изгледа да је Неко овде луд

Ових дана смо сведоци организоване медијске хајке на владику Артемија у жутој штампи у Србији. Синод организује пропаганду и жутој штампи доставља материјал за невиђено пљување по једном епископу.

Питање: -Коме је потребна организована пропаганда?

Одговор: -Потребна је лажи.

Код истинских хришћана Дух Свети везује и организује истину, јер они траже славу Божију а не своју. Зато је свакоме оном светосавцу, који је макар једном, искрена срца и са страхом Божијим приступио Светој Чаши, јасно ко је данас у Истини а ко је у лажи. Ако је Причешће и Света Литургија увођење у небо и ако је то капија за вечни живот и ако то ускратите монасима, зашто им онда браните да оду? Па да ли је то нормално? Па не можете ви синодалци живе људе, живе духове, претварати у принципе, уопште не признајући њихову личност. А ови несрећни ЊУ-ЕЈЏ верници могли би покушати, пре него што се усуде да још некад некоме пишу, да одговоре себи на пар питања. Можда за њих још све није изгубљено, јер ипак читају „Борбу за веру“:

-Да ли су присуствовали макар једној литургији на којој владика Атанасије није галамио на некога и гневио се? А треба да се моли за мир свима.

-Како може да влада другима онај који не зна да влада собом? За владање над собом потребан је подвиг а за владање над другим  служење, било примером, било нежношћу, било милошћу. Има ли право пијани официр да командује војсци „мирно“ тетурајући се?

-Да ли знају ЊУ-ЕЈЏ верници да је сепаратистичка опција у Црној Гори победила искључиво захваљујући подршци коју је владика Амфилохије пружио Милу Ђукановићу?

-Да ли су ти људи чули и видели на телевизији неког другог владику у последњих 20 година осим Атанасија, Амфилохија и Иринеја Бачког (и од скора и Григорија)? А опозиционе телевизије су и тада биле у рукама антиправославних сорошових сарадника.

-Да ли сте питали те владике на каквој су литургији рукоположени – да ли на новотарској или на вековно установљеној литургији?

-Да ли ЊУ-ЕЈЏ верници знају одакле потиче идеја владике Григорија да Радован Караџић треба да се преда да би олакшао народне муке? Ја не знам у историји позив за „жртвовање“ у таквом контексту осим чувене реченице христоубица да је боље да Христос један страда него да  сав народ страда. Или ЊУ-ЕЈЏ верници мисле исто као и владика да народ страда ако не уђе у унију са највећим богоборцима?

-Да ли они знају да је владика Амфилохије једини православни владика, који је на освећењу православног храма произносио муслиманску молитву? (на освећењу Цркве у Приштини – постоји аудио и видео запис)

-Да ли они знају за потпуно супротан позив највећег србина после Светог Саве, светог  владике Николаја: “Изиђите од њих народе мој, и одвојте се, да не будете удеоници греха њеног (Европиног).

-Да ли знају да киптећа мржња којом насрћу на правоверне зато што их разобличавају долази само од антихриста, никако од Христа?

-Да ли су код поменутих владика икада осетили велику строгост према било ком греху, осим кад је у питању један грех – непослушност према њима самима?

-Да ли је могућа љубити инославне а прогонити брата свога?

-Да ли знају за још неки пример у 2000 година дугој историји Цркве Христове, да неки владика има вишак енергије па мора да је троши бавећи се спортом?

-Да ли знају да је наш „Гриша“ изјавио да је за њега цар Давид највећа личност Библије. Никако не желимо да великог псалмопојца унизимо али зар сме владика православни да противуречи Самом Господу Исусу Христу који Јована Претечу назва највећим?

Могло би се оваквих питања постављати још много, али мислим да је ово довољно ако нису потпуно глуви код ушију и слепи код очију. За крај, нашим ЊУ-ЕЈЏ верницима са искреном жељом за истинским православним оцрковљењем (за њихове драге владике не вреди се ни молити. Кад то није вредело преподобном Серафиму Саровском, не вреди ни нама)

И завршићу цитатом светог Аверкија Џорданвилског:

 „Многи су се посвећено укључили у посао око припреме његовог (антихристовог) скорог зацарења, укључујући – страшно је и рећи – чак и неке хришћанске свештенослужитеље, па и највеће црквене јерархе, који су сатрудници безбожника и јавних и тајних непријатеља нашега Господа и Спаситеља. Они са њима преговарају, склапају различите компромисе и саглашавају се и у ономе што се неретко граничи са издајом наше свете вере и Цркве“.

                Јовановић Петар