друго питање емитер који приказује тај програм јер он има могућност да у одложеном програму ипак отклони оно што је скандалозно, што је скаредно, што може да штети психолошком и сваком другом развоју малолетника, чак да производи, можда, својеврсну агресију и побуђује на непристојно понашање и одрасле. Откуд тако велика гледаност ових програма? Њихова велика гледаност показује једну потребу која није за похвалу код модерног човека, његову потребу да се меша у туђи живот, да буде информисан о интими и о туђем животу, да се наслађује догађајима који се тичу других људи, нарочито ако су негативни и ружни. Поред тога, како је рекао Едуард Мурије, савремени човек је изгубио стид. Нема тананости, тајне, „светог незнања”, прикривене љубави. Редослед поступака у човековом животу требало би да буде другачији, свако од нас пре свега требало би да се бави собом, међутим, пошто смо по правилу незадовољни сопственим животом и сопственим унутарњим стањем које не зависи по сваку цену од спољашњих околности, спремни смо на један лицемеран животни став – себи дозвољавамо све могуће духовне, душевне и психолошке девијације. Оптерећени самољубљем и егоизмом и свим оним што проистиче из тога, неспремни смо да се боримо са својим слабостима и немоћима, а пошто треба да имамо некакав ангажман, онда се бавимо другима. Између осталог, велику гледност ових програма објашњавам и овим разлогом. Слободан Кљакић ---------------------------------------------------- Опала гледаност „Фарме” Гледаност „Фарме” опала је после расправе у РРА, у уторак. Када се пореде три дана (уторак, среда и четвртак), после саопштења РРА и исти дани из претходне недеље, проценат гледаности у било ком минуту емисије био је мањи за 20 одсто, а у односу на просек за три последње недеље мања је за седам одсто. Међутим, порастао је укупан број људи који су дошли у контакт са емисијом, вероватно због пажње коју су медији посветили расправи у РРА, каже за „Политику” Дарко Броћић, директор „АГБ Нилсен”. [објављено: 30/05/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Savremeni-chovek-je-izgubio-stid.sr.html |