УГ „Законоправило“

АЛАЛ ТИ ИСТИНА ПОПЕ

1. Милоје Стевановић никада није био власник нити председник или било какав функционер ‘’Законоправила'’ нити је он ‘’организовао'’ било какве аутобусе.

2. ‘’Законоправило'’ није никаква невладина нити парацрквена организација, већ лагално и легитимно удружење грађана које има своја оснивачка акта, свој статут, као и Решење о упису у регистар удружења државе Србије.

3. Милоје Стевановић увек међу првима стиже на богослужења у све светиње широм православног света у које одлази, а у Душковцима није био први пут: био је раније на освећењу темеља, и на освећењу крста. Осим тога Милоје је познат не само по клеветама поп Бранка и његовог тврдошког идола, већ и по својим многобројним доброчинствима, о чему, између осталог, сведоче грамате и одликовања патријарха српског Павла, блаженопочившег владике Стефана, владике Хризостома и

·  др. Владимир Стегњајић је частан човек који је у комунизму био осуђен на девет година робије и рехабилтован недавно;

·  Љубомир Курћубић је велики приложник СПЦ;

·  Ратко Ћаловић је носилац ордена Светога Саве;

·  инжињер Чубриловић је отац шесторохришћански усмерене и васпитане деце;

·  доктор Никола Вујовић је човек од части и достојанства (недавно водио вишесатни разговор са владиком жичким г. Хризостомом).

4. Није баш јасно што попу Бранку сметају камере (кад оне не лажу ни пред Богом ни пред народом), а сем тога поп Бранко је присталица заговора ‘’да народ треба све да види'’: да нема завеса, двери, олтара… поста, покајања исповести пред Свето причешће…

5. Знајући да поп Бранко није кадар да напише текст који је потписао, аутор текста препознатљив је по термину: ‘’забринути верници'’- који је иначе био птица злослутница догађаја у чачанској Цркви о Савиндану 2008. године.

6. Литургија је служена тачно онако како пише у Служебнику СПЦ, и онако како пише у Одговарањима на Литургији светог Јована Златоустог која су штампана с’ благословом Њ. П. Епископа жичког г. Стефана, а која су за штампу припремили поп Дмитар Луковић (исти онај што је тукао народ у Цркви душковачкој како видеше безобразне камере и новинари који рекоше ‘’гнусне неистине'’) и поп Милић Драговић који данас у Ужицу пљује по свом рукосаду тј. по овим Одговарањима.

7. Није да није спорно што се свештеник читајући заамовну молитву окренуо западу. Ако то поп Бранко не зна, а не зна, узалуд би било бацање бисера пред њега.

8. Може бити да је верни народ паднувши на колена и обраћајући се Сведржитељу: ‘’Помози нам вишњи Боже'’ у очекивању да му се обрати архипастир, онима који чине безакоње личио на „безумне вандалске хорде“, па је ваљало да га свештеници у служајшћим одорама изударају. Поп Бранкова ‘’истина'’ каже да је ‘’покушан физички напад на Епископа'’, кога „витез“ поп Дмитар Луковић спашава не ударивши при томе никог (сем оне што су видели бројни сведоци и ТВ камере).

На осам питања и чуђења поп Бранка ево осам одговора:

1. Ово је сатански смислио намесник Дмитар и још неке његове колеге које су увеле безакоње (насиље) у храмове СПЦ газећи одлуке Сабора и пљујући на прописе СПЦ.

2. Познато је да су постојала 3 „транспарента“, тј. 3 истине;

·  Прва је: Одлука С.А. Сабора СПЦ о Богослужењу,

·  Друга је: Подсетник за неиформисане попове да је Сабор трећи пут донео ту одлуку (коју они крше),

·  Трећа је: Подсетник владици Хризостому да је он о Савиндану дао реч да ће се у целој Епархији служити онако како буде казао Мајски Сабор СПЦ 2008 .

3. Озвучење храма је било у надлежности намесника пожешког. Зар је чудно што је бар нешто урађено како треба?

4. Сниматељи из медија долазе руковођени ваљда професионалним разлозима. Зар не? Забележили су чудо које се не памти у СПЦ да попови бију народ који клечи!

5. Господ наш је народ научио да клечи, клечећи и Сам у Гетсиманији. И још нас је научио: кад те безаконик удари по једном образу, окрени му и други.

6. Владика није био никаква мета: нит је гађан, нит је погођен! А до душковачког догађаја довело је безумно безакоње неких свештеника, а не клечећи народ.

7. Одлуке Сабора, Типик, Устав СПЦ, Служебник, свештеничке и архијерејске заклетве су народу дали за право да заустави самовољне, горде, непослушне попове. Страхујемо да ако поједини свештеници не престану са безакоњем да ће они ући у озбиљан спор са својим народом. А неко рече: ко се са народом судио - парницу је сагубио.

8. Коловође и вође ове несреће и немира у храмовима нашим и душама нашим су Сабору, а од недавно на њихову бруку и срамоту и грехоту и епископу, непослушни намесници и свештеници.

Господ каза: ко нож извади - од ножа ће погинути. Те тако: ко безакоње чини - главе ћу му оно доћи.

Поп Бранко, затим ‘’не оптужује'’, но гле чуда ‘’претпоставља'’. И његове претпоставке су неистина до неистине. Ваистину неприличне једном попу, који би требало да нас учи Закону Божијем: Не сведочи лажно. Ево неистина једног попа:

1. Грешни Милоје никада није био члан ЦКСКЈ;

2. Никакви каријаристички неспоразуми нису у питању били, већ Милојева много озбиљнија борба против моћника комунистичког режима у време оно - што поп Бранко не може да разуме. Његов тескобан умни склоп га спутава у томе;

3. Што се ‘’заведених'’ и ‘’купљених'’ као и безгрешне ‘’душе'’ поп Бранка тиче – то је исувише истрошено оружје минулих времена које више ни примитивци не користе, сем поп Бранко и његов недодирљиви идол;

4. Какво лицемерје: некадашњи функционер свештеничког удружења (кажу од комуниста потуреног Цркви к’о кукавица што потура јајце) некадашњи непослушник и кажњеник владике Стефана, агитпроповац разних политичких партија до данашњег дана – поп Бранко В. Керкезовић говори о прилагођавању (читати: духовном камеленовству). При томе он и тада и сада без страха од Бога и без стида од људи носи камилавку. Није се, дакле, преумљивао, нити покајавао. Тако је то кад коза кори овцу.

Најзад поп Бранка молимо да се не моли за народово ‘’незнање'’. Много му је прече и спасоносније да се помоли Богу за своје самовољне колеге да поштују између осталог акт епископа жичког г. Хризостома Е.бр 741. који каже да одлуку Сабора треба стриктно примењивати и ње се држати.

Кад они буду поштовали ред - ред ће владати у душама и срцима вернога народа. И у храмовима нашим. До тада им помоћи нема. Ни мира. Јер док с ђаволом тикве саде о главу ће им се лупати. Док чине безакоње неће им од користи бити забране, претње… А ни полиција им не може помоћи. Јер полицији није посао да брани било чије безакоње, па ни безакоње у Цркви коју је наш народ наследио од отаца својих. А не од поп Бранка и његовог идола. Тај народ неће то наслеђе бацити под нечије ноге, па ни под ноге попа Бранка који је, у завади са истином, са вером, са моралом, са верним народом, са самим собом. Једина његова љубав је пљување: пљување на светоотачко предање, пљување на одлуке Сабора, пљување на верни народ… Можда и не зна, сиромах, да тиме пљује на лице своје.

О Петровдану, 2008. године Господње

УГ „Законоправило“

Заиста Владика је одржао реч:

1. Служио је у Душковцима у складу са одлуком СА Сабора и

2. Донео је акт којим налаже свим јерејима да се стриктно држе и да примењују одлуку Сабора.

Из извора веома блиских Епархији жичкој се дознаје да поп Бранко није написао, него само потписао текст „Истином на лаж“. Ти извори још казују: „Морали су наћи неког ко нема шта да изгуби“. Поп Бранко В. Керкезовић, заиста, нема шта да изгуби. Ни образ, ни чин. Прво, јер га нема, а друго јер ускоро одлази у пензију. Због тог је, кажу, одабран за једнократну употребу: да обави прљав и сраман посао гажења Закона Господњег – да сведочи лажно.

http://www.novinar.de/2008/07/21/alal-ti-istina-pope.html