|
БОГОСЛОВИМА ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРИВРЕМЕНО У НИШУ
Господу се за Вас молим, да пре заборавите да дишете но да заборавите Косово и Метохију.
Сваког јутра се са Призреном будили, ка Пећи ходили, на леђима носили Љевишку и Архангеле, срећући се са Дечанима. На Бистрицама куће градили, на Ситници и Лабу жеђ гасили, на Паштрику и Шари стада напасали. У Мушутишту се крштавали, у Грачаници венчавали, у Призрену школу учили, у Крушевцу и Бањској столовали! У Биначу Мораву кротили, у Девичу и Зочишту тиховали, увек и свагда Бога молили, Христа Васкрслог на Космету славили. У Господу ми је нада, да се на Коритник попнем и Паштрик загрлим, Призрен загрејем и са Вама у њему смејем! Липа богословска да процвета и врате јој се деца! Када умрем са чика Симом над Коришом ме сахраните, са Бистрицом окупајте, молитвом у Љевишкој са мене грехе сперите. Крст са Светог Спаса ми у руке снесите, на одру пред Светог Ђорђа ме положите. Мач са фреске скините, њиме ме уснулог дигните, да са Ваших груди Газиместан и Крушевац гледам! Грачаницу и Пећ ниједном некрсту недам!
Бобан Миленковић, бивши ђак и наставник Призренске Богословије, привремено у Нишу. |
