header image
"Политика": Да ли је могућ раскол у СПЦ? Штампај Е-пошта
недеља, 06 јун 2010

Артемијеве присталице траже поштено суђење

           Зо­ран Чво­ро­вић, прав­ни исто­ри­чар на Прав­ном фа­кул­те­ту у Кра­гу­јев­цу, ина­че члан недавно осно­ва­ног Ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра за за­шти­ту прав­ног по­рет­ка СПЦ, ко­ји још чи­ни неколи­ко уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра и по­зна­тих адво­ка­та, на­шао се ме­ђу по­се­ти­о­ци­ма манастира Цр­на Ре­ка на дан од­ла­ска мо­на­ха. Он је за ,,По­ли­ти­ку” украт­ко об­ја­снио:

– Овај од­ла­зак мо­на­ха без ка­нон­ског от­пу­ста је­сте цр­кве­но-прав­ни пре­ступ. Њи­ме ће се, ме­ђу­тим, отво­ри­ти пи­та­ње пр­вог, знат­но те­жег пре­сту­па ко­ји је ини­ци­јал­но на­ру­шио цр­квено-прав­ни по­ре­дак. Реч је о про­тив­у­став­ној од­лу­ци о укла­ња­њу епи­ско­па Ар­те­ми­ја са трона епар­хи­је ко­ја је из­вр­ше­на про­тив­но чла­ну 111 Уста­ва СПЦ. Тај члан пред­ви­ђа да, са­мо као из­у­зе­так од ина­че до­жи­вот­не ар­хи­је­реј­ске слу­жбе и ко­ји се при­ме­њу­је ри­го­ро­зно, она може пре­ста­ти и то у слу­ча­ју ка­нон­ске осу­де, до­ка­за­не фи­зич­ке не­мо­ћи, оправ­да­не мол­бе за пен­зи­ју и пре­стан­ку јед­ног од основ­них усло­ва за ар­хи­је­ре­ја. Ни­је­дан од по­ме­ну­тих раз­ло­га ни­је по­сто­јао, а у од­лу­ка­ма Си­но­да и Са­бо­ра би­ло је и низ про­це­ду­рал­них гре­ша­ка. Та­ко да, по­што ни­је реч о суд­ској од­лу­ци, већ о са­бор­ској, до­не­тој гласови­ма ве­ћи­не, ра­ди се о управ­ном ак­ту ко­ји је мо­гу­ће по­ни­шти­ти. Та­ко да се са­мо по­ни­ште­њем пр­вог иницијалног пре­ступа мо­же ус­по­ста­ви­ти прав­ни по­ре­дак у пу­ној сна­зи и хи­је­рар­хи­ји. То би зна­чи­ло да се вла­ди­ка Ар­те­ми­је вра­ти и да му се омо­гу­ћи по­ште­но и пра­вед­но су­ђе­ње и од­бра­на.

Чво­ро­вић, та­ко­ђе, на­во­ди и низ дру­гих слу­ча­је­ва бе­за­ко­ња по­пут од­лу­ке Си­но­да да се Ар­те­ми­ју за­бра­ни по­вра­так у епар­хи­ју као ду­хов­ни­ка, јер он ни­је осу­ђен као је­ре­тик.

– Ина­че од­ла­ску мо­на­ха прет­хо­дио је и ла­нац кр­ше­ња ка­нон­ских пра­ви­ла по­пут јед­но­обра­зно­сти бо­го­слу­жбе­ног по­рет­ка у цр­кви, од­но­сно од­лу­ци Са­бо­ра да се ли­тур­гиј­ска слу­жба у цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма вр­ши јед­но­о­бра­зно и она­ко ка­ко се слу­жи­ла и ра­ни­је. То по­је­ди­ни епи­ско­пи ни­су по­што­ва­ли и уво­ди­ли су но­ви­не ми­мо од­лу­ка Са­бо­ра, нај­ви­шег ор­га­на у СПЦ. Да­кле, реч је о ни­зу на­ру­ша­ва­ња прав­них ака­та у СПЦ. Та­ко­ђе, би­ло је и по­вре­де не­про­менљи­вих дог­мат­ских ка­но­на, по­пут слу­же­ња са ино­слав­ни­ма и реч је о не­по­што­ва­њу нај­виших ака­та цр­кве – ис­ти­че Чво­ро­вић.

М. Д.

[објављено: 06/06/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Artemijeve-pristalice-traze-poshteno-sudjenje.sr.html

 +++

 Манастир Црна Река – бунт монаха

Ни­смо срећ­ни што иде­мо, на­род зна да ми по­др­жа­ва­мо на­шег ду­хов­ног учи­те­ља Артеми­ја, ре­као је бив­ши игу­ман Ни­ко­лај

Цр­на Ре­ка – „Ово ни­су ра­ди­ли ни не­при­ја­те­љи...Ни­је ово не­ки оби­чан ма­на­стир, та­ман по­сла да за­пу­сти”, го­во­рио је је­дан вер­ник при­сти­гао на „ис­пра­ћај” цр­но­реч­ким мо­на­си­ма. Ме­ђу­тим, кад смо га упи­та­ли ко их го­ни, ко је крив а ко прав... ни­је имао од­го­вор. И, не са­мо ње­му већ су мно­ги­ма још не­до­ку­чи­ва и не­ја­сна сва зби­ва­ња у Ра­шко-при­зрен­ској епар­хи­ји, ко­ја су кул­ми­ни­ра­ла про­ме­ном епaрхијске упра­ве и од­ла­ском мо­на­ха и ис­ку­ше­ни­ка из Цр­не Ре­ке.

А, ре­кло би се, да је исти­на ка­ко Цр­на Ре­ка ни­је „оби­чан” ма­на­стир. Не са­мо због то­га што по­сто­ји ве­ко­ви­ма, што се у ње­му под­ви­за­вао Све­ти Јо­а­ни­ки­је Де­вич­ки и још од тур­ског роп­ства чу­ва­ју ко­сти ве­ли­ког ду­хов­ни­ка Пе­тра Ко­ри­шког, ко­ји је био учи­тељ и Ца­ру Душану... већ што је и у са­вре­ме­ни­јем до­бу од ве­ли­ког зна­ча­ја за на­род и ве­ру. Та­ман кад је по­рат­них го­ди­на при­лич­но за­пу­стео, у „жи­вот” га је, кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на, сво­јим дола­ском вра­тио баш та­да­шњи игу­ман Ар­те­ми­је. Ус­пео је да га об­но­ви, ка­ко у по­гле­ду изград­ње и ре­кон­струк­ци­је обје­ка­та та­ко и у број­но­сти бра­ти­је. Уз то, исти­на је и да се ми­ну­лих де­це­ни­ја ов­де де­си­ла сна­жна об­но­ва ду­хов­но­сти ко­јој је и у дру­гим ма­на­сти­ри­ма доприне­ло на де­се­ти­не мо­на­ха ко­ји су одав­де та­мо оти­шли. Из Цр­не Ре­ке по­те­кло је и неколи­ко игу­ма­на као и три епи­ско­па...

Сто­га је још ве­ћа од­го­вор­ност мо­на­ха ко­ји су без ка­нон­ског от­пу­ста од ад­мин­стра­то­ра епар­хи­је вла­ди­ке Ам­фи­ло­хи­ја овај манaстир на­пу­сти­ли. То је, сва­ка­ко, и под­ста­кло мо­на­хе на до­го­вор, о ста­ву и по­на­ша­њу, од­но­сно, ка­ко је бив­ши игу­ман Ни­ко­лај об­ја­снио, „да од­ла­зе­ћи то не сма­тра­мо не­ким ве­ли­ким де­лом, ни­ко­га при том не кри­ви­мо и

иде­мо у са­мо­пре­ко­ру, али ни­смо спрем­ни на не­ка­кве ре­фор­ме. Ни­смо спрем­ни да мењамо Устав, пра­ви­ла, све­те ка­но­не већ смо у ма­на­стир до­шли да ме­ња­мо се­бе и мо­ли­мо се за оне ко­ји то чи­не да пре­ста­ну пре не­го што их Бо­жи­ја во­ља за­у­ста­ви...”

Овим ре­чи­ма бив­ши игу­ман Ни­ко­лај је још до­дао и по­ја­шње­ње „ми ни­смо срећ­ни што иде­мо, на­род зна да ми по­др­жа­ва­мо на­шег ду­хов­ног учи­те­ља Ар­те­ми­ја, али про­ме­ни­ла се упра­ва ов­де и ни­је ле­по су­прот­ста­вља­ти се цр­кве­ном ве­ли­ко­до­стој­ни­ку епи­ско­пу Амфилохију ко­ји са­да има пу­ну власт у епар­хи­ји. И, да не би би­ло тр­ве­ња, сва­ђа и по­де­ла... За­што да се де­ли­мо и сва­ђа­мо, за­што? Свуд је зе­мља Го­спод­ња, има ме­ста под овим сун­цем Бо­жи­јим за све нас”.

На­ме­ру да не иза­зи­ва­ју тр­ве­ња и по­де­ле цр­но­реч­ки мо­на­си су по­ка­за­ли

и на де­лу, по­шту­ју­ћи епи­ти­ми­ју, од­но­сно за­бра­ну ли­тур­ги­је и при­че­сти за 40 да­на ко­ју им је из­ре­као још вла­ди­ка Ата­на­си­је ко­ји је до­шао на ду­жност ад­мин­стра­то­ра од­мах по сме­ни Ар­те­ми­ја. За по­не­ког је би­ло и збу­њу­ју­ће да су то­ком ју­тар­ње ли­тур­ги­је, ко­ја је прет­хо­ди­ла од­ла­ску из ма­на­сти­ра, мо­на­си по­ми­ња­ли вла­ди­ку Ам­фи­ло­хи­ја.

Све у све­му, мо­гло би се за­кљу­чи­ти да су би­ли спрем­ни на по­што­ва­ње епар­хиј­ског трона и ка­нон­ског по­рет­ка, али ни­ка­ко без свог ду­го­го­ди­шњег ду­хов­ног учи­те­ља...

М. Ду­га­лић

[објављено: 06/06/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Manastir-Crna-Reka-bunt-monaha.sr.html

+++

 Сукоб „синодалаца” и „артемијеваца”

Са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” сма­тра­ју да од­ла­зак мо­на­штва из Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске без ка­нон­ског от­пу­ста, упр­кос по­тре­си­ма, не­ће до­ве­сти до рас­ко­ла

Де­вет мо­на­ха и се­дам ис­ку­ше­ни­ка на­пу­сти­ли су ма­на­стир Цр­на Ре­ка. Они, ка­ко су рекли, иду за епи­ско­пом Ар­те­ми­јем, уми­ро­вље­ним вла­ди­ком ра­шко-при­зрен­ским, не уважава­ју­ћи мол­бе ад­ми­ни­стра­то­ра Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске ми­тро­по­ли­та цр­но­гор­ско-при­мор­ског Ам­фи­ло­хи­ја да оста­ну у ма­на­сти­ру.

Уми­ро­вље­ни вла­ди­ка ра­шко-при­зрен­ски Ар­те­ми­је у крат­кој из­ја­ви за „По­ли­ти­ку” ре­као је да не мо­же да ко­мен­та­ри­ше нај­но­ви­ја де­ша­ва­ња у епар­хи­ји на чи­јем је че­лу про­вео 19 годи­на, јер ви­ше ни­је над­ле­жан за де­ша­ва­ња у њој. На пи­та­ње ка­ко ту­ма­чи то што се у јавности по­сле по­след­њег за­се­да­ња Са­бо­ра у апри­лу ства­ра сна­жан ути­сак да по­сто­ји по­де­ла на „си­но­дал­це” и „ар­те­ми­јев­це” крат­ко је до­дао да не мо­же да го­во­ри о то­ме. Ка­ко незванично са­зна­је­мо у цр­кве­ним кру­го­ви­ма, са епи­ско­пом Ар­те­ми­јем раз­го­ва­рао је и админи­стра­тор Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске, ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он му је пре­до­чио да су га цр­но­реч­ки мо­на­си оба­ве­сти­ли да ће на­пу­сти­ти ма­на­стир и без ка­нон­ског от­пу­ста и за­тра­жио му да по­мог­не да их за­др­жи у том ма­на­сти­ру. Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је, ме­ђу­тим, ре­као да не може то да учи­ни и за­тра­жио да оста­не ду­хов­ник цр­но­реч­ком брат­ству, што ми­тро­по­лит Амфи­ло­хи­је ни­је при­хва­тио.

Озбиљ­ност не­су­гла­си­ца из­ме­ђу мо­на­штва и цр­кве­них вла­сти мо­же се са­гле­да­ти и у званич­ним са­оп­ште­њи­ма, упу­ће­ним јав­но­сти. Мо­на­си су у сво­јим са­оп­ште­њи­ма тра­жи­ли, на при­мер, пред за­се­да­ње Са­бо­ра „да ан­ти­ка­нон­ска, тј. ан­ти­цр­кве­на и цр­кво­ра­за­ра­ју­ће оку­па­ци­о­на екс­пе­ди­ци­ја у ли­ку бив­шег епи­ско­па за­хум­ско-хер­це­го­вач­ког Ата­на­си­ја” бу­де по­ву­че­на. „Си­нов­ски сми­ре­но” оба­ве­сти­ли су Са­бор да не мо­гу да при­хва­те од­лу­ку Си­но­да о разрешењу вла­ди­ке Ар­те­ми­ја, јер је сма­тра­ју не­ка­нон­ском. На­сто­ја­тељ ма­на­сти­ра Све­ти Архан­ге­ли код При­зре­на, чи­је је брат­ство та­ко­ђе на­ја­ви­ло од­ла­зак из ма­на­сти­ра, је­ро­мо­нах Бе­не­дикт не­дав­но је пи­сао: „Еп. Ар­те­ми­ја зна­мо, за њим иде­мо и ње­гов глас чу­је­мо, а вас оста­ле ’па­сти­ре’ не зна­мо и ре­чи ва­ше не раз­у­ме­мо”. Си­нод и Епар­хи­ја ра­шко-при­зрен­ска упо­зо­ра­ва­ју да се та­квим де­ло­ва­њем под­ри­ва цр­кве­ни по­ре­дак, да „апел” ко­ји су мо­на­си упу­ти­ли Са­бо­ру ви­ше ли­чи на сек­та­шке пам­фле­те, да та­квим де­ло­ва­њем оте­жа­ва­ју по­ло­жај вла­ди­ке Ар­те­ми­ја, јер га до­во­де у ве­зу „са сво­јим не­цр­кве­ним и раз­би­јач­ким ста­во­ви­ма”. Пред на­пу­шта­ње Цр­не Ре­ке, из Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске сти­же са­оп­ште­ње у ко­јем се мо­на­си упо­зо­ра­ва­ју да је ха­ри­змат­ска ве­за с „ду­хов­ним оцем” не­цр­кве­ни став, као и да је мо­на­си­ма усме­но об­ја­шње­но да „Цр­ква не мо­же до­зво­ли­ти псе­у­до­зи­лот­ско гру­па­ше­ње ко­је под­ри­ва цркве­но је­дин­ство”. И јед­ни и дру­ги пре­шли су с ре­чи на де­ла: мо­на­штво је у гру­па­ма по­че­ло да на­пу­шта ко­сов­ско­ме­то­хиј­ске ма­на­сти­ре, а цр­кве­ни суд раш­чи­ња­ва по­је­ди­не мо­на­хе – Симе­он Ви­лов­ски вра­ћен је у ред све­тов­ња­ка и из­ба­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це на три го­ди­не, а са­брат Цр­но­ре­ча­на Ан­то­ни­је ли­шен је мо­на­шког чи­на и на две го­ди­не ис­кљу­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це.  

Без об­зи­ра на све то, не­ко­ли­ко са­го­вор­ни­ка са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли сма­тра да од­ла­зак мо­на­штва из епар­хи­је без ка­нон­ског от­пу­ста и на­ја­ве бу­ду­ћег оси­па­ња ра­шко-при­зрен­ских „цр­но­ри­за­ца” не­ће до­ве­сти до рас­ко­ла, иако су мно­ги од њих ми­шље­ња да би та­кав по­сту­пак мо­гао да на­ште­ти вла­ди­ци Ар­те­ми­ју. Цр­но­реч­ко брат­ство, уз са­оп­ште­ње да на­пу­шта манастир са или без ка­нон­ског от­пу­ста, до­да­је и да ће при­хва­ти­ти сва­ку ка­зне­ну ме­ру „не одва­ја­ју­ћи се на тај на­чин од те­ла Цр­кве као ње­на вер­на ча­да”.

Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је у не­дав­ном ин­тер­вјуу за је­дан не­дељ­ник ре­као да су си­нод­ска одлу­ка да бу­де раз­ре­шен упра­вља­ња епар­хи­јом и са­бор­ска од­лу­ка да бу­де трај­но раз­ре­шен и уми­ро­вљен про­тив­у­став­не, али да их он при­хва­та, као и да је ка­жњен без су­да и осу­де, али да о рас­ко­лу не­ма ни го­во­ра. „То не до­ла­зи у об­зир. Су­шти­на је да љу­ди не при­хва­та­ју не­прав­ду и ту је тач­ка”, обра­зло­жио је вла­ди­ка Ар­те­ми­је.

„Не­по­слу­шност” Цр­но­ре­ча­на, ко­ји су због ода­но­сти епи­ско­пу Ар­те­ми­ју све­сно прекрши­ли ка­но­не, као и на­ја­ве да би слич­но мо­гли да ура­де и дру­ги мо­на­си, Жи­ви­ца Ту­цић, вер­ски ана­ли­ти­чар, ви­ди као пре­ступ, али не и мо­гу­ће одва­ја­ње од Цр­кве.

– У свим цр­ква­ма, не са­мо пра­во­слав­ној, не­ре­гу­лар­ни од­ла­зак све­ште­ни­ка или мо­на­ха, без до­пу­ште­ња над­ле­жног епи­ско­па, сма­тра се кр­ше­њем цр­кве­них про­пи­са и по­вла­чи за собом по­сле­ди­це ко­је мо­гу би­ти раз­ли­чи­те. Мо­гу се по­зва­ти да се вра­те, чак ви­ше пу­та, мо­гу би­ти, по­том, при­вре­ме­но или трај­но ка­жње­ни. То ни­је рас­кол, он на­ста­је тек ка­да се ства­ра по­себ­на струк­ту­ра. То­га је би­ло у Грч­кој, Ру­си­ји, Бу­гар­ској, Ру­му­ни­ји то­ком по­след­њих стоти­нак го­ди­на. Они ко­ји се одва­ја­ју мо­ра­ју има­ти не­ког око ко­га се оку­пља­ју, ко их предводи и ко је са­гла­сан са тим вођ­ством. Мо­на­си из Цр­не Ре­ке има­ју епи­ско­па ко­га сматрају ду­хов­ним оцем, ка­ко ка­жу, сле­де га, ме­ђу­тим, он се до са­да ни­је јав­но из­ја­снио да ли је са­гла­сан са тим – ка­же Ту­цић.

Је­ле­на Ча­ли­ја

[објављено: 06/06/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Sukob-sinodalaca-i-artemijevaca.sr.html

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 06 јун 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 73 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.