ПРОВЕРА ВЕРЕ НА ПУТУ НАДЕ

         На последњој литургији пред испраћај монаха и искушеника, ни верници ни духовници нису могли да сакрију сузе

У келијама црноречког манастира остала су само четири сабрата, који ће сачекати долазак новог игумана и извршити примопредају манастира. Братство, које је и без траженог канонског отпуста у четвртак напустило манастир и отишло да себи потражи место за монаховање у некој другој епархији, како су за Правду рекли окупљени на испраћају монаха, оставило је оне верне који су волели и радо долазили у ову духовну кућу, да тугују, али и да се радују спасењу душа ових духовника.

Драгиша Бојовић, професор на Филозофском факултету у Нишу, који је међу многим верницима био у манастиру на дан када су га монаси напуштали, казао је за Правду да је за њега манастир Црна Река представљао „духовни дом, у коме је као човек узрастао у једној мери, наравно, не довољној".

- Народ је тужан зато што остаје без оних код којих се причешћивао, исповедао и долазио у манастир. Ово је један велики егзодус, jep, условно речено, мали број људи, али велики број духовника, одлази из једног манастира који је био симбол монаштва, не само у овој епархији, него у читавој Српској православној цркви. Све што се дешава, за мене лично представља само тужан дар, који се на неки начин мора преживети, а што није лако, ни из емотивне ни из црквене перспективе. Не можемо расуђивати шта ово значи за верујући народ и саму цркву, али сам убеђен, видевши ову слику у Црној Реци, да је овде црква Христова и да је као таква неуништива. Тамо где има гоњења, а они који су напустили манастире јесу гоњени, тамо заправо и постоји црква, која треба и у овим тренуцима да остане смирена. Не можемо ово гледати само кроз неку тамну перспективу, јер, напротив, у томе има и доста светлости - наглашава Бојовић.

Асистент Правног факултета у Крагујевцу, Зоран Чворовић, који је био на последњој литургији, коју је братство одржало у Црној Реци, рекао је да да су у њему помешала осећања туге и хришћанског оптимизма.

- Надамо се да Господ неће оставити своју цркву, све док у њој има исповедника, као што су црноречки монаси. Осећам тугу, јер многобројно братство, које, поређења ради, превазилази број монаха у читавој православној Бугарској, не одлази само из Црне Реке него и са Космета. Са друге стране, осећам хришћански оптимизам, посведочен суза ма које су се могле видети у очима верника и монаха, док су се искрено молили Господу да сачува једину, свету, нераздељиву православну цркву - каже Чворовић и истиче: - Одлазак монаха и искушеника без канонског отпуста је знак да је правни поредак СПЦ у блокади, а решење је било надохват руке, у отклањању првобитног узрока његовог рушења. То је донесена одлука да се уклони владика Артемије.

И Свети Архангели ускоро без братства

Отац Бенедикт, игуман манастира Свети Архангели код Призрена, потврдио је за Правду да ће готово припремљену молбу за канонски отпуст ускоро предати и монаси његовог братства.

- Хоћемо да поштујемо процедуру и да у манастирским књигама оставимо доказ о томе да јесмо тражили канонски отпуст, али не надамо се одобрењу да променимо епархију, јер је најављено да га нећемо добити. Пошто би требало да они који желе да оду, то и могу да учине, нико нас не може задржати злоупотребом послушања цркви. У случају да напустимо манастир без канонског отпуста, као и наша црноречка сабраћа, прихватићемо све црквене казне, изузев размонашења, јер је оно неканонско. Добијемо ли канонски отпуст, у манастиру ћемо сачекати пријем у некој другој епархији - казао је игуман Бенедикт.

Он додаје да народу који у овај манастир долази није свеједно, али да многи разумеју ситацију и подржавају их, док неки мисле да треба остати и борити се до краја.

- Сви ми смо се окупили око владике Артемије као духовника и оца, живели са њим, молили се и обнављали манастире у потпуном смирењу. Након његовог уклањања, стигла је и забрана да он остане наш духовник, тако да све оно због чега јесмо овде више не постоји, и ми немамо разлога да останемо. Отићи ћемо тамо где ћемо, можда не физички, али духовно свакако, бити ближи њему - истакао је отац Бенедикт.

М. Карић

Извор: „Правда“, субота-недеља, 5.- 6. јун 2010.

Приређивач: „Борба за веру“