Мр Зоран Чворовић

 Ко су „борци за веру“

       У „Правди“ од четвртка 24. 6. 2010. г. појавио се текст протојереја мр Велибора Џомића под насловом „Црквоборци“, у коме се прави алузија на сајт „Борба за веру“, као и на документ под називом „Апел за заштиту правног поретка СПЦ“.

Како смо сарадници сајта „Борба за веру“ и потписници поменутог Апела, сматрамо да је потребно упознати српску јавност са неколико чињеница, како би сама дошла до Истине. Иначе, полемику са поменутим памфлетистом нећемо водити, јер се трудимо да сачувамо достојанство чина и одежде коју он носи, а које би, извесно је, у будућим писанијима укаљао својим неуљудним речником и непастирским приступом.

У низу неистина које су изнете у поменутом тексту, поћи ћемо од оне да се садашњи „тобожњи борци за веру“, за разлику од Светих Отаца, не појављују под својим именом и презименом. Стални сарадници сајта „Борба за веру“ пишу своје текстове о одбрани Вере Отаца под пуним именом и презименом, залажући при том сав свој лични и стручни кредибилитет, садржан у биографијама доступним свим посетиоцима овог сајта.

Можда су за протојереја Џомића, Предраг Драгић Кијук, протојереј др Матеја Матејић, др Марко Марковић, др Миодраг Петровић, проф. др Љубомир Протић, проф. др Милан Петровић и проф. др Марко Павловић исувише непознати експерти, анонимних биографија, али то је већ проблем његовог личног смирења.

Ни потписници „Апела за заштиту правног поретка СПЦ“ нису анонимни, већ је реч о најугледнијим српским професорима права, адвокатима и судијама, међу којима је и један члан Правног савета СПЦ. Они своје стручно мишљење износе пред јавношћу под пуним именом и презименом, бранећи искључиво црквеноправним аргументима јединство Цркве, најдрастичније угрожено безакоњем Синодових правника, који се због таквих својих поступака и сумњивих стручних биографија крију у тами анонимности.

Своју бригу за Цркву и њену одбрану од тзв. „самопроглашених“ бораца за веру, протојереј Џомић најбоље показује тиме што му „није тешко“ да са лакоћом одвоји од „пуноће Српске Цркве“ „десетине одбеглих калуђера из Рашко-призенске епархије“. И тако, док се Христос трудио да спасе и једну изгубљену овцу (Мт.12, 11), подгорички протојереј се, у доба духовног посрнућа читаве цивилизације, као најамник (Уп. Јн. 10, 12-13) одриче десетина оних који су се доживотно заветовали Христу.

И најзад, тзв. „самопроглашени“ борци за веру, нису никакви „новатори, новаци или новотарци“, већ верна чеда СПЦ, која се труде да својом вером и својим поступцима следују Светим Канонима и Светом Предању Православне Цркве. Међутим, на шта ће се позвати подгорички протојереј и његови синодобранитељи и како ће оправдати своје безакоње, јер речено је да се свако новаторство најбоље разоткрива питањем – од кога сте преузели учење.

Мр Зоран Чворовић, правни историчар,

асистент Правног факултета у Крагујевцу

Извор: „Правда“, понедељак, 28.јун 2010.