АЛИБИ САВЕ ЈАЊИЋА -Хумореска- Из истинољубивих извора блиских епископу Иринеју Буловићу стизале су информације да прети озбиљна опасност да Врховни суд Грчке ослободи Симеона Виловског од неспорног злодела које је утврдио Синод. Синод је, иначе, своју неприкосновену одлуку о смењивању владике Артемија заснивао на непогрешивој експертизи епископа Григорија Дурића и митроп. Амфилохија Радовића. Та експертиза каже да је у ЕРП извршена велика проневера новца од стране Симеона Виловског, који се отео контроли добром, честитом и поштеном владици Артемију, па је инкриминисана одлука Врховног суда Грчке апсолутно неприхватљива са становишта синодалног правдоругобља.
Осим тога, ова одлука доводи у питање част и достојанство Саве Јањића и владике Теодосија чије су заслуге код Бајдена и Шиптара од историјске важности, и који су управо на подлози Григоријеве и Амфилохијеве експертизе, која им је послужила као необорив алиби, извршили „оправдано оцеубиство“. Такође, из добро обавештених извора ЕРП дознаје се да су бивши и садашњи администратори ЕРП Сави Јањићу, полазећи од његових заслуга за распеће Артемијево, и с обзиром на његову мудрост, истинољубље, доследност и човештво, поверили писање саопштења које ће се објавити на званичном сајту ЕРП (читај: Атанасијевој и Амфилохијевој прћији), оног момента кад га парафира непогрешиви пророк Иринеј Буловић. Рекосмо пророк, јер је он унапред пророчки видео да ће владика Артемије на Сабору бити крив. Нацрт тог саопштења могао би да гласи: „Ми, Сава Јањић, с благословом Атанасија, Амфилохија и Иринеја Буловића обавештавамо верни, маловерни и изманипулисани народ да су осведочени непријатељи нашег благостања и идиле, владика Артемије и његов секретар Симеон Виловски, потпомогнути псевдозилотским снагама, склопили антисинодски, а самим тим и антицрквени споразум са грчком владом и тиме нанели штету унијатским напорима са претњом да угрозе пројекат упропашћивања СПЦ, што је веома конзервативно и анахроно. Тај срамни споразум гласи: Члан 1: Влада Грчке се обавезује да изврши притисак на Врховни суд Грчке како овај не би испоручио Симеона Виловског под јурисдикцију Иринејевих правдољубаца, упркос томе што је тај Виловски крив за стварање култа личности владике Артемија, а осим тога чинио је и финансијске малверзације; Члан 2: За узврат владика Артемије и Симеон Виловски ће од опљачканих пара које чувају на небројеним рачунима широм света у року од 24 сата отплатити све дугове Грчке државе и тако ту земљу извући из кризе. Истовремено, владика Артемије се обавезује да своје резиденције и виле стави на располагање Јовану Зизјуласу како би он у тим вилама могао да организује универзитете и изврши екуменску мисију преко свога чада Игњатија браничевског.“ У саопштењу Саве Јањића би могло да стоји: „Највећи доказ да су грчка влада и Врховни суд Грчке издали напоре Атанасија Јевтића који је у недавној мисији у Грчкој лепо објаснио тамошњим еврослинавцима, незналицама, дозлабога срамним пропалицама и конвулзивним духовницима, да је Симеон Виловски огавна ухода и лопужа – најбоље потврђује чињеница да из нашег затвора још није пуштен г. Предраг Суботички, јер се код нас зна ред: кад Атанасије и Амфилохије напишу писмо, позивајући се на чивилук о који каче Устав и каноне (јадан мачак), онда је то аксиом, а аксиом се не доказује. Ако још на тај аксиом стави свој параф еп. Иринеј Буловић, онда је то прече од 10 Божјих заповести које су, иначе, по учењу њиховог пулена Игњатија, превазиђене“. У другом делу саопштења Саве Јањића могао би да стоји деманти који гласи: „Ми, Сава Јањић, изјављујемо да изјава објављена у Божићном броју листа ‚Данас’, из јануара 2000, на стр. 22 и 23, са наднасловом „Поводом Божића за ’Данас’ говори протосинђел Сава Јањић“, због новонасталих околности више не важи, већ иде на „чивилук“ на коме Атанасије Јевтић држи Устав и каноне. Наиме, сада активности на разбијању СПЦ више није могуће водити само уз помоћ Атанасија и Амфилохија, већ је у овом историјском тренутку улога еп. Иринеја Буловића незаменљива. Дакле, данас на Петровдан 2010 године, ми, Сава Јањић, качимо мачку о реп оно што рекосмо на Божић 2000. године када смо осудили свемоћног епископа бачког Иринеја Буловића рекавши да његови поступци саблажњавају наш народ и да он, после става Сабора о подршци затевима за смену Милошевића, одлази Милошевићу на ноге и поништава значај тих одлука (интервју о. Саве Јањића за дневни лист "Данас" од 6.-9. јануара 2000.године доносимо у прилогу - прим. Д.Ж). Зашто качимо мачку о реп наш став? Зато што смо ми, Сава Јањић, схватили да је владика бачки Иринеј Буловић свемоћни пророк, јер он и данас минира одлуке Сабора које нису по његовој вољи (на пример о богослужењу, о иступању из ССЦ), и говори какве ће бити одлуке Сабора пре заседања Сабора (на пример о владики Артемију)”. У фусноти Сава Јањић би могао објаснити како он није наиван да би се супротставио Шиптарима, Бајдену и Иринеју бачком, јер би то угрозило његову каријеру. Даље Сава Јањић каже да то што ће псевдозилоти, антисинодске и антицрквене снаге рећи да он лиже оно што је попљувао о Божићу 2000, јесте производ конзервативне свести која је у овом тренутку сметња захухталој акцији разбијања СПЦ. Тој ретроградној свести су се придружили и непослушни монаси ЕРП. Зато рашчињење и размонашење њихово, по узору на већ виђен подвиг рашчињавања Симеона Виловског, није довољно. Отуда он, Сава Јањић (у спрези са Велибором Џомићем) спрема предлог за администратора Амфилохија да се у ЕРП (у коју, како премудро рече администратор Амфилохије, немој ко да се меша!), уведе инквизиција и на ломачу изведу све те дозлабога срамне пропалице у мантијама које се супротстављају разбијању СПЦ. “Кад њих попалимо”, каже инквизиција, “онда ћемо моћи да дишемо. И то на оба плућна крила. У слози и љубави: Mи, Сава Јањић, Атанасије, Амфилохије, Иринеј Буловић и наравно свети отац папа. на Павловдан 2010. Драго Жарковић П.С. Алал ти вера, Саво Јањићу! Алал вера теби, који 2000. на адресу Иринеја Буловића одасла следеће речи: “Историја ће наћи за свакога одговарајуће место. Не усуђујем се да размишљам о одговорности пред Богом коју носе они који су допустили да вуци распуде Христово стадо”. Знаш ли, црни Саво, ђе су ту седамдесет и кусур монаха и монахиња које распудисте ти и твоји доброчинитељи? Знаш ли, црни Саво, ђе ће ти душа? Нека би Бог дао, молитвама Ап. Павла, да ти к’о Савлу у време оно падне крљушт са очију да угледаш своје грехе и да се покајеш што издаде оца свога и браћу своју. Амин. Боже дај! +++ ИНТЕРВЈУ САВЕ ЈАЊИЋА ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ “ДАНАС“ ОД 6-9.ЈАНУАРА 2000.године DANAS VIKEND cetvrtak-nedelja, 6-9. januar 2000. Povodom Bozica za Danas govori protosindjel Sava (Janjic) Bez sveopsteg pokajanja jos cemo vise postradati Molimo se Novorodjenom Bogomladencu Hristu da prosvetli srca svih ljudi rasudjivanjem koje poznaje razliku izmedju dobra i zla i zagreje nas ljubavlju da u svakom coveku prepoznamo lik Bozji i brata za koga je Spasitelj postradao na krstu. Takodje se molimo da u novu godinu i novi milenijum udjemo sa nadom da ce mracna strasila nase sadasnjice u ovoj godini konacno postati proslost i da ce Srbija i Crna Gora obnovljene i preporodjene pronaci svoj put u 21. vek zajedno sa svim ostalim evropskim narodima - porucuje povodom Bozica protosindjel Sava (Janjic), monah manastira Visoki Decani u razgovoru za Danas, svedoceci iz "prve ruke" o prilikama u juznoj srpskoj pokrajini. Usli smo u poslednju godinu drugog milenijuma. Kako objasnjavate da se, dok hriscanski svet slavi 2000 godina od rodjenja Isusa Hrista, jedan hriscanski narod, Srbe na Kosovu i Metohiji, proganjaju a njegove svetinje unistavaju. Ko je u "nesporazumu" sa Bogom - Srbi, svet ili svi zajedno? - Evropa, zaista, u novi milenijum ulazi sa nasiljem koje se i dalje sprovodi protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Za ovakvo stanje najvecu odgovornost snosi rezim predsednika Milosevica koji je neodgovornom politikom i nasiljem doveo Kosovo do rata. Zatim, albanski ekstremisti koji nasiljem zele da ostvare etnicki cistu albansku drzavu, ali i medjunarodna zajednica koja je ovom problemu pristupila sa jednostranom upotrebom sile i ne uspeva da zaustavi posleratni talas nasilja. Sve tri strane upotrebile su silu kao odgovor na politicki problem i svojim postupcima, manje ili vise, pogorsavaju situaciju na terenu. Kosovo je danas teritorija na kojoj vlada potpuna etnicka diskriminacija. Srbi zive saterani u geta, bez osnovnih sloboda. Albanci zele da stvore etnicki cistu drzavu, zasta im ono sto je g. Milosevic ucinio daje savrseno pokrice. Pored Srba, progonima su izlozeni i muslimani (Bosnjaci, Goranci), Romi, Jevreji, Hrvati, a i Turcima je sve teze. Kfor i Unmik zele da stabilizuju situaciju, ali ne i po cenu sukoba sa Albancima. Mislim da do znacajnijeg poboljsanja ove teske situacije nece doci sve dok se ne nadje pravi politicki odgovor na kosovsko pitanje. Igumanija manastira Devic Anastasija jos pre godinu postavila je pitanje da li se svetinja moze (pro)dati. Postoji li u srpskom narodu svest o svetinji i da li su Srbi svojim odnosom prema njima sami kumovali onome sto se sada desava na Kosovu i Metohiji? - Kosovo je na svojevrsan nacin pro(dato). Smatram da je rezim u Beogradu video da je upropastio srpsku stvar na Kosovu i svesno ga izgubio na takav nacin da bi poraz mogao da proglasi za pobedu. Vladika Artemije je jos prosle godine govorio o stvaranju laznog kosovskog mita i o tome da ce Milosevic Kosovo namerno izgubiti u velikoj bici i to proglasiti za svoju pobedu. Cinjenica je da u toj bici nije bilo ni cestitog kneza ni moralne pobede. Politicki i vojni gubitak Kosova najveca je sramota za nasu drzavu i vojsku. Milosevicev rezim je za sobom ostavio zgarista, masovne grobnice, opljackane domove i bespomocnu srspku sirotinju koja sada placa prljave racune njegovih generala. Srbi sa Kosova i Metohije su se organizovali, formirali Srpsko nacionalno vece, njegov Izvrsni odbor, u Sofiji je usvojena deklaracija o njihovom daljem politickom delovanju. Koji su sledeci koraci? Bombardovanje Srbije je velika tragedija i zlocin, ali moramo imati u vidu da ga je izazvalo ponasanje rezima u Beogradu. Konfrontacija sa celim svetom u cilju odrzanja jedne diktature vec godinama je stil vladanja Milosevica - Nameravamo da sa Unmikom dalje radimo na stvaranju lokalne samouprave za srpski narod u nasim enklavama. Zelimo lokalnu srpsku policiju, administraciju i sudstvo. Pored toga insistiracemo na stvaranju uslova za povratak prognanika svojim domovima i dobijanju finansijskih sredstava za ekonomski razvoj podrucja gde Srbi zive. Kako vidite buduce kontakte srpske strane sa predstavnicima medjunarodne zajednice i, pogotovo, sa Albancima, posle potpisivanja sporazuma o Prelaznom administrativnom vecu Kosova? - Potpisivanje sporazuma je izazvalo kritike u nasem Vecu, pre svega, zbog nacina kako je to ucinjeno, bez konsultacije sa srpskom stranom. Moje licno misljenje je da Srbi moraju odgovorno da ucestvuju u privremenoj vlasti koju organizuje Unmik, ali takvo ucesce mora biti zasnovano na jednakosti i punoj iskrenosti. Mi ne zelimo da budemo ukras nepostojece multietnicnosti, vec odgovoran faktor u resavanju problema. Nazalost, nismo u mogucnosti da biramo sagovornike sa albanske strane, ali, ne mozemo ni kao ptica-noj da zabijemo glavu u pesak i ponasamo se kao da zivimo na drugoj planeti. Tu smo gde jesmo i u ovakvoj, krajnje nepovoljnoj, situaciji moramo da trazimo nacina da zivot na Kosovu ucinimo boljim za nas narod. Bernar Kusner Vas izdvaja u odnosu na ostale srpske predstavnike. Kakvi su Vasi utisci o njemu i sta mislite o sve cescim zahtevima za njegovu smenu? - Licno ne podrzavam zahteve za smenom Kusnera, jer to nije nacin resavanja problema. Kusner ne kreira samostalno politiku na Kosovu i licno verujem da je prilicno umoran od nasih balkanskih problema. Da li se posle svega sto se na Kosovu i Metohiji desilo, od NATO bombardovanja SRJ do danas, ipak, moze govoriti o dvostrukim standardima medjunarodne zajednice? - Bombardovanje Srbije je velika tragedija i zlocin, ali moramo imati u vidu da ga je izazvalo ponasanje rezima u Beogradu. Konfrontacija sa celim svetom u cilju odrzanja jedne diktature vec godinama je stil vladanja Milosevica koji je svestan da mu je bombardovanje produzilo politicki vek. Kada mu vlast dodje u opasnost on ce ponovo negde izazvati sukob i isprovocirati NATO da bombarduje nasu zemlju. Ocigledno postojanje dvostrukih standarda direktno je izazvano ponasanjem zvanicnog Beograda. Ucestvovali ste u gotovo svim razgovorima sa predstavnicima Unmika i Kfora kao i sa stranim diplomatama koji dolaze na Kosovo i Metohiju. Koliko su iskrena njihova zalaganja za multietnicnost pokrajine i zastitu nealbanskog stanovnistva i da li postoje razlike u stavovima Evrope i Amerike? - Mislim da u svetu postoji iskrena zelja da se situacija stabilizuje. Da li ce se to ostvariti reintegracijom Kosova u buducu demokratsku Srbiju i SRJ, stvaranjem nezavisnog Kosova ili produzenjem protektorata zavisi od vise faktora, a najvise od situacije u Srbiji. Trenutno je zvanican stav da se ne menjaju medjunarodne granice ali i taj stav je podlozan reviziji ukoliko sto skorije ne dodje do smene Milosevica. Izmedju Amerike i Evrope postoji razlika u pristupu, ali ne i u cilju. Vladavina kapitala i finansijske moci vise ne poznaje politicke i geografske granice. Americki kapital nalazi se i u Americi i u Evropi. Cilj Amerike nije da destabilizuje zemlje gde se nalazi njihov novac. Naravno, oni zele da se Balkan pacifikuje i trenutno imam osecaj da Amerikanci pokazuju izvesno nestrpljenje. Dok Evropljani i dalje insistiraju na multietnicnosti, medju ljudima u americkoj administraciji sve je vise onih koji smatraju da treba napraviti etnicke granice na Balkanu, a zatim te male drzavice ubaciti u balkanski lonac i spremiti ih za ujedinjenu Evropu. Jedan od kljucnih zahteva Srba sa Kosova i Metohije je da se status pokrajine ne resava dok je Milosevic na vlasti. Kako vidite buduci status pokrajine i koliko srpska opozicija, ovakva kakva je, moze da zastupa interese kosovskih Srba? - Sa Milosevicevim rezimom nema nikakvog resenja za Kosovo. Njemu je do Kosova stalo onoliko koliko mu je ono potrebno da bi manipulisao javnoscu. Smatram da palikuce ne mogu da gase pozar i da rezim koji je propustio priliku da nadje mirno resenje za Kosovo ne moze da doprinese mirovnom procesu. Buduci status pokrajine zavisi od mnogo faktora: ponasanja novih demokratskih snaga u Srbiji i SRJ, situacije u Crnoj Gori kao i odnosa na albanskoj politickoj sceni. Ideja suvereniteta dozivljava rapidne promene u nase vreme. Evropa postepeno postaje zajednica regija, a ne drzava sa cvrstim granicama, valutom i vojskom. Sada je najvaznije da Srbi ostanu da zive na Kosovu i da se prognanici vrate domovima. SNV i dalje ostaje na cvrstom stanovistu da Kosovo i Metohija treba da budu u sastavu demokratske Srbije. Kako ocenjujete sve cesce najave vojnog i policijskog vrha o povratku jugoslovenskih snaga na Kosovo i Metohiju radi zastite srpske zajednice? - Rec je o pricama koje obmanjuju narod. Dok god je Milosevic na vlasti nema povratka ni vojske ni policije. To je jasan stav svih u medjunarodnoj zajednici, a i u Beogradu su svesni rizika. Moskva ima precutni dil sa Zapadom oko Cecenije i nece se mesati u kosovsko pitanje. Pekingu trebaju americki krediti tako da oni nece uloziti veto na produzenje mandata Kfora. Mi u Vecu podrzavamo ideju da jednog dana na Kosovo, kao sastavni deo Srbije i SRJ, dodju vojska i policija. Ali vojska i policija jedne demokratske drzave, koje ce biti pod kontrolom naroda i parlamenta, a ne pod kontrolom porodice Milosevic. Onima koji su obrukali ime srpskog vojnika i srpskog naroda, ni Bog nece, niti moze dozvoliti da ponovo brane svetu srpsku zemlju. Sudeci po reakcijama koje su se cule i videle na Saboru prognanih Srba sa Kosova, cini se mnogi od njih jos uvek nisu spremni da prihvate istinu o rezimu i njegovoj ulozi u kosovskoj tragediji. Zasto? - Nasim narodom se i dalje manipulise na svim nivoima. I na Kosovu ima Srba koji u svojoj obmani misle da su pobednici i stalno cekaju generala Pavkovica na belom tenku. Samo ta cinjenica pokazuje razmere duhovne erozije srpskog bica i stepen manipulacije rezima. SPC na Kosovu i Metohiji progovorila je i o zlocinima nad Albancima. Sta se zapravo na Kosovu desavalo i sta je istina o masovnim albaskim grobnicama? - Neosporno je da vojska i policija jedne demokratske zemlje treba da brane svoju teritoriju, ali poznato je iz istorijskog iskustva da se separatizam ne moze ugusiti silom. Umesto da se pored bezbednosnih mera razvijaju autonomne demokratske institucije i ekonomija, vecom integracijom u Evropsku zajednicu, Milosevic i Seselj su krenuli da pitanje Kosova resavaju ognjem i macem. U nameri da zastrase Albance i odvrate ih od pobune pocelo se sa brutalnim zlocinima nad civilnim stanovnistvom. Naravno, zapadni mediji su do beskraja preuvelicavali nasilje na Kosovu da bi opravdali NATO intervenciju, ali je cinjenica da su zlocini cinjeni i da postoje masovne grobnice. Najnoviji izvestaj OEBS-a dokumentuje mnoge zlocine koji su pocinjeni. Svojim ocima sam video proterivanje Albanaca iz Peci, kolone ocajnika, zapaljene kuce. Razgovarao sam sa mnogim ljudima. U Decanima smo pomogli stradalnicima koliko smo mogli, ali smo bili nemocni da sprecimo to zlo. Ono sto je radjeno na Kosovu jeste velika bruka i sramota za nas narod koji i dalje ne nalazi snage da se otarasi rezima. Smatram da odgovorne za ove zlocine sa obe strane treba sto pre dovesti pred lice pravde. Zalosno je da se oni koji su za sobom ostavili krvave tragove danas kite ordenjem i bestidno govore o nekoj pobedi. Srpska strana na Kosovu trazi da se pred lice pravde izvedu svi koji su pocinili zlocine. Da li Srbi koji su se ogresili o pravdu treba odgovaraju pred sudom svog naroda ili, pak, u Hagu? - Podrzavamo haski sud zato sto ga podrzava cela medjunarodna zajednica. Odbijanjem saradnje sa haskim sudom sprecavamo da dokazni materijal koji poseduje nasa drzava dodje u prave ruke i indirektno odlazemo osudu ljudih koji su cinili zlocine nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu. Milosevic i njegovi ljudi zele da svoju licnu odgovornost pretvore u kolektivnu odgovornost naroda. To ne smemo dozvoliti. Ako se neko smatra nevinim to treba i da dokaze na sudu. Licno smatram da je saradnja sa Haskim tribunalom imperativ za povratak u svetsku zajednicu. Imate li informacije kako sada izgleda zivot u gotovo etnicki cistim albanskim sredinama, pod vlascu Hasima Tacija? - Tacijevi "partizani" zauzeli su najlepse kuce, sprovode cistke nad neistomisljenicima, voze najskuplja kola, umesani su u poslove mafije. Preko noci i bez razreda skole postali su "generali". Progone Srbe i sve nealbance. Sve je vise Albanaca koji su nezadovoljni ovim oslobodiocima i koji vide da ih oni nece odvesti u Evropu i prosperitet. Ipak, mlada generacija je veoma radikalizovana i u svojoj euforiji jos uvek podrzava ekstremiste. Gledano u celini, kosovski Albanci pokazuju da nisu zreli za drzavu i demokratiju i svet to sve vise uvidja. Sve je vise i onih koji dizu glas protiv nasilja, ali plasim se da to velikim delom cine samo zato sto etnicko nasilje sve vise od njih udaljava san o nezavisnom Kosovu. Neki od albanskih intelektualaca, i sami zaprepasceni razmerama albanske mrznje prema Srbima, objasnjavaju da je to rezultat represije u kojoj su Albanci ziveli poslednjih 10 godina. Mada se to ne moze osporiti, da li korene mrznje treba traziti i u samom nacinu vaspitanja mladih Albanaca? - Mlada generacija Albanaca na Kosovu odrastala je u atmosferi represije i diskriminacije i to se odrazilo i na nacin njihovog vaspitanja. Ipak, pre rata Srbi su slobodno mogli da idu ulicama gradova i nase svestenstvo nije dozivljavalo neprijatnosti. Mislim da je prelomna tacka nastupila kada je pocelo "ciscenje" Kosova u martu mesecu. Razmere nasilja i brutalnosti jednostavno su razgoreli do krajnosti mrznju koja je tinjala u dusama mnogih mladih ljudi. Koliko su uzajamne predrasude izmedju kosovskih Srba i Albanaca bile pogodno tlo za sve ovo sto se dogodilo? - Predrasude su veoma velike na obe strane i posledica su nepostojanja komunikacije izmedju dve zajednice. Obe strane zive manje vise u mentalitetu 19. veka i jedni u drugima vide neprijatelje. Zalosno je sto ni mladji ljudi ne vide kuda ide Evropa na pocetku milenijuma i sto imaju malo zelje da prevazidju mrznju. Svi moramo da shvatimo da se sreca ne moze graditi na nesreci drugoga. Od pocetka sukoba na Kosovu i Metohiji ukazivali ste na kljucnu ulogu verskih zajednica u resavanju problema. Da li su prema svemu onome sto se poslednje dve godine desavalo u pokrajini sve verske zajednice na Kosovu imale isti odnos. Koliko verski susret u Amanu i tamo usvojeni zakljucci o ulozi Crkve u civilnom drustvu istinski mogu doprineti njihovoj boljoj saradnji? - Mislim da verske zajednice mogu doprineti da se stvori bolja klima razumevanja medju nacionalnim zajednicama. Naravno, nije rec o nikakvoj verskoj ili ekumenskoj saradnji, vec jednostavno naporu da uticemo na svoje vernike da postuju integritet i slobodu svake licnosti i etnicke grupe. U tom smislu susret u Amanu je znacajan i moze doprineti boljem zajednickom zivotu. Ipak, ne treba predimenzionirati uticaj verskih zajednica. Ratovi u bivsoj Jugoslaviji nisu bili verski ratovi. Njih su vodili ateisti koji su zloupotrebljavali veru i nacionalnu tradiciju da bi se predstavili kao autenticni predstavnici naroda. Da li novinari, pogotovo strani, sa pravom prave razliku izmedju eparhije rasko-prizrenske i SPC u celini? - Eparhija rasko-prizrenska samo je jedna od eparhija u SPC. Cinjenica da se ovde o nekim stvarima govori otvorenije ne znaci da i u drugim delovima nase Crkve ne postoje ljudi koji misle na isti ili slican nacin. Ima li u srpskom narodu snage za unutrasnji preporod i da li je Srbima potrebno javno pokajanje za sve zlocine koje je rezim za deset godina pocinio u njegovo ime? - Mislim da bi upravo Crkva trebalo da bude nosilac unutrasnjeg preporoda srpskog naroda. Naravno, da ona kao celina nije direktno odgovorna za ono sto se desilo, iako pojedinci u Crkvi nose odgovornost zato sto su u kljucnim trenucima podrzali rezim i "nacionalne" vodje, misleci da se oni bore za istinske nacionalne interese. Moralna i duhovna katarza koja je neophodna nasem narodu, ipak, treba da krene od Crkve i mi treba da u ime svih zatrazimo oprostaj. Oprostaj jer smo dopustili da vuci u jagnjecoj kozi odvuku za sobom nas narod. Ako je ko trebao i mogao da kaze istinu, to su mogli najodgovorniji u Crkvi. Neki su to ucinili, ali oni od kojih se najvise ocekivalo cutali su isuvise glasno, a pojedini su cak i otvoreno podrzali ideje koje su suprotne duhu Jevandjelja. Mnogi, ipak, u SPC vide jedinog moguceg pokretaca duhovne obnove, a samim tim i spasenja srpskog naroda. Da li je SPC spremna da odgovori tezini zadatka? - Nasa Crkva ima jedinstvenu priliku da povede narod putem otreznjenja. Ocigledno do kraja nismo ispili casu gorcine i neminovno cemo jos vise postradati ukoliko ne dodje do sveopsteg pokajanja. SPC bi u nasem narodu mogla da odigra kljucnu ulogu u promeni rezima i sistema vrednosti kao sto je to ucinila Katolicka crkva u Poljskoj ili kao sto sada cini u Hrvatskoj i Sloveniji. Srpskom narodu trebaju hrabri svedoci istine i pravde koji su spremni za te ciljeve da zaloze i svoj zivot. Ovo nije pitanje politike, vec opstanka i Crkve i naroda. Jelena Tasic Kompjuterski kaludjer Protosindjel Sava Janjic (1965), sekretar vladike Artemija, u javnosti je poznat kao "cybermonk" (kompjuterski kaludjer), zahvaljujuci kome je Crkva "osvojila" i ineternet. Rodjen je u Dubrovniku, a odrastao u Trebinju. Studirao je engleski jezik. U manastir Crna Reka otisao je 1989. godine, u vreme kada je tamo iguman bio sadasnji episkop rasko-prizrenski Artemije. Kompjuterima je poceo da se bavi po poslusanju, od 1994. u Decanima. ---------------------------------------------------------------- Postupci Njegove svetosti i "svemocnog" episkopa backog sablaznjavaju nas narod Da li SPC i dalje stoji iza zahteva kojim je letos zatrazila ostavku Milosevica i formiranjem vlade Nacionalnog spasa? Poslednjih meseci stice se utisak da je SPC ublazila stav prema rezimu. - SPC u pogledu politickog stava nije jedinstvena i ne moze se govoriti o stavu Crkve, vec o stavovima pojedinih episkopa. Sveti arhijerejski sabor je na zasedanju u septembru podrzao zahteve za smenu Milosevica i formiranje vlade Nacionalnog spasa, ali jedna grupa episkopa "minira" ovu odluku i zbunjuje narod svojim postupcima i recima. Do sada su vise puta na saborima donosene odluke o distanciranju prema rezimu. Ali, nazalost, uvek posle takvih odluka pojedini episkopi odlaze Milosevicu na noge i ponistavaju znacaj tih odluka. Vladika Artemije je prvi covek iz Crkve koji je javno rekao da u SPC postoji nejedinstvo u stavu prema rezimu. Vi ste otisli korak dalje i javno zatrazili od patrijarha Pavla i vladike backog Irineja (Bulovica) da se "zbog podrske Milosevicu izvine srpskom narodu". Ko je u SPC "za", a ko "protiv" Milosevica? - Trudim se da ne verujem da jedan episkop i pravoslavni hriscanin moze svesno da podrzava politiku g. Milosevica. Pre bih rekao da je rec o zabludi i nedostatku rasudjivanja. Ne mogu da shvatim da patrijarh trazi ostavku g. Milosevica, a potom ide da mu cestita dan kada je pobedila jedna destruktivna ideologija nasilja. Postupci Njegove svetosti, a narocito njegovog "svemocnog" savetnika, episkopa backog, koji ga redovno odvodi pred Milosevica, sablaznjavaju nas narod. Nazalost, u ovih poslednjih nekoliko godina pojedini episkopi nisu prepoznali vreme u kome zivimo i dopustili su da jedan bezbozni rezim instrumentalizuje Crkvu za svoje politicke ciljeve i odrzi svoju vlast. Istorija ce naci za svakoga odgovarajuce mesto. Ne usudjujem se da razmisljam o odgovornosti pred Bogom koju nose oni koji su dopustili da vuci raspude Hristovo stado. http://groups.yahoo.com/group/mimagazin/message/721 Сл.1 Сл.2 Сл.3 |