ЗА РУБРИКУ „ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ“

Када се прочита „Коментар владике Атанасија...“, тешко је поверовати да га је написао један доктор теологије. Ево, на пример, једне карактеристичне реченице из његовог написа: „Негде неком приликом сам рекао само то да у Уставу СПЦ 'има ствари које су - мачку о реп'“. Замислимо сада шта би се догодило када би министри у једној држави у својим јавним наступима изјављивали: „У Уставу наше државе има ствари које су – мачку о реп“.

Но, пошто ивер не пада далеко од кладе, с обзиром на „ученост“ и вокабулар учитеља, није никакво чудо што му и ученици ових дана без икаквог страха од Бога и стида од људи (иначе, сви су новотарци такви) просипа лажи, клевете и јавно пројављује своју недоученост на новотарско – екуменистичким сајтовима и  у неким дневним листовима.

Ради објективног информисања наших посетилаца, доносимо текст „нашег угледног теолога“ Атанасија Јевтића. Али, сматрамо сврсисходним да се пре тога подсетимо који су то кључни термини којима се служи "угледни теолог" излажући своју новотарску теологију, а за које би и уредништва дневних листова којима он упућује своје написе морала знати, ако желе очувати углед својих листова, јер то није ни кафанска, а камоли теолошка терминологија:

„Мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни "духовници" и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени "типичари", зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком "непогрешивошћу" који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени "канонисти", а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови...“

+++

Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у Политици од 6. маја 2010. године

8. јул 2010 - 13:08

Господину Драгану Бујошевићу,

главном и одговорном уреднику Политике,

Београд, Македонска 29

Уважени господине Уредниче,

На молбу мога брата у епископству, Његовог Преосвештенства владике др Атанасија (Јевтића), умировљеног епископа захумско-херцеговачког, имам част доставити Вам његов коментар поводом текста мр Зорана Чворовића, објављеног у Политици од 6. јула 2010. године (рубрика Погледи, стр. 16).  Молим Вас да и овај текст нашег угледног теолога објавите на одговарајућем месту, као што сте то учинили са наведеним текстом г. Чворовића, посвећеним веома деликатној и сложеној теолошкој теми од стране аутора без икаквог теолошког образовања.

Унапред хвала!

Изволите, господине Уредниче, примити изразе мог поштовања и добрих жеља.

Епископ бачки Иринеј

+ + +

Уредништву Политике

Поштована господо,

У Вашем листу, 6. јула 2010. године, г. Зоран Чворовић је објавио текст "Револуционарна, уместо правна свест", у којем су наведене и речи које сам наводно ја изговорио: "Отпочео /је/ реченицом: У новој стварности каноне само мачку о реп. Како такву реченицу никада нисам ни изрекао нити написао, молим да ово писмо објавите као деманти лажи и клевета које потичу из редова припадникâ и присталицâ Артемијеве парасинагоге. Таквима, очигледно, припада и г. Чворовић, што се види и из њиме склепане књиге "Истина о случају Владике Артемија", где је прва жртва сама истина, јер су му извор - писанија и лажи са парацрквених сајтова дотичних тужних људи у монашкој раси.

Чворовићев наслов иначе ништа не говори о Православној Цркви, па дакле ни о Српској, јер Црква није правна него богочовечанска установа, а правни систем унет у Устав СПЦ плод је свога времена (19. век и прва половина 20. века). У канонском Предању Цркве не постоји категорија Устава Цркве (постоје манастирски "Устави" или Типици, али разни, сходно ктиторима манастира, као што, такође, постоје богослужбени "Устави-Типици", који су то још мање, и у мањим стварима су такође различити, па је зато трагикомична прича о "новотарству", као ова Чворовићева о "револуционарној свести").

Негде неком приликом сам рекао само то да у Уставу СПЦ "има ствари које су - мачку о реп", док о светим канонима - које сам, узгред буди речено, превео и издао, са уводима и коментарима, па нека их чита ко жели - никада нисам нити бих рекао тако нешто. Али, нерасудни зилоти имају глуве уши или лоше доушнике, па причају и пишу свашта. Они су, нажалост, главни извор информацијâ "правницима", самопрокламованим "канонистима" и "црквеним аналитичарима", попут Чворовића, анонимних уредника сајтова какви су "Борба за веру", "Ихтис", "Новинар" и слични, и "бранилаца" владике Артемија. Сâм пак владика Артемије, како изгледа, више верује у "правни поредак" него у свете каноне и Саборе и очекује да буде суђен правно, јуридички, па зато уствари не признаје синодско-саборску канонску одлуку. А за ту одлуку довољно је било и сâмо његово порицање саборности Цркве, конкретно изражене, например, у 34. и 74. Апостолском и 19. Картагенском канону. Управо те каноне чл. 111 Устава СПЦ није узео у обзир и зато сам о том члану рекао оно што сам рекао, а не да бих "суспендовао" Устав. Устав, уосталом, ако Бог дâ и ако нађе за добро Свети Дух и ми у Цркви (ДАп.15,28), треба темељно прерадити, и то на канонским, а не на "правним" основама. Устав СПЦ није ни израз правне традиције Византије и средњевековне Србије, а камоли да је израз и одраз светоканонског Предања и дисања Духа Светог Утешитеља у живом организму Цркве. Црква има своје богодано право и закон, али то је оно апостолско из Посланице Римљанима (8,2).

Претварати Цркву - Тело Христово и Заједницу Духа Светога - у правну установу, значило би одбацити речи Христове "Царство моје није од овога света". Ове пак речи Господње не значе "револуционарну свест", како мисли г. Чворовић, него значе да се Црква Бога Живога и Народа Божјег не може ни извести из Устава ни свести на Устав, чак ни на саме каноне, па ни на Свето Писмо, јер свако "слово убија, а Дух оживљује" (Јн.6,63), како гласе речи Христове изречене у изразито евхаристијском контексту Јовановог Јеванђеља, у коме их Црква и схвата, живи, пракиткује и примењује.

Манастир Тврдош, 6. јула 2010.

+ Епископ Атанасије,
умировљени захумско-херцеговачки

http://www.spc.rs