Како то види народ?

Пошто знам да професија новинарска (листа „Блиц“ ) будно прати шта се дешава међу светосавцима, и онима који живе на територији града Чачка, тако знам да ће ово моје писање овако објављено пре прочитати.

Има људи који више од 2000. година суде Господу и још Му кривицу нису нашли, али зато у свакој години (које су стале у те 2000) у понор повуку слабе људске душе. Па тако, још дуго ће се по новинским чланцима судити епископу Артемију.

Поред епископа Артемија, на удару су и монаси манастира Црна Река, и грађанин Чачка Милоје Стевановић. Овде се не ради само о суђењу наведеним бићима, већ се ради и о покушају да се исмеју. Уз епископа Артемија обавезно иде додатак „малверзације“, уз монаштво Црне Реке „одбегли монаси“, а уз Милоја Стевановића „грешни Милоје“, па то „грешни“ још пишу великим словом.

Епископ Артемије на образу не носи белег малверзације, већ носи на папиру, чију садржину су направили малвезатори.

Монаштво из Црне Реке у сеобу није кренуло због врућих кромпира које нису могли да држе у длановима, већ због одбијања да се идентификују са малвезаторима.

Милоју Стевановићу у личној карти не пише „Грешни Милоје Стевановић“, већ реч „грешни“ стоји на корицама књига чији је он аутор, и само је његово право да себе тако потпише на местима где  даје простор свом бићу. У свакој другој животној комуникацији он се представља именом и презименом које је понео својим рођењем. Из тог разлога, и озбиљног односа према јавности, новинари би требали да се држе професионалности и културе коју захтева та професионалност. Овакве реченице из њихових текстова показују не само неозбиљност, већ и прорачунату сугестију на неупућене читаоце.

Да је испланирано ругло против имена епископа Артемија говори и текст, као и слика, у новинама „Блиц“, па тако и камион препун кутија, у којима су углавном биле књиге и иконе.

Ако је епископ Артемије малвезатор, прљава духовна рука која је морала бити одсечена на Косову и у свим косовским светињама, зашто онда судским чистунцима треба било који предмет којег се дотицао такав човек? Ако се нису осврнули да пресудом одсецају руку бића Божијег, ако се нису осврнули ни на сабљу коју су зарили у његову душу, зашто се онда осврћу на предмете које је он са собом понео? Да ли зато што епископ Артемије са њиховом сабљом у својој души, кораке за Богом и даље прави?

Да ли је веће зло пред Богом покрасти материјално, или покрасти све виталне сокове људске душе створене од Бога?

Материјално се може надокнадити, али се уништена душа  никада не може повратити. У мартовском погрому Арнаути су уништили сво материјално богатство православне историје и, „обновили“ су оно што су уништили. Њихово узимање, па давање, је прихваћено од „праведних“ судија. Али није прихваћено да епископ Артемије понесе ствари које неће продати на аукцији, већ ће њима напунити манастир у који га шаљу као заточеника из ере превараната. Да сам имала прилику да пружим поклон епископу Артемију, и да је тај мој поклон остао у косовској светињи, ја бих данас стала пред епископа Артемија и рекла му: „Сад се вратите и узмите оно што сам вам једном поклонила, јер ја не желим да ни један део из моје руке тамо остане и да се некада (не дај Боже) на њега спусти рука „праведника“ која данас суди Вама и свом српском народу, а изнад свега суде светосавском народу. Ако тај мој покон остане тамо, и они се њега једном дотакну, ја сам онда издала и Бога и Светог Саву“.

Епископ Хризостом, у чијој епархији се сада налазе монаси из манастира Црна Река, није пустио свој глас против Арнаута који су протерали Србе са Косова, народ од ког и он сам потиче, али се огласио преко свог писара да се придошли монаси врате назад и напусте његову епархију. Како монаси нису дошли на његово имање, јер је и он сам гост у Жичкој епархији, тако није требао ни због писаних прописа да се огласи. Ако се не осврће на изговорене речи Господа о дужности пастира према стаду, ако не поштује Мојсијеве законе, зашто се онда спотиче на прописе који су писани ради дисциплине. Епископ Хризостом сам крши све законе, све прописе, за које је при монашењу дао завет да их неће кршити. Да су моје речи истините може се уверити свако ко успе да добије дозволу да уђе у одаје и сав ентеријер у коме се налази епископ Хрозостом. Да ништа није исто како је било пре његовог доласка у жичку епархију, сведочи сав садашњи луксуз.

Епископ Хризостом се огласио да монаси напусте имање Милоја Стевановића, и посебан трн у оку осети због тога што су баш на имању именованог господина. Зашто? Зашто Милоје Стевановић, и његово имање (земља), толико сметају епископу Хризостому?

Точак је некад горе, некад доле, па када се тај круг окретом обнови, пред јавност ће бити изнета истина многих манастира у којима монаси живе животом од ког беже и уличне душе. Онда ће та јавност сазнати како су епископи, „праведне“ судије епископа Артемија, вешто крили сву саблазан недела. Тад ће јавност сама проценити колико је ништавна малверзација епископа Артемија, и зашто су монаси манастира Црна Река кренули у сеобу.

И..., „праведни“ епископи, и ваша праведна јавна гласила, не треба испод жита да остане истина, већ та истина већ сад треба пред вас да изађе и у њој да пронађете да је то парче чачанске земље, само мали грумен понуђене роднице, колико грумена земље ће бити понуђено свим монасима који ће следити пут Светог Саве, са њима и светосавском народу. Само тако ћемо сачувати „ивентар“ оног што нам је од светих предака у наслеђе остављено, а што сте ви у крчму и крчмење претворили.

Ленка  Б.